Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od jedan odsto, a da povećavanjem kamatne stope na reverznim repo aukcijama, kao i procenta viškova dinarske likvidnosti koji se povlače putem ovih aukcija, nastavi da pooštrava monetarne uslove, jer to omogućava postojeći fleksibilan okvir monetarne politike, saopštila je NBS.
Prilikom donošenja odluke o monetarnim uslovima, Izvršni odbor je, navodi se u saopštenju, imao u vidu da opreznost u vođenju monetarne politike Narodne banke Srbije posebno nalažu dešavanja u međunarodnom okruženju.
Pročitajte još:
„Neizvesnost koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, dodatno je pojačana efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini. To je za posledicu imalo znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile. Po tom osnovu izgledi globalnog privrednog rasta postaju neizvesniji, a dodatni rast cena energenata, hrane i sirovina za proizvodnju povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i biti prisutni u dužem periodu“, ističe NBS.
Šta je reverzna repo aukcija
U reverznoj repo transakciji NBS bankama prodaje hartije od vrednosti sa obavezom da te hartije od vrednosti otkupi na ugovoreni datum – datum reotkupa. Na datum prodaje hartija od vrednosti NBS naplaćuje od banaka kupovnu cenu za te hartije, dok na datum reotkupa plaća bankama kupovnu cenu uvećanu za kamatu – reotkupna cena. Efekat transakcije je privremeno povlačenje viškova likvidnosti iz bankarskog sektora.
Suprotno od ovoga su repo transakcije, gde NBS od banaka kupuje hartije od vrednosti, pri čemu su banke u obavezi da te hartije od vrednosti otkupe na ugovoreni datum – datum reotkupa.
U takvim okolnostima, kako se ističe, nije izvesno ni kojom brzinom će se odvijati očekivana normalizacija monetarnih politika vodećih centralnih banaka – Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke, kao i kakve će efekte povećana neizvesnost na globalnom nivou imati na finansijske uslove i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju.
„Kada je reč o dešavanjima u domaćem makroekonomskom okruženju, Izvršni odbor konstatuje da raspoloživi mesečni pokazatelji ukazuju na to da se ekonomska aktivnost na početku godine u najvećoj meri kreće u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije. Rast nastavljaju da vode uslužni sektori, građevinarstvo i rudarstvo, dok se na nižu aktivnost u ukupnoj industriji i dalje u najvećoj meri odražava manja proizvodnja u sektoru energetike, a delimično i niža proizvodnja u prerađivačkoj industriji zbog i dalje prisutnih problema u globalnim lancima snabdevanja“, navodi se u saopštenju centralne banke.
Narodna banka Srbije i dalje ostaje pri projekciji realnog rasta bruto domaćeg proizvoda u rasponu od četiri do pet odsto u ovoj godini i srednjem roku, „i pored toga što su zbog krize u Ukrajini u kratkom roku sada nešto izraženiji rizici naniže, pre svega zbog mogućeg sporijeg rasta naših važnih spoljnotrgovinskih partnera, uz ocenu da će efekti u najvećoj meri zavisiti od dužine trajanja krize“.
Pročitajte još:
Prema oceni Izvršnog odbora, očekivani privredni rast vodiće nastavak investicionog ciklusa i realizacija velikih infrastrukturnih projekata, kao i rast lične potrošnje na održivim osnovama, podržan povoljnim trendovima na tržištu rada.
Izvršni odbor konstatuje da se i međugodišnja inflacija, koja je u januaru iznosila 8,2 odsto, kretala u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, kao i da je i dalje u najvećoj meri bila vođena rastom cena hrane i energenata.
Istovremeno, bazna inflacija, na koju mere monetarne politike najviše utiču, zahvaljujući očuvanoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa i u uslovima pandemije, bila je znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 4,1 odsto međugodišnje.
„Prema poslednjoj aktuelnoj srednjoročnoj projekciji iz februara, trebalo bi da se inflacija od marta nađe na opadajućoj putanji i da do kraja perioda projekcije nastavi da usporava ka centralnoj vrednosti cilja. Iako trenutna dešavanja u pogledu svetskih cena energenata i primarnih proizvoda ukazuju na to da postoji mogućnost da inflacija bude na nešto višem nivou od projektovanog, Izvršni odbor i dalje ocenjuje da će inflacija imati opadajuću putanju do kraja godine. Tome će ključno doprineti relativna stabilnost deviznog kursa, koju će Narodna banka Srbije obezbeđivati i u narednom periodu, a čiji su garant i devizne rezerve koje su kumulirane prethodnih godina zahvaljujući ostvarenoj makroekonomskoj stabilnosti i odmerenim i pravovremenim intervencijama na deviznom tržištu“, navodi NBS.
Očekuje se, takođe, da u smeru niže inflacije deluju i dolazak nove poljoprivredne sezone i po tom osnovu niži troškovi u proizvodnji hrane, „kao i mere Vlade Srbije kojima je ograničen rast cena goriva i omogućeno preduzećima da u prvoj polovini 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih“.
Odluke monetarne politike će u narednom periodu zavisiti od kretanja faktora iz međunarodnog i domaćeg okruženja i ocene intenziteta i postojanosti inflatornih pritisaka po osnovu ovih faktora, kao i uticaja na finansijsku stabilnost i brzinu privrednog rasta. U slučaju da se materijalizuju neki od rizika koji bi mogli da utiču na srednjoročnu cenovnu i finansijsku stabilnost, Narodna banka Srbije je spremna da reaguje svim raspoloživim instrumentima.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare