NALED: U Srbiji 1.200 neidentifikovanih neporeskih nameta

Biznis 22. jun. 202114:14 > 14:232 komentara
Podeli:
Izvor: N1

U Srbiji postoji 1.200 neidentifikovanih neporeskih nameta, među kojima su i oni iz oblasti žaštite životne sredine, rečeno je danas na skupu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Šef jedinice za životnu sredinu u NALED-u Slobodan Krstović rekao je da je jedan od razloga za uvođenje zvaničnog registra neporeskih dažbina upravo ovoliki broj neporeskih nameta koji se nalaze u oko 200 zakona i 270 podzakonskih akata.

Pročitajte još:

On je na okruglom stolu o predlozima za reformu neporeskih dažbina u sektoru zaštite životne sredine istakao da je cilj da se precizira koliko je svaki od izvora zagađenja oporezovan.

„Tamo gde je životna sredina od strane zagađivača devastirana, on treba određenu naknadu i da plati, ali to nije uvek situacija u Srbiji“, naglasio je Krstović.

Prema njegovim rečima NALED je, kroz praksu EU, pokušao da u oblasti zaštite životne sredine doprinese da novi registar parafiskala bude transparentan, odmeren i pravičan.

„Ovo je sveubahvatan predlog reforme, gde smo pokušali da nađemo izbalansirano rešenje koje će dovesti do toga da naplata prihoda po ovom osnovu bude pravičnija, a sa druge strane da obezbedimo da lokalne samouprave zadrže ovaj nivo prihoda ili da ga povećaju, ali i da prihodi na republičkom nivou budu vidljiviji. Ti prihodi moraju biti uloženi upravo u zaštitu životne sredine“, izjavio je Krstović.

Direktor kancelarije za ekonomski razvoj u USAID-u Gregori Olson naveo je da su transparentnost, predvidivost i efikasnost stubovi na kojima se zasniva efikasan i afirmativan poreski i neporeski sistem.

„Tako uspostavljen sistem omogućava da se osiguraju prioriteti i sredstva Vlade sa jedne strane i kreira fer i pravično poslovno okruženje za poslovanje privrednih subjekata sa druge strane“, rekao je on.

Olson je kazao da predloženi registar neporeskih dažbina predstavlja veoma koristan i praktičan alat za primenu svih definisanih kriterijuma na osnovu kojih se upravlja i vršti nadzor nad svim neporeskim dažbinama, te da u registru treba da budu sadržane sve takse i naknade za korišnjenje javnih dobara i ostale vrste neporeskih prihoda koje naplaćuju korisnici javnih sredstava.

Kako je dodao, preporuka je da Ministarstvo finasija ima punu kuntrolu nad primenom i funkcionisanjem tog registra.

Pomoćnik minsitra finansija Dragan Demirović istakao je da su ogromna sredstva potrebna za promene u oblasti ekologije, što je veoma teško obezbediti samo od sredstava koja će se prikupiti od ekoloških poreza.

„Cilj ekoloških poreza bi trebalo da bude izmena ponašanja zagađivača, a da bi do toga došlo i podsticaji moraju biti značajni“, naglasio je on.

Demirović je ocenio da kada su u pitanju naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, veoma je teško odrediti kriterijume oko kojih bi se postigao potpuni konsenzus.

Komentari

Vaš komentar