NALED napravio predlog Registra neporeskih dažbina

Biznis 11. jun. 202113:202 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predstavila je danas predlog za reformu neporeskih dažbina, koji podrazumeva formiranje javnog, elektronskog Registra svih neporeskih nameta, a čiji je cilj konačno rešavanje problema parafiskalnih nameta u Srbiji.

„Reforma je potrebna kako bi i privreda i građani znali šta treba da se plati, a da bi državni organi imali uvid u ukupno naplaćena sredstva, a time i način korišćenja tih sredstava“, kazala je direktorka korporativnih poslova KPMG-a i profesorka na FEFA fakultetu Milica Bisić na predstavljanju projekta Registra, podsetivši da je NALED do sada utvrdio da u Srbiji postoji blizu 500 zakona i podzakonskih akata koji propisuju oko 1.200 neporeskih dažbina samo na republičkom nivou, a koje godišnje generišu prihod od oko 150 milijardi dinara.

Pročitajte još:

Bisić smatra da je potrebno da se smanji i pojednostavi sistem, tako što bi se neke dažbine ukinule, a neke spojile, jer bi se na taj način eliminisali skriveni porezi, bilo njihovim ukidanjem, pravim imenovanjem ili transformacijom, kako građani i privreda ne bi plaćali nešto što nije ni taksa ni naknada, već porez.

Podsetila je da su u Srbiji sve neporeske dažbine definisane Zakonom o budžetskom sistemu, ali da problem predstavlja što u praksi taj zakon nije sproveden dosledno i do kraja, „pa je u ovom trenutku nemoguće prebrojati koliko ima neporeskih dažbina“.

„Neizvesno je šta se i kome plaća, odnosno koliko nešto košta građane i privredu“, rekla je Bisić.

Kako je precizirala, jedan od razloga za neprepoznatljivost tih dažbina je to što se one kriju pod različitim drugim imenima, pa se na primer takse često zovu cena, troškovi, naknada, nadoknada.

Prema njenim rečima, problem je i što se deo tih dažbina, koje država i korisnici javnih sredstava ostvaruju, ne evidentira kroz Trezor Srbije, što znači da ni Ministarstvo finansija ne zna koliko je tih sredstava naplaćeno, a time, kako je istakla, teško mogu da kontrolišu i obim naplate i njihovo korišćenje.

„Zbog toga je dobro rešenje da se sve neporeske dažbine popišu i unesu u javni registar koji bi bio lako dostupan i pretraživ obveznicima plaćanja, ali bi i kontrolni organi, kao što je Ministarstvo finansija, bili u prilici da ih sve vide, kako bi omogućili da on bude potpun, tačan i ažuran“, kazala je Bisić.

Ona smatra da je potrebno i da se zakonom propiše da neka dažbina ne može da se naplati ukoliko nije upisan u registar.

Ideja je, kako je dodala, da se izmenama Zakona o budžetskom sistemu definiše uspostavlanje ovakvog registra, šta treba da sadrži i obavezi da se dažbini odloži primena do njenog upisa u registar, čime bi se „uspostavio samoregulišući sistem“.

Bisić je navela da je zato potrebno da se obezbedi i odgovarajuće IT rešenje, koje je u probnoj verziji NALED već uradio.

Za sada je popisan samo deo republičkih neporeskih dažbina, a slični problem, kako je istaknuto postoje i na lokalnom nivou gde su neporeske dažbine propisane u više od 400 odluka o lokalnim administrasivnim taksama, o lokalnim komunalnim taksama, o visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta i slično.

Projektna menadžerka NALED-a Jelana Rančić ukazala je da veliki broj propisa, kojima se dažbine propisuju, onemugućavaju građanima da provere da li se taksa naplaćuje u skladu sa propisom, a često se dešava i da visina takse za istu uslugu varira između samih lokalnih samouprava.

Dodala je da je dokaz da je sistem neuređen i to što ne postoji jedinstveni kriterijum za utvrđivanje iznosa dažbina.

Rančić je navela da je istraživanje NALED-a, koje je rađeno u 15 loklanih samouprava, gde su popisane dažbine koje se traže na nivou opština i gradova, pokazalo da trenutno postoji velika šarolikost tih taksi, gde se njihov broj, u zavisnosti od opštine ili grada kreće od 20 do 150, kao i da iako svi pružaju iste usluge, ostvaruju sličan prihod, bez obzira na broj taksi.

Predstavnik KPMG-a Nikola Tabaković prikazao je predlog Registra koji bi pored ostalog sadržao naziv i vrstu dažbine, oblast kojoj dažbina pripada, osnov plaćanja, osnovicu za naplatu, iznos naplate, rok plaćanja, zakon kojim je dažbina propisana, podzakonska akta koja propisuju iznos dažbine.

Takođe, u Registru bi moglo da se vidi i ko je nadležni organ, način utvrđivanja dažbine, mogućnost oslobođenja ili olakšice pri plaćanju, kao i namena prihoda i raspodela prihoda.

Na skupu je je rečeno i da tokom juna, u okviru Meseca parafiskala, građani i privreda mogu da nominuju takse i naknade koje smatraju nejasnim ili neopravdanim putem platforme za dijalog www.jpd.rs.

Komentari

Vaš komentar