Najskuplja pozajmica: Kako se izvući iz začaranog kruga dozvoljenog minusa

Biznis 15. sep 202220:3615 komentara
Podeli:

Direktiva o potrošačkim kreditima koju sprema Evropska unija, da bi sprečila prekomerno zaduživanje korišćenjem dozvoljenog minusa za koji ugovore ima 340 miliona graĐana unije, skrenula je pažnju na tu vrstu pozajmice kod nas. U Srbiji oko 1,3 miliona građana koristi ovaj vid zaduživanja. Kamata na dozvoljeni minus iznosi oko 29 odsto. Dušan Uzelac sa portala Kamatica ukazuje da je dozvoljeni minus najskuplji proizvod u bankama. "To je rizičniji plasman i kamate su veće nego na keš kredite", ističe Uzelac.

„Taj vid zaduženja bi trebalo da iskoristite kada kupujete nešto na sniženju, pa je kamata koju ste platili na minus manja od uštede koju ste dobili kupovinom na akciji. Međutim, građani često potroše minus do kraja, i budu u minusu do sledeće plate, kada sa tom novom platom jedva pređu u plus i opet počnu da koriste minus“, kaže Uzelac.

Pročitajte još:

I to je, ističe, problem niske kupovne moći – da građani prosto ne mogu da se izvuku iz kredita i zato plaćaju kamatne stope i preko 20 odsto na godišnjem nivou, što je skuplje od ostalih oblika zaduživanja.

„Banke stalno nude građanima da uzmu dozvoljeni minus, sve govoreći ‘ne morate da ga koristite’, a to je, u stvari, zamka prodavca. Opet,  banka vas obaveštava o raspoloživim sredstvima na računu, a ne koliko je novca zaista vaše a koliko se odnosi na minus. Tako vas praktično uvlače u korišćenje dozvoljenog minusa“, ocenio je Uzelac.

Građani, dodaje, moraju sami da vode svoje finansije, a ne da dozvole bankama da im vode finansije.

„Treba prvo da se informišu kolike su kamate, pa da probaju da refinansiraju dozvoljeni minus. Znači, treba uzeti jedan kredit koji bi pokrio sve skupe kredite – ako imate kreditnu karticu koju plaćate 20 odsto,  ako imate dozvoljeni minus koji isto plaćate 20 odsto, isplativo je uzeti kredit sa kamatom manjom od te. Tada ćete imati novi finansijski start“, zaključuje sagovornik N1.

Kada je reč o opasnostima koje vrebaju iz povećanja kamatnih stopa, on kaže da se ne sprema katastrofični scenario. Reč je o globalnoj krizi i biće, kaže, poskupljenja.

„A, tada je izazov da se skine sa spiska potrošnje ono što nam najmanje znači, i to je dobro upravljanje finansijama. Novci su tu da nam učine život lepšim, a ne da nam – pokvare život“, zaključuje Uzelac.

Komentari

Vaš komentar