Multikongres o digitalnoj imovini: Zbog propusta u zakonu menjačnice na gubitku

Biznis 01. feb. 202112:49 > 15:574 komentara
Podeli:
Izvor: Pixabay

Ukoliko se ne reguliše postupak izdavanja dozvola za rad menjačnicama i drugim pružaocima usluga u vezi digitalne imovine i kriptovaluta, od 30. juna oni praktično neće moći da rade barem nekoliko meseci, što će dovesti do ogromnih gubitaka u srpskoj industriji digitalne imovine, rečeno je danas na panelu u okviru multikongresa Serbian Visions.

Učesnici panela „Zakonski okviri digitalne imovine u Srbiji“ upozorili su da, zbog propusta u tekstu Zakona o digitalnoj imovini, pružaoci usluga u vezi sa digitalnom imovinom ne mogu da dobiju dozvole za rad pre nego što 30. juna počne primena tog zakona.

Pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom posle 30. juna ne mogu da rade sve dok ne dobiju dozvolu, a nadzorni organi – NBS i Komisija za hartije od vrednosti,  Zakon mogu da primenjuju tek od 30. juna i tek od tada da izdaju dozvole, što dovodi do zastoja u poslovanju onih koji takve usluge već pružaju.

Paradoks je u tome što menjačnice kriptovaluta, platforme i slični domaći pružaoci usluga mogu da rade do toga dana kao i do sada, da postepeno prilagođavaju svoje poslovanje novoj regulativi, i mogu da podnesu zahteve za izdavanje dozvola za rad na osnovu Zakona o digitalnoj imovini, ali Narodna banka Srbije (NBS) i Komisija za hartije od vrednosti (KHOV) ne mogu da izdaju te dozvole pre 30. juna, odnosno pre nego što počne primena samog Zakona.

„To takođe znači da od 30. juna pružaoci usluga ne mogu da rade bez dozvole, i oni moraju da obustave rad dok ne dobiju dozvolu NBS ili KHOV „, naglasila je advokat Željka Motika.

Vlasnik menjačnice kriptovaluta ECD Aleksandar Matanović ocenio je da bi nastala ogromna šteta, ukoliko bi njegova kompanija, ali i ostali u domaćoj industriji digitalne imovine morali da „pauziraju“ poslovanje na nekoliko meseci, dok čekaju dozvole, pošto su već u nepovoljnijoj situaciji od konkurencije iz inostranstva.

„U Srbiji je provizija na naše usluge opterećena porezom na dodatu vrednost (PDV), a način verifikacije korisnika čini da je za ljude iz Srbije lakše i brže da se registruju na stranim nego na domaćim berzama. Ako se još ‘iseče’ industrija na nekoliko meseci – to će biti udarac od koga ćemo se teško oporaviti“, naglasio je Matanović.

Na brojna pitanja pratilaca diskusije o tome kako se plaća porez u vezi sa digitalnom imovinom i da li vlasnicima kriptovaluta preti „scenario za frilensere“, Matanović je podsetio da je, uz usvajanje Zakona o digitalnoj imovini, izmenjen i Zakon o porezu na dohodak građana, tako da se dobit ostvarena trgovanjem kriptovalutama računa kao kapitalna dobit, i na isti način se oporezuje.

I tu, međutim, postoji problem.

„Poreska uprava još nema ni formular koji biste mogli da popunite i da podnesete takvu vrstu prijave“, rekla je Motika.

Kada je reč o paraleli sa retroaktivnom naplatom poreza frilenserima, Matanović je podsetio da je u slučaju frilensera postojao zakon koji nije primenjivan, a da u slučaju vlasnika digitalne imovine zakona nije bilo do polovine decembra 2020. godine, kada je usvojen.

„Dakle, okolnosti su drugačije ali će tek praksa pokazati šta će se desiti u smislu retroaktivne naplate“, oprezan je Matanović.

Komentari

Vaš komentar