Muke po državnoj pomoći: Privrednik iz Čačka mora da vrati državi 35.000 evra

Biznis 23. mar. 202111:42 > 12:1449 komentara
Podeli:
Izvor: Freeimages / Robert Linder

Ne daj Bože da vam radnik umre. I on vam se, u slučaju da ste uzeli državnu pomoć u vidu minimalaca, računa u onih 10 odsto zaposlenih za koliko najviše sme da vam bude smanjen broj radnika. U protivnom - vraćate državi dobijeni novac, sa kamatom. Ovim rečima poreski savetnik Đerđ Pap za portal N1 objašnjava nultu toleranciju poreznika na probleme sa kojima se sreću privrednici - korisnici pomoći dobijene u okviru državnih mera za saniranje posledica pandemije kovida 19. Isto važi i za odlazak radnika u penziju, i za slučajeva kada oni sami daju otkaz i napuste posao. Na "svojoj koži" to je već osetio Danijel Zimonjić, vlasnik tekstilne proizvodnje Datex KMZ iz Čačka, koji kaže da nikoga nije otpuštao, a sada državi treba da vrati 35.000 evra, uključujući kamatu.

Uzeli su državnu pomoć u vidu minimalaca za svoje radnike, odložili su plaćanje poreza i doprinosa tokom 2020. godine nadajući se da epidemija koronavirusa do sada proći. Stvarnost ih je demantovala, pa se sve više privrednika sada bori za opstanak. Država zbog smanjenja broja radnika većeg od 10 odsto traži povrat datih minimalaca, a za kašnjenje čak i od jednog dana u plaćanju rate poreskih nameta – prekida reprogram i naplaćuje ceo dug odjednom.

Odredba o zabrani smanjenja broja zaposlenih za više od deset odsto najviše je pogodila poslodavce koji zapošljavaju mali broj radnika – ako vam ode jedan od dva radnika, već ste broj zaposlenih smanjili za 50 odsto. 

Danijel Zimonjić imao je, kaže, 19 radnika. Jedna radnica mu je od 2019. godine bila na bolovanju, a druga je, kako navodi – dala otkaz “tri dana pre državne uredbe”. 

Ni za jednu, ni za drugu on nije tražio minimalce.

On ističe da je uredbom o kovid davanjima predviđeno da se broj zaposlenih umanjuje za broj onih za koje isplata zarada u celosti pada na teret drugih isplatilaca, što je navedeno u jednom članu, dok se istovremeno u drugom predviđa da ne sme da se smanji broj zaposlenih za više od 10 odsto. 

“Ja taj novac nemam. Proteklih godinu dana posao je opao za 50 do 60 odsto, i nisam u stanju da vratim te pare. Sada će 17 mojih radnika ostati bez posla, a i moja porodica bez prihoda. Ja nikome nisam dao otkaz, niti sam radnicu koja je bila na bolovanju poslao u invalidsku penziju – poslala ju je država u septembru 2020. Morao sam da postupim po tom rešenju, da raskinem radni odnos sa tom radnicom i pošaljem je u invalidsku penziju. Onda je Poreska uprava donela rešenje da sam smanjio broj radnika za više od 10 odsto, tačnije 10,52 odsto”, navodi Zimonjić koji je porodičnu firmu nasledio od oca.

Bavi se proizvodnjom tekstila za kupca u Nemačkoj.

Kontaktirao je, kaže i PKS i Ministarstvo finansija.

„Iz Ministarstva su mi odgovorili tako što su mi kopirali određene članove uredbe“, navodi on.

CROSO je ‘Biblija’

Poreski savetnik Đerđ Pap ističe da je jedini podatak koji se gleda, kada je reč o ispunjavanju uslova iz uredbe za privrednike koji su uzeli pomoć – broj radnika u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja – CROSO.

„Čini se da je taj slučaj privrednika iz Čačka, na žalost, čista situacija. Ako je broj zaposlenih smanjen za više od deset odsto, bez obzira što on navodi da je uzeo pomoć za 17, a ne za 19 radnika, gubi pravo na nju upravo zbog nulte tolerancije“, objašnjava Pap. 

On ističe da je osnovni cilj te državne pomoći bio da se održi zaposlenost i ne smanjuje broj radnika.

„Samo ste u slučaju smanjenja broja radnika za više od deset odsto, i u slučaju da ste isplatili dividendu, mogli izgubiti pomoć“, navodi Pap.

Međutim, kako kaže – postoje i apsurdne situacije.

„Ljudi su i nepravedno gubili pravo na ovu pomoć samo zato što se poslednjeg dana u mesecu u Centralnom registru nije video pravi broj zaposlenih. Radnik je odjavljen 29. u mesecu, a prijavljen je novi 30. Međutim, prijava da radi od 30. podneta je prvog dana sledećeg meseca, što se nije videlo 30. u preseku stanja u Centralnom registru i taj poslodavac je izgubio pravo na pomoć“, navodi Pap.

Takođe, od samog početka, ističe, nije postojala informacija kome se žaliti u ovakvim slučajevima.

„Tek naknadno je, u avgustu 2020, doneto mišljenje da je žalbe na ovakve slučajeve moguća samo u mesecu kada ste izgubili pravo na pomoć“, navodi Đerđ Pap.

Na pitanje šta da rade poslodavci koji koriste državnu pomoć, a neko od zaposlenih mu da otkaz ili premine, Đerđ odgovara da mora bez odlaganja da nadoknadi to zaposleno lice – ako bi odlazak tog zaposlenog značio pad broja radnika za 10 odsto.

„Izvod iz Centralnog registra je ‘Biblija’ cele priče. Ako tamo piše da je cifra manja od 10 odsto, onda nema problema, ispunjavate uslov“, ukazuje Pap, dodajući da je bitno da pad broja zaposlenih 30. u mesecu bude ispod 10 odsto.

Pravila nema po pitanju kada prijaviti novog radnika na mesto starog koji je otišao.

„Ima tu apsurdnih stvari. Ako vam radnik ode drugog dana u mesecu, a vi novog prijavite 28, onda nema problema. Ali, ako vam ode 28. a vi ga prijavite posle svega nekoliko dana – 2. u idućem mesecu, ne ispunjavate uslov iz uredbe i – gubite pmoć“, upozorava Pap.

Nije usamljen slučaj

Milena Amon, zastupnica udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, za portal N1 kaže da slučaj Danijela Zimonjića iz Čačka nije usamljen. 

“Takvih slučajeva ima mnogo. Jer CROSO sistem računa u zaposlene i one koji su na bolovanju, i one za koje nije uzeta ta pomoć, što je apusrdno”, kaže Milena Amon.

Ona navodi primer privrednika koji uvek ima dvoje zaposlenih.

„Jedna zaposlena je bila na porodiljskom bolovanju i na tom radnom mestu poslodavac je imao nekog drugog radnika. Kada je je njoj isteklo porodiljsko, on je morao da je vrati po Zakonu o radu, a radnik koji ju je menjao je otišao. Taj poslodavac opet ima dva radnika, i uzeo je pomoć za dva radnika. Međutim, njemu sistem računa kao da ima tri zaposlena i da je otpustio više od 10 odsto. Takođe mu je sve došlo na naplatu”, navodi Amon. 

Navodi i slučaj firme čiji je zaposleni poginuo.

Njegova pogibija bila je veliki šok za firmu i dok su se organizovali  trebalo im je oko mesec dana da zaposle nekog drugog na to mesto. Takođe im je obračunato da se sva pomoć dobijena od države vrati odjednom. Poreska uprava je vrlo revnosna kada je reč o obaezama privrednika, čak i kada su u pitanju sporne situacije u kojima bi trebalo da se donese pojedinačno rešenje. Ali, kada Poreska uprava treba da vrati neki novac, onda za njih to važi“, navodi naša sagovornica. 

Ovo je, ističe, problem koji se javlja zbog nedorečenosti uredbe.

Više od milion zaposlenih

Podsetimo, Siniša mali je u septembru 2020. izjavio da je, u drugom krugu državne pomoći, dva puta po 60 odsto minimalca dobilo ukupno 1.018.863 zaposlenih kod preduzetnika, u malim i srednjim preduzećima.

„Reč je o ukupno 234.634 firmi“, rekao je tada Mali.

Prethodno je u maju počela isplata po tri minimalca ovim radnicima, a „na spisku“ je bilo 1,055 miliona radnika u 232.000 preduzeća u Srbiji.

Komentari

Vaš komentar