Miša Brkić: Država je više kamen oko vrata, nego stvarni spasilac Telekoma

Biznis 05. jul 202214:19 > 14:3016 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Teško da bi se na berzama u Frankfurtu i Luksemburgu (ali i bilo gde drugde u svetu) našao i jedan ozbiljan investitor ili broker koji bi bio spreman da deli oduševljenje generalnog direktora kompanije Telekom Srbija finansijskim izveštajem o poslovanju te kompanije za 2021. godinu, kaže novinar Miša Brkić u autorskom tekstu za list Danas.

„Ko ume da čita bilanse stanja i uspeha, ukršta i upoređuje podatke iz prošle i prethodnih godina teško bi bio spreman da tvrdi da je državni Telekom šampion, lider među regionalnim i evropskim telekomunikacionim kompanijama i da će samo zbog lepih reči generalnog direktora biti spreman da na jesen kupi na berzi korporativne obveznice. Jer, što bi rekao Leo Martin: ‘Sve što sija i ne mora da zablista'“, kaže Brkić.

Pročitajte još:

On smatra da će biti potrebno mnogo više – na primer da država kao većinski vlasnik bude garant u slučaju da Telekom (kroz 10 godina, na primer) ne bude sposoban da plati investitorima uloženi novac plus kamatu na kupljenu obveznicu.

„Ta država međutim više je kamen oko vrata nego stvarni spasilac Telekoma. I već iz prvog čitanja finansijskog izveštaja za 2021. vidljive su posledice lošeg upravljanja političkom rukom“, ističe Brkić.

On, dalje, navodi da je, uprkos značajnim akvizicijama (524 miliona evra uglavnom za kupovinu kablovskih operatera) i kapitalnim investicijama u osnovna sredstva (1,79 milijardi evra), Telekom prošle godine ostvario bled prihod, profit (pre oporezivanja, EBITDA) mu je diskutabilan a napravio je i veliki dug.

„Bledo poslovanje primećuje se kad se analiza, recimo, fokusira na dve stavke – EBITDA i dug. Otkud onda u finansijskom izveštaju sjajni rezultati kojima se ponosi generalni direktor? Kvaka je, čini se, u ‘kreativnoj’ primeni računovodstvenih politika“, navodi Brkić.

Kreativno računovodstvo

Novinar ukazuje da je primeto da je Telekom u finansijskom izveštavanju od 2017. godine imao nekoliko promena računovodstvene politike (2017, 2019. i 2021) koje su značajno uticale na ulepšavanje performansi kompanije.

„Ako bi se, primera radi, u finansijskom izveštaju za 2021. koristila prilagođena računovodstvena politika, koja je važila pre 2017. godine, EBITDA Telekoma za 2021. bila bi samo 219 miliona evra (a ne 468 miliona kako je prikazana u Izveštaju), što je 14 odsto manje nego 2020 (254 miliona evra) i znatno ispod 350 miliona evra ostvarenih u 2017. godini. Zbog toga moglo bi se zaključiti da je rast EBITDA od 2017. godine uglavnom bio vođen primenom novih računovodstvenih politika“, navodi on.

On je objasnio i kako je promena računovodstvene politike značajno uticala na rast prihoda, pa je postavio i pitanje da li bi takvu vrstu kreativnog računovodstva mogle da tolerišu ugledne revizorske firme (recimo, PrajsvoterhausKupers ili Ernst i Jang).

„Pa, odatle i logičan odgovor na pitanje zašto Telekom nije angažovao neku od tih kuća za reviziju Izveštaja“, kaže autor.

On navodi još „zanimljivih stavki“ iz bilansa stanja i bilansa uspeha ove državne firme koje, kako ističe – lako upadaju u oči.

Između ostalog, Brkić navodi da je Telekom odmah prikazao kao zaradu buduće prihode koje će dobijati od nekih sportskih događaja.

Reč je o TV prenosima engleske Premijer lige i italijanske Serije A za koje je Telekom, prema navodima Brkića „prebacio prava na svoju filijalu (Arena sport), napravio s njom ugovor i to prikazao kao da je dobio sve pare odmah, a nije“.

Kretanje keša

Autor ukazuje da je jedan od dokaza da nešto krupno ne štima u bilansu uspeha bilo koje kompanije – kretanje keša.

„Finansijski izveštaj za 2021. pokazao je da je Telekom imao veoma nizak nivo gotovine za dnevne poslovne potrebe (23 miliona početkom godine i jedva osam miliona evra na kraju 2021), što je zahtevalo veliki napor u upravljanju likvidnošću. Kao signal problema s obrtnim kapitalom bila je odluka Telekoma da produži plaćanje neizmirenih obaveza prema dobavljačima roba i usluga koje prevazilazi uobičajeni standard u privredi za 2,4 puta“, kaže Brkić.

Zbog nedostatka raspoloživog novca, Telekom je, dodaje on, nagomilao dug od oko 140 miliona evra i zbog toga produžio rok plaćanja dobavljačima na 438 dana u 2021. godini (2017. plaćao je na 263 dana, 2018. taj rok produžio je na 311 dana, 2019. na 335 dana a 2020. na 368 dana).

„To s jedne strane pokazuje da je Telekom ‘krvario’ s kešom čitave prošle godine a s druge strane to je više nego jasna poruka poslovnim partnerima – ‘bežite od Telekoma da vas ne potopi'“, navodi Miša Brkić.

Kupovine operatera – loš posao

On dodaje da prvi put u finansijskom izveštaju za 2021. godinu Telekom priznaje da su njegove akvizicije (kablovskih operatera i TV stanica) bile loš posao.

„Telekom je priznao da je takozvani goodwill – razlika između cene plaćene za te kupljene firme (524 miliona evra) i njihove računovodstvene vrednosti – dostigao sumu od 323 miliona evra. To bi trebalo da sugeriše da je već sad veliki deo tog ulaganja bio promašaj, da je propao i da je Telekom ‘spržio’ ogroman kapital na politički motivisane investicije koje je namerno preplaćivao da bi uništio konkurenciju“, naveo je Miša Brkić ocenivši da je takva politika dovela do rasta dugova i neizvesnosti oko njihovog vraćanja.

Rast dugova

Od 2017. godine Telekomov priznati neto dug značajno je porastao sa 413 miliona evra na 1,53 milijarde evra (u decembru 2021). Povećanje duga nastalo je između ostalog zbog ulaganja u kupovinu kablovskih operatera (524 miliona evra), kapitalnih troškova (1,79 milijardi evra) i isplaćenih dividendi akcionarima (163 miliona evra).

„Postoji, međutim, nekoliko važnih korekcija neto duga za 2021. (identifikovanih u Izveštaju), koji neto dug u 2021. godini podižu na 1,76 milijardi evra. To su prijavljene a neisplaćene dividende (sedam miliona evra), deo neplaćene cene za stečenu imovinu (19 miliona evra) i 293 miliona evra (koje bi Telekom trebalo da isplati dobavljačima ako se pridržava uobičajenog standarda roka plaćanja od 180 dana)“, ukazuje Brkić.

Novi krediti i obveznice

Da bi mogao da finansira (i politički motivisane) investicije Telekom je, navodi Brkić, povećao dužničku poziciju novim bankarskim kreditima sa 413 miliona evra u 2018. na 1,5 milijardi evra u 2021. godini.

Brkić podseća na najavu generalnog direktora Telekoma da će na jesen kompanija na berzi u Luksemburgu ili Frankfurtu izdati korporativne obveznice  u vrednosti od oko 500 miliona evra i ocenjuje da finansijski izveštaj o poslovanju u 2021. godini neće, po svoj prilici, biti dovoljno jak argument da ubedi investitore na berzi da kupe Telekomove obveznice.

„Jedini pravi argument je da država Srbija bude garant za tu transakciju. Može li država istovremeno da garancijama ‘pokriva’ Telekom, Srbijagas, EPS i Er Srbiju i deli stanovništvu finansijske antikrizne pakete“, upitao je Miša Brkić.

Detaljnije pročitajte na portalu lista Danas.

Komentari

Vaš komentar