Mićović o ceni goriva: I u Srbiji postoje mehanizmi za regulisanje cena

Biznis 15. okt. 202118:33 > 18:577 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Od početka godine u Srbiji je benzin poskupeo za 28 dinara, a dizel za 23 dinara. Cene sirove nafte na svetskom tržištu rastu, neke prognoze govore da će se ponoviti 2010. godina, kada je barel koštao 100 dolara. Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, za N1 navodi da se poslednjih dana cena sirove nafte kretala između 80 i 84 dolara po barelu, što predstavlja neki vid mini stabilizacije. Ne očekuje, ističe, dalje dramatično povećanje ovog nivoa. Komentarišući uredbu kojom je susedna Hrvatska propisala maksimalne cene benzina i dizela na pumpama, on navodi da u Srbiji postoji drugačije zakonsko rešenje, koje državi takođe omogućava da utiče na cenu goriva koju će plaćati krajnji korisnici.

Uticaj na cene goriva u godinama za nama je dominatno promena cena sirove nafte na globalnom tržištu – nije uvek tako, ali sada je to vrlo dominantno. Globalno tržište je nestabilno – kupci su krenuli odjednom da traže velike količine nafte i da ih smeštaju u skladišta. Nerealno je potrošnja tolika – nemoguće je, to je više rezultat njihovih očekivanja“, ukazuje Mićović.

S druge strane, navodi, proizvođači su – oprezni.

Pročitajte još:

„Ne žele da se kao 2020. godine zalete i da im se ponovi situacija kada tržište nije moglo da apsorbuje prozvedenu količinu, što je uticalo na  nagli pad cena nafte“, podseća Mićović.

To je, navodi – jedan rat živaca.

„Ne znam da li znate kako se određuju cene sirove nafte – tako što se uproseče svi realni ugovori postignuti za prodaju nafte koja se isporučuje u određenom mesecu. Tako dolazimo do ovih cena. Neko je zaista spreman da plati ovako velike cene i neko je zaista i platio ovako velike cene kada se one pojave na berzi“, navodi sagovornik N1.

Srbija, dodaje, deli sudbinu svih drugih zemalja – cene goriva se razlikuju po zemljama, ali promene na gore i na dole su u svim zemljama jednake.

Na pitanje da li će gorivo još poskupljivati, on navodi da je je dobar deo dosadašnjeg poskupljenja cena sirove nafte već ugrađen u cenu i da se ne očekuje dramatično povećanje.

Komentarišući moguće dostizanje nivoa cene sirove nafte od 100 dolara za barel iz 2010. Mićović ističe da se sada dešava svojevrsni paradoks.

„Očekivanja  trgovaca su da će doći do velikog rasta ekonomije. Pitanje je, međutim, da li ekonomija može d adostigne tolike stope rasta sa ovako visokim cenama energenata. Ako ne bude tolikog rasta, neće imati ko da kupi energente i neće biti toliko veća potrošnja. Ponavljam, ovo je jedna igra živaca. Verujem da ćemo se zadržati na najviše 85 dolara po barelu i da će cena tu negde i da se smiri“, navodi sagovornik N1.

Može li se ograničiti rast cena

Hrvatska je, uredbom, propisala maksimalne cene goriva u maloprodaji.

„Hrvatski zakon je imao tu klauzulu da vlada može da ograniči maksimalne maloprodajne cene nafte. Kod nas je zakonom drugačije, smatram i bolje – rešeno. Zakonom o energetici predviđa se da vlada propisuje način utvrđivanja maloprodajnih cena. Imamo još jedan mehanizam u Zakonu o akcizama koja daje slobodu vladi da može da usklađuje, odnosno da smanji akcizu na maksimalno 20 odsto zakonom propisane i da je vrati kad poremećaj prođe“, ističe Tomislav Mićović.

On je posetio da je pokrenuta inicijativa kod resornog ministarstva da se preispitaju sve dažbine koje se plaćaju u prometu derivata nafte i da se proveri da li su sve obaveze nametnute proizvođačima, uvoznicima i prometnicima baš – neophodne.

Komentari

Vaš komentar