Međunarodna organizacija rada: Radnici najskuplje platili cenu pandemije

Biznis 14. feb. 202114:515 komentara
Podeli:
Izvor: REUTERS/Nacho Doce

Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo je bez posla zbog pandemije kovid-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja njihovih država i kompanija. Najteže su pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. I u 2021. godini svet je suočen sa neviđenom krizom poslovanja i velikom nesigurnošću ekonomskog ozdravljenja, upozorava Međunarodna organizacija rada, a prenosi portal UGS Nezavisnost.

Pandemija je uzdrmala planetarnu ekonomiju u razmerama kakve nisu zabeležene od Drugog svetskog rata, a ekonomski oporavak do kraja 2020. godine je skroman i neravnomeran, ukazuje Međunarodna organizacija (MOR) sa sedištem u Ženevi u izveštaju „Kovid-19 i svet rada“.

Analize MOR o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju pokazuju da je u 2020. godini u svetu izgubljeno 114 miliona radnih mesta u odnosu na 2019. Najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima, objavljeno je na portalu UGS Nezavisnost.

Analize MOR-a na osnovu dostupnih podataka iz raznih zemalja pokazuju da su mere finansijske podrške radnicima ublažile udar krize, ali i da je podrška bila neujednačena u različitim sektorima rada. Rezultat je, dodaje se, da su generalno najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. U relativnom smislu, gubitak zaposlenja je bio veći kod žena (5,0 odsto) od muškaraca, i veći za mlade radnike (8,7 procenata) nego za starije radnike.

Najnovije ažurirane procene MOR-a su da je u toku cele 2020. godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019. godine, što je ekvivalentno gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom. Pomenuti pad radnog vremena u 2020. godini predstavlja zbir veličina izgubljenog zaposlenja i smanjenja radnog vremena za one koji su ostali zaposleni.

Najveći gubici radnog vremena u svetskoj ekonomiji u toku 2020. godine ostvareni su u drugom tromesečju – 18,2 posto, što je ekvivalentno broju od 525 miliona poslova sa punim radnim vremenom od 48 sati nedeljno.

Procenjuje se da je u prošloj godini globalni prihod od rada (bez mera finansijske podrške) opao za 8,3 procenta, što iznosi 3,7 hiljade milijardi američkih dolara, ili 4,4 procenta globalnog bruto proizvoda. Najveći gubitak dohotka od rada ostvaren je u zemljama američkog kontinenta (10,3%), a najmanji u regionu Azije i Tihog okeana (6,6%).

Analize MOR ukazuju da se tokom drugog talasa virusne pandemije situacija poboljšavala, pa je tako u trećem kvartalu 2020. evidentirano smanjenje gubitka radnog vremena od 7,2 odsto u odnosu na 12,1 odsto u prvoj polovini 2020. godine. Rast radnog vremena, veći od očekivanog, posebno je bio izražen u zemljama sa srednje nižim prihodima.

Projekcije za 2021. godinu

Svet je ušao u 2021. godinu i dalje suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i prihodima i sa velikom nesigurnošću. MOR ukazuje da odgovorne nacionalne politike traba da kombinuju vakcinaciju i druge mere javnog zdravlja sa podrškom privredi i tržištu rada. Kreatori politike treba da podrže snažan i široko zasnovan oporavak, fokusirajući se na zapošljavanje i odgovarajuće zarade, prava radnika i socijalni dijalog: oporavak usmeren na čoveka, piše portal UGS Nezavisnost.

Uprkos očekivanjima i najavama da će snažan ekonomski oporavak uslediti već u drugoj polovini 2021. godine, nakon masovne vakcinacije protiv koronavirusa, MOR upozorava da je globalna ekonomija i dalje suočena sa visokim nivoom nesigurnosti, te da postoji rizik neujednačenog oporavka svetske ekonomije. Najnovije prognoze će deficita u radu biti i u godini koja je počela.

Međunarodni monetarni fond (polazna prognoza) predviđa gubitak radnog vremena od 3,0 odsto u 2021. godini u odnosu na četvrti kvartal 2019. što je ekivalentno sa 90 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom, navodi portal.

Prema pesimističkoj prognozi, gubici u radnom vremenu 2021. godine ostaće na 4,6 odsto, ili 130 miliona poslova (puno radno vreme), u odnosu na četvrti kvartal 2019.

Čak i optimistička prognoza, zasnovana na značajno povoljnijim ekonomskim uslovima, u tekućoj godini predviđa gubitak od 1,3 odsto globalnog radnog vremena (36 miliona poslova sa punim radnim vremenom).

Analize MOR-a pokazuju da su brojni faktori, uključujući i bolju kontrolu virusa, pomogli u promenama politike ograničavanja i zatvaranja radnih mesta. Vlade su prepoznale da su geografski ciljane i sektorski specifične mere prihvatljivije ljudima i da se tako smanjuju negativne ekonomske posledice pandemije.

Ipak, zaključuje MOR, rizici po zdravlje su i dalje visoki, pa je potrebno uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između mera javnog zdravlja protiv virusa i mera podrške radnicima i preduzećima pogođenim posledicama pandemije, navodi se u tekstu objavljenom na portalu sindikata Nezavisnost.

Komentari

Vaš komentar