Mali privrednici o e-fiskalizaciji: Veliki trošak koji ništa ne menja

Biznis 17. jun. 202116:51 > 16:5511 komentara
Podeli:
Izvor: Tanjug/Zoran Žestić

Ministar finansija najavljuje da će predstojeća e-fiskalizacija, koja treba da zaživi od 1. januara 2022, biti besplatna za sve privrednike, koji neće imati "ni dinar troška". Mali privrednici, pak, navode da je ovo vreme krize kada se oni bore za opstanak i da nije pravo vreme da se troše tri milijarde dinara iz budžeta koji puni upravo - privreda. Istovremeno, proizvođači fiskalnih uređaja sumnjaju da će prelazak na nove uređaje i sistem izdavanja fiskalnih računa moći da bude obavljen u roku i ukazuju da će biti potreban mnogo duži prelazni period za primenu novih rešenja umesto "nekoliko nedelja" koje najavljuje ministar.

„Vreme krize kad se mala privreda bori za opstanak nije vreme da se potroše tri milijarde dinara iz budžeta na uvođenje nečega što ništa neće promeniti“, istakla je Milena Amon, zastupnica Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.

Ona je, reagujući na najave ministra finansija da privrednici neće imati „ni dinar troška“ prilikom prelaska na e-fiskalizaciju, ukazala da potrošnja novca iz budžeta predstavlja trošak za privredu, jer, kako navodi – budžet nije privatan, već ga pune upravo ti privrednici kroz previsoke namete.

Kase na vezi sa Poreskom

Amon: „Privrednici već imaju fiskalne kase i te kase imaju vezu sa Poreskom upravom – za šta se mesečno plaća 480 dinara za sim karticu po kasi“.

„Taj trošak e-fiskalizacije privrednicima je već naplaćen kroz previsoke namete koji dovode do smanjenja mogućnosti razvoja domaćeg preduzetništva“, ukazala je Milena Amon komentarišući najavu ministra finansija da će e-fiskalizacija za privredu biti besplatna, za šta je budžetom opredeljeno tri milijarde dinara i da će se „ako treba dodati još“.

Taj novac je, kako smatra, potrebno preusmeriti na sistemsku borbu protiv neregistrovanog crnog tržišta i na smanjenje nameta registrovanim obveznicima.

Neophodan prelazni rok

Na juče održanom skupu povodom predstavljanja novog modela fiskalizacije, ministar finansija Siniša Mali poručio je proizvođačima hardverskih i softverskih rešenja da je proces u potpunosti otvoren i da svi imaju jednake šanse da ponude svoja tehnička rešenja.

Pročitajte još:

Ministar je istakao da je sadašnji sistem fiskalizacije uveden pre više od 15 godina, ali da je tehnologija koja se u toj oblasti može primeniti znatno napredovala, te da od njih očekuje nova rešenja.

Novi uređaji i softverska rešenja treba da budu spremni za početak nove fiskalizacije – od januara iduće godine.

Prisutni proizvođači su se na pomenutom događaju, osim za tehnička rešenja, raspitivali i o eventualnom prelaznom periodu, iskazujući bojazan da je krajnji rok – preblizu.

„Zakonom je predviđeno da novi sistem zaživi od 1. januara 2022, ali je u dogovoru sa Poreskom upravom ostavljena mogućnost promene. Mi izmenu zakona možemo relativno brzo da sprovedemo u parlamentu. Želim da izbegnem bilo kakav pritisak da nešto mora sada i mora odmah“, naveo je Mali.

Proizvođači su reagovali i na njegove reči da će se „eventualni prelazni period meriti nedeljama, nikako mesecima“.

„Teško da će to sve uspeti da zaživi do Nove godine. Imamo i primer Crne Gore koja je upravo u procesu e-fiskalizacije, i ima prelazni rok od šest meseci. Taj rok uskoro ističe – 1. jula, a na novi način rada je, prema poslednjim informacijama, prešlo dve trećine obveznika“, naveo je jedan od prisutnih proizvođača.

Podsetimo, projekat elektronske fiskalizacije u Crnoj Gori počeo je da se primenjuje od 1. januara ove godine, ali su obveznici dobili prelazni rok do 1. jula 2021. da pređu na novi sistem rada. Do tada, dakle još dve nedelje, u Crnoj Gori funkcionišu paralelno i elektronska fiskalizacija i poreske registar kase.

Borba protiv sive ekonomije

Mali: „Ovo je potpuno novi sistem koji podrazumeva da se u realnom vremenu svi podaci sa fiskalnih kasa slivaju u Poresku upravu. To će omogućiti bolju kontrolu, ali i unaprediti borbu protiv sive ekonomije i borbu za naplatu poreza“.

Vršilac dužnosti direktora Uprave prihoda i carina Crne Gore Aleksandar Damjanović 14. juna je rekao da je do sada fiskalizovano više od dve trećine poreskih obveznika u ovoj zemlji.

Koliko koštaju uređaji

Ministar finansija je na skupu istakao da su procene da će, od oko 200.000 fiskalnih kasa koje se trenutno koriste u Srbiji, oko 160.000 moći da se kroz unapređivanje prilagodi novom načinu rada.

Da li će zaista toliko kasa moći da se prilagodi e-fiskalizaciji zavisiće, po mišljenju Radeta Veselinovića, osnivača kompanije Galeb, od toga da li će za to postojati interes kupaca tih uređaja.

„Kod takvih kasa treba dodati neki modul da bi mogle da rade u novom sistemu. Ipak, mislim da će većina sadašnjih korisnika tih kasa odlučiti da ih zameni novim fiskalnim uređajima, što uz subvenciju države neće biti veliki trošak“, naveo je Veselinović.

Na opasku da je najavljeno da će prelazak na novi sistem e-fiskalizacije za privredu biti potpuno besplatno, Veselinović kaže: „To je odlično, ako je tako“.

Prema njegovim rečima, cene novih uređaja biće od 200 do 400, 500 evra. 

Osim postojećih obveznika fiskalizacije, nove kase moraće od januara da koristi i većina preduzetnika paušalaca koja je do sada bila oslobođena ove obaveze – poput frizera, kozmetičara, pogrebnika… Koliko je tačno ovih obveznika – za sada je nepoznanica.

Poruka države

Kako ocenjuje Milena Amon iz Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, novi fiskalni uređaji – nemaju apsolutno nikakav uticaj na smanjenje crnog tržišta.

„Oni koji posluju na crnom tržištu nisu registrovani, nemaju kase , a Poreska uprava ih apsolutno ne kontroliše što se vidi iz plana inspekcijskog nadzora PU za 2021.  godinu kojim je predviđeno 3.870 kontrola evidencije prometa preko fiskalnih uređaja , a samo 150 kontrola obavljanja neregistrovane delatnosti. Kad na to dodamo da su kazne smešne za one koji rade neregistrovani u odnosu na one koji rade registrovani, jasno je da nam država šalje poruku da je višestruko isplativije raditi neregistrovano, na crno“, navodi Milena Amon.

Poreski sistem se, kaže, mora promeniti na način da bude pravedan, progresivan i sveobuhvatan.

„Sve dok su nameti na male zarade 60 odsto na neto dinar, što zaposlenog koji zaradi oko 51.000 dinara ostavi sa svega 32.000 dinara u rukama na kraju meseca, i dok su mali biznisi preopterećeni porezima, naknadama, taksama, parafiskalima, represijom i visokim kaznama, a budžetski novac se troši na nelogične nabavke i subvencionisanje stranih ‘investitora’ domaći radnici i preduzetnici će masovno nastaviti da funkcionišu na crnom tržištu“, ukazuje Amon.

Rešenje je, smatra, drastično smanjenje nameta, proširenje obuhvata naplate poreza tamo gde se sad ne naplaćuje, a to je, navodi – kod krađa akcizne robe, fluktuacije robe na crno na koju se ne plati ni PDV, ni carina, zatim kod krađe struje, divlje gradnje…

„Takođe, neophodan je i domaćinski odnos prema budžetskom novcu, umesto nekontrolisanih, diskutabilnih javnih nabavki po previsokim cenama i subvencionisanja stranih ‘investicija’ – pravi investitori ulažu svoj novac, a država se pobrine da je infrastruktura adekvatna“, zaključuje Amon.

Komentari

Vaš komentar