Mali o najavljenim povećanjima plata i penzija: O minimalcu do 15. septembra

Biznis 16. jun 202213:465 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Penzije će biti povećane u oktobru ili novembru, a potom u januaru, ukupno za 18 do 20 procenata, izjavio je ministar finansija Siniša Mali. Konačna odluka u povećanju minimalca biće doneta do 15. septembra, a država, kaže Mali, ne želi da ide ispod 340 evra naredne godine. Nameti za rad sledeće godine biće smanjeni na 60,2 odsto, a plate u javnom sektoru biće uvećane za "bar 10 ili 11 odsto", naveo je Mali, a saopštilo je Ministarstvo finansija.

Pročitajte još:

Ministar finansija Siniša Mali danas je izjavio da su javne finansije u potpunosti stabilne, a da kao što je i obećano, sledi dvocifreno povećanje penzija, plata u javnom sektoru i minimalne zarade, kako bi se očuvao životni standard građana Srbije.

Kako je objasnio, sutra će imati sastanak sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o izmeni švajcarske formule za usklađivanje rasta penzija, radi uvođenja „švajcarske formule plus“, da bi penzije mogle brže da rastu i da bolje prate rast zarada.

Usklađivanje penzija

Ministar je rekao da će penzije biti usklađene u dva navrata, u oktobru ili novembru i u januaru, te da će biti uvećane između 18 i 20 procenata.

„Vodeći odgovornu ekonomsku politiku, došli smo do toga da je udeo penzija u BDP-u 9,2 odsto i naša želja je da se uvede novo fiskalno pravilo. Ukoliko imate udeo penzija ispod 10 odsto BDP-a, da imate pravo na vanredno usaglašavanje ili vanrednu indeksaciju penzija do 10 odsto. Ako su vam penzije između 10 i 10,5 odsto BDP-a, da usklađujete penzije sa rastom prosečnih zarada. Između 10,5 i 11 odsto, da to bude švajcarska formula i iznad 11, odnosno kako ne bi udeo penzija u BDP-u prešao 11 procenata, da ih usklađujemo sa inflacijom. Želja nam je da rast penzija prati rast prosečne plate“, rekao je Mali gostujući na televiziji Hepi.

Naveo je da se ovakvim pristupom ostvaruje cilj da kraja 2026. godine prosečna penzija bude između 450 i 500 evra, i da imamo 1.000 evra prosečnu platu u Srbiji.

Mali je podsetio da sadašnja švajcarska formula predviđa usklađivanje rasta penzija 50 odsto sa inflacijom, i 50 procenata sa rastom prosečne zarade. Naveo je da je to sjajna formula, ali u stabilnim uslovima, a ne i kada je inflacija uvećana. Ministar je naglasio da je rast prosečne zarade i dalje brži od inflacije, i da je cilj da se zaštiti standard penzionera.

Uvećanje minimalca

Govoreći o najavljenom dvocifrenom povećanju minimalne zarade, Mali je rekao da nas tek očekuju razgovori sa poslodavcima i sindikatima, a da konačna odluka koja se sprovodi od 1. januara, treba da bude doneta do 15. septembra.

„Ponovo govorimo o dvocifrenom povećanju, koje je iznad nivoa inflacije. Nećemo sigurno ići ispod 13, 14 odsto. Danas je minimalna zarada 300 evra, a ne želimo da ide ispod 340 evra naredne godine. To nam je cilj, očekuju nas pregovori“, naveo je Mali.

Nameti na rad

Ministar je najavio i rasterećenje poslodavaca, kada je reč o opterećenju na zarade.

„Sledeće godine bi trebalo da bude 60,2 odsto, a podsetiću da smo počeli pre dve, tri godine sa 63 odsto. Svake godine smanjujemo to opterećenje, jer time podstičemo novo zapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta“, naveo je on, i podsetio da je minimalna zarada 2012. iznosila oko 15.000 dinara, a da će sledeće godine biti 340 evra.

Plate u javnom sektoru

Kada je u pitanju povećanje plata u javnom sektoru, on je napomenuo da će ono biti bar 10 ili 11 odsto.

„Nama je prosečna zarada u Srbiji bila u martu 634 evra. Smejali su se predsedniku kada je najavljivao da će prosečna plata biti 500 evra, pa smo taj cilj odavno dostigli. Sa povećanjem minimalne zarade, kao i povećanjem plata u javnom sektoru, do kraja sledeće godine prosečna plata će biti najmanje 710 evra. Dakle, mi pratimo naš plan i idemo ka cilju da prosečna zarada do kraja 2026. godine bude 1.000 evra“, objasnio je Mali.

Inflacija

Mali se osvrnuo i na inflaciju, za koju kaže da je pretežno uvezena.

„Primera radi, Češka ima inflaciju od oko 30 procenata. Mi smo jaka poljoprivredna zemlja što je veoma važno u uslovima ovakve krize. Nije ni ovde pitanje cene, jer Italija, ili Egipat bi kupili pšenicu. Međutim, nema je, ne može da se dopremi. Najvažnije je sigurno snabdevanje i naravno dovoljne količine“, naveo je on.

Objasnio je da je kurs možda i najvažniji faktor kada je u pitanju odbrana od visoke inflacije. Napomenuo je da Narodna banka Srbije radi odličan posao, čineći kurs stabilnim i da će ga država braniti, jer je to važan faktor za privredu. Podsetio je da je 2012. godine inflacija bila 11, 12 odsto, u uslovima kada nije bilo krize, kao i da tada kurs nije očuvan i naglo je porastao sa 80 na 120 dinara.

Energenti i cene hrane

Govoreći o aktuelnoj krizi koja je izazvana sukobima u Ukrajini, Mali je napomenuo da je ona pored inflacije, proizvela potrese na energetskom tržištu, kao i probleme u lancima snabdevanja.

„Ponovo smo preuzeli teret krize na sebe. Zamrzli smo cene osnovnih životnih namirnica, odnosno brašna, šećera, mesa, mleka. Očekivali su se prazni rafovi, ali predsednik je još u novembru prošle godine pričao da treba popuniti robne rezerve, pa smo kupili sve što je bilo potrebno, i so, i pirinač. Mnogi su se smejali, najlakše je sa strane posmatrati i komentarisati. Ali, ono što radi predsednik Vučić, premijerka Ana Brnabić i cela Vlada, građani mogu da osete. Vodimo odgovornu ekonomsku politiku, vodimo računa o građanima i o njihovim potrebama, istovremeno čuvajući stabilnost naših javnih finansija“, naveo je Mali, i dodao da je u ovom trenutku nivo javnog duga 52,1 odsto, što je daleko od nivoa koji propisuje Mastriht, te da postoji prostor za dalju podršku, ukoliko bude neophodno.

Stuja i gas

Ministar finansija je napomenuo i da je država pored zamrzavanja cena osnovnih životnih namirnica uspela da očuva cene gasa i struje.

„Nije poskupela struja, niti gas. Trudimo se da kontrolišemo cene goriva na pumpama iako je problem u celom svetu. Samo u jednom danu cena gasa je uvećana za 15 odsto. Građani nisu osetili krizu u punom obimu, jer vodimo odgovornu politiku. Potom smo došli do toga da treba dodatno zaštititi životni standard građana, imajući u vidu veoma tešku situaciju, ni malo naivnu, a koja se tiče tržišta nafte i gasa. Vodio sam razgovore sa NIS-om, sa predstavnicima Ruske Federacije, EPS-om. Više nije u pitanju cena gasa ili struje, koja je otišla nebu pod oblake, problem je obezbediti snabdevanje“, rekao je on, i dodao da i pored naglog i ogromnog skoka cena, u Srbiji nije bilo poskupljenja struje i gasa, jer na taj način čuvamo privredu, umanjujemo negativne posledice krize.

Mali je rekao da će upumpavanje 500 miliona kubika našeg gasa u skladištima u Mađarskoj početi 1. jula, a da je cilj da se skladište Banatski Dvor napuni do 270 miliona kubika gasa u srpskom delu. Objasnio je da je do juče u skladištu bilo oko 202 miliona kubnih metara gasa i podsetio da ugovor sa Gaspromom Srbiji obezbeđuje oko 60 odsto potreba.

„Razgovarali smo i sa NIS-om oko uključivanja TE-TO Pančevo, kako bismo obezbedili i dodatno grejanje i proizvodnju struje“, naveo je on.

Sudbina EPS

Na pitanje šta će biti sa EPS-om, Mali je naglasio da država nikada nije razmišljala o prodaji, i da je cilj upravo suprotan – da se EPS ojača, jer mora da bude pokretač razvoja cele ekonomije.

„Hoćemo da kupimo nešto u ovoj situaciji, od energetskih kapaciteta u regionu, kako bismo pojačali EPS“, rekao je on, i dodao da mnoge evropske zemlje koriste nuklearnu energiju, koja jedino u ovoj situaciji može da obezbedi sigurno snabdevanje.

Mali je rekao da ako bude rebalansa budžeta, to se neće dogoditi pre oktobra, i zaključio da Srbija ne odustaje od vođenja odgovorne ekonomske politike, usmerene ka jačanju životnog standarda građana.

Komentari

Vaš komentar