Mala škola finansijske pismenosti: Stambeni krediti

Biznis 19. avg 202209:1527 komentara
Podeli:
Izvor: Pixabay

Najbolje stvari u životu su besplatne, kaže se u pesmi Bitlsa, ali iako nas novac ne čini obavezno srećnim, može dosta toga da olakša. Građani Srbije kao da se češće rukovode stihom Bitlsa i ne brinu puno o znanju kada su u pitanje finansije. U proseku mnogo bolje poznaju i rešavaju svetske teme i probleme. Zbog toga neretko dolaze u probleme sa bankama, investitorima ili se nađu u začaranom krugu dugova.

Zato će portal N1, uz pomoć predsednika Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejana Gavrilovića, objaviti seriju tekstova u kojima se ukazuje na greške, zamke, zablude, najbolje opcije kada su u pitanju finansije.

Pročitajte još:

Za početak, krećemo sa onim što ljude dosta zanima, a to je pravilan izbor prilikom odabira stambenih kredita. Bez dileme, to je tema koja nosi sa sobom velku odgovornost, naročito u vreme buma cena kvadratnih metara za stanovanje u Srbiji.

Jedna od najvećih životnih odluka bračnog para, ali i pojedinca je odluka o podizanju stambenog kredita i ona može uticati na kvalitet života u decenijama koje dolaze.
Pod stambenim kreditom, uglavnom, podrazumevamo iznos koji pokriva 70-90 odsto vrednosti nekretnine (ostalo je učešće dužnika), na rok otplate od 15-25 godina. To su u realnosti najčešći primeri.

Često ljudi pitaju, koji je najbolji momenat za podizanje ovog kredita? Univerzalni odgovor ne postoji.

“Ali postoje idealni uslovi. Oni su: stabilno radno mesto i lični dohodak, niske cene nekretnina i niske kamatne stope. U zavisnosti od ličnih mogućnosti, neko bira nekretninu na osnovu platežne sposobnosti, tj. na osnovu visine mesečne rate koju može da plaća, dok oni sa višim primanjima odaberu nekretninu pa onda traže banku i kalkulišu sa finansijskim detaljima. Kod nas je uglavnom ovo prvo“, kaže Gavrilović za N1.

Šta određuje visinu rate

Visinu mesečne rate svakog kredita određuju tri parametra: iznos kredita, rok otplate i visina kamatne stope. Ako se povećava bilo koji od parametara, povećava se i mesečna obaveza.

Pošto su iznos i rok fiksni, ostaje samo kamata, koja tokom otplate može uticati na visinu rate.

Kako navodi Gavrilović, na period od 20-25 godina, teško je predvideti kretanje promenljivog dela, ali sa nekim detaljima se može kalkulisati.

“Recimo, u proteklom periodu od desetak godina Euribor je bio u minusu i bilo je isplativije podići kredit, naročito na kraći rok, od recimo 15 godina. Na početku se plaćala manja kamata, veći deo glavnice je otplaćivan, pa je ostatak duga brže opadao. Sada kamate polako rastu, ali takav kredit je u poslednjoj trećini otplate i uticaj kamate će imati manji efekat na rast mesečne obaveze“, ističe Gavrilović.

Sagovornik portala N1 ističe da treba biti realan i istaći da je gotovo nemoguće da sva tri kriterijuma budu ispunjena. Najviše zato što niske kamatne stope vode većoj potražnji za kreditima, što vodi većoj potražnji za stanovima, čija cena onda raste.

Ipak, tokom poslednjih dvadesetak godine dešavale su se i takve stvari. Najpre su cene nekretnina rasle do 2009. godine, kada je nastupila ekonomska kriza, pa su cene pale. Kako bi pojačala potrošnju, Evropska centralna banka je uticala na sniženje kamatnih stopa, čime je potražnja za stanovima porasla, pa opet kreće rast cena, koji traje do danas.

“To su parametri sa kojima treba ozbiljno računati. Recimo, desilo se da neko kupi stan na vrhuncu cena. Njegova vrednost je kasnije pala, a rata kredita je ostala. Prodajom stana, dug se ne može otplatiti, jer stan sada vredi manje od visine podignutog kredita, tj ostatka duga, pa je dužnik prinuđen da nastavi otplatu”, kaže Gavrilović.

Kupiti ili iznajmiti stan

Još jedna dilema se stalno provlači – kupiti ili iznajmiti stan. Ako kupovina putem kredita znači istu visinu mesečne obaveze, onda je svakako bolje kupiti, jer svaka kirija predstavlja bačen novac, dok svaka plaćena rata kredita delom povećava vlasništvo nad stanom. Međutim, kod kredita u švajcarskim francima, svi ovi korisnici su se kasnije pokajali jer su im se rate uvećale dva i po puta, pa je ispalo da je njima bilo povoljnije da plaćaju kirije.

Ako su ispunjena prva dva uslova, a to su dobra primanja i adekvatno odabran stan, sledi odabir banke. Česta su pitanja građana, koja je banka najbolja? U tom smislu, ne postoji univerzalna gradacija. Sve zavisi od trenutka, od stepena vezanosti za banku, visine primanja, količine obezbeđenja.

Nekada je zavisilo i od „sitnih slova“ u ugovoru, kojima su banke sebi davale za pravo da povećaju kamatu, na štetu dužnika. Danas toga nema, ugovori su uglavnom „čisti“, te je jedini parametar cena zajma.

Šta prvo pogledati

Dakle, najpre treba gledati kamatu. Ona predstavlja ukupnu cenu po kojoj će kredit biti plaćen, jer novac koji banka pozajmljuje, ima svoju cenu.

“Primer: Kredit je uzet na 50.000 evra. Na kraju otplate dužnik vraća ukupno 80.000 evra. Razlika od 30.000 predstavlja tu kamatu, tj. cenu koštanja kredita na predviđeni rok otplate. Ta razlika zna da bude i veća, ali i manja, ako se kredit uzme pod povoljnijim uslovima, na kraći rok”, ukazuje Gavrilović.

Kamatna stopa može biti fiksna i promenljiva, a kredit indeksiran u dinarima ili evrima. Fiksna kamata znači stopu koja se ne menja do kraja otplate kredita, tj. jednaku mesečnu obavezu, dok promenljiva znači promenu njene visine u dogovorenim intervalima. Visina se menja u zavisnosti od vrednosti Euribora, a uglavnom se promena vrši kvartalno ili polugodišnje.

Krediti sa promenljivom kamatom u evrima su dominantni na tržištu Srbije, dok su dinarski stambeni na nivou statističke greške.

Da li odabrati fiksnu ili promenljivu kamatu

Fiksna kamatna stopa je u startu viša od promenljive, te predstavlja veće opterećenje za dužnika i poskupljuje kredit. U periodu relativne stabilnosti kretanja Euribora, građani se uglavnom odlučuju za promenljivu kamatu, što se u proteklih 15 godina pokazalo kao dobra odluka.

Dakle, fiksna donosi određenu sigurnost, ali potencijalno i veću cenu, dok promenljiva uvek u startu daje nižu cenu, ali sa sobom nosi nesigurnost dugoročnog kretanja kamate, tj. mesečne obaveze.

Komentari

Vaš komentar