Mala škola finansijske pismenosti: Kako odabrati pravu bankarsku pozajmicu

Biznis 02. sep 202207:5513 komentara
Izvor: Shutterstock

Iako naizgled deluju kao spas u pravi čas i rešenje iz snova na reklamama, na bankarske pozajmice treba gledati veoma ozbiljno kako ne bi olako zapali u finansijsku dubiozu.

U nastavku serijala tekstova Mala škola finansijske pismenosti Dejan Gavrilović predsednik organizacije potrošača Efektiva ukazuje šta je važno kada uzimate pozajmice, za koju namenu ih uzimati i gde vas mogu čekati zamke.

“Kada su u pitanju pozajmice osnovni savet udruženja Efektiva glasi – što manje posla sa bankama, to bolje za kućni budžet”, kaže Gavrilović za portal N1.

Međutim, on ističe da neretko postoji opravdana potreba za bankarskim pozajmicama, i to u trenucima kada nije moguće odmah reagovati sopstvenim novcem, kog u datom trenutku nema.

“Pozajmiti novac od banke, a kasnije ga otplaćivati na rate, tada zvuči kao logična opcija”, kaže on.

Vrste pozajmica

Vrsta pozajmice pre svega zavisi od namene za koju će novac biti utrošen. U skladu sa tim, i banke imaju odgovarajuće proizvode. Ipak, treba biti oprezan u savetovanju sa bankarskim službenikom, jer oni često imaju za cilj prodaju određene vrste pozajmice, bez obzira na to da li je ona pravo rešenje za klijenta.

Pozajmice se uglavnom svode na tri vrste:

– Krediti

– Dozvoljeni minus

– Kreditne kartice

Svaka od njih predstavlja istu suštinu. Njom se na raspolaganje dobija određeni novac, samo je pitanje kako se vraća i kolika mu je cena.

Od navedenih, najjeftiniji su krediti, i to oni namenski.

U prethodnom tekstu obrađena je tema stambenih kredita, koji predstavljaju najjeftiniju vrstu pozajmice, ali i sa najkomplikovanijom procedurom izdavanja, kao i obezbeđenja kredita.

Najčešći oblici kredita su keš i potrošački. Potrošački krediti se odobravaju sa određenom namenom i kod njih, klijent ne dobija novac na svoj račun, već se on, po odobravanju kredita, transferiše prodavcu dobra ili usluge, kod kog je klijent podigao predračun za plaćanje.

Kako ističe Gavrilović, banke često imaju ugovore o saradnji sa određenim trgovcima i takvi krediti budu još jeftiniji, jer banka i trgovac sklapaju dugoročni aranžman o saradnji i kreditiranju kupaca.

“Dakle, potrošač želi da kupi veš mašinu od 500 evra na rate. Trgovac mu saopštava sa kojim bankama ima saradnju, izdaje mu predračun i potrošač sa njim odlazi u banku. Ako prođe proceduru odobrenja, novac se potom uplaćuje trgovcu, a potrošač dobija svoju veš mašinu. Sa bankom je dogovorio uslove kredita, kao i način otplate. Takve, namenske kredite, banke smatraju manje rizičnim, pa je iz tog razloga njihova cena, tj. kamata niža“, ističe on.

Namenski krediti mogu biti i auto krediti, krediti za adaptaciju stambenog prostora, za kupovinu bele tehnike, čak i krediti za letovanje.

Najskuplji su keš krediti

Keš kredit podrazumeva da klijent dobije novac na ruke, a potom ga upotrebi za njemu poznatu namenu, sa kojom banka nije upoznata.

S obzirom da u banci smatraju da ovakav tip kreditiranja, nosi određeni rizik, da klijent recimo može upotrebiti novac u svrhu koja ne donosi nikakvu korist, ili čak može napraviti gubitak, cena takve pozajmice je veća.

Zbog toga, od svih vrsta kredita, keš krediti su najskuplji.

Najveća zamka dozvoljenog minusa

Gavriilović posebno skreće pažnju na jednu gotovo odomaćenu pozajmicu koju koristi veliki broj građana – dozvoljeni minus.

U ovoj vrsti pozajmice klijent dobija na raspolaganje novac kroz određeni limit koji banka odobrava. Obično se odobrava u visini proseka mesečne plate, pa se često građanima prodaje kao „trinaesta plata“.

Savet za građane: Dozvoljeni minus i kartica nisu poklon

Dozvoljeni minus i kartica nisu poklon, ne predstavljaju benefit i dar, već znače visoke kamate čije plaćanje negativno utiče na kućni budžet! Od ova tri „zla“, najmanje je kredit, a za cenu kredita uvek treba proveriti ponude svih banaka, jer razlike u kamatama nekada mogu biti značajne!

Dozvoljeni minus je najskuplja pozajmica, jer banka ne može da kalkuliše sa zaradom koju će imati na kamati, pošto ne može da zna koliko će novca klijent iskoristiti, odnosno koliko će ući u dozvoljeni minus. Limit je uvek na raspolaganju, čime banka faktički na rezervi drži sredstva koja će klijent upotrebiti u nekom trenutku.

“Najveća zamka ove pozajmice je njeno maksimalno korišćenje. Kao što smo rekli, građani minus često prihvate kao trinaestu platu i odmah uđu u maksimalno odobren limit minusa. S obzirom na to da se kamata obračunava na iskorišćeni iznos, na dnevnom nivou, najgora solucija je upravo korišćenje punog limita tokom celog meseca. Tada banka naplaćuje najveću kamatu”, kaže Gavrilović.

Drugi problem, koji je vezan za prethodni, znači da svakim narednim prilivom plate, dužnik zapravo dolazi na „nulu“, te njenim daljim korišćenjem, on zapravo sve vreme koristi novac iz minusa, čime je u konstantnom dugu, pod punom kamatom.

Najveća opasnost je istek trajanja minusa, kada u određenom momentu, dužnik mora da bude na „nuli“. To se reši prilivom plate, ali ukidanjem daljeg korišćenja minusa, klijent ostaje na nuli do sledeće uplate, a taj period dužnika ostavlja „bez dinara“.

“Često smo se raspitivali kod korisnika, kako rešavaju taj problem. Uglavnom se svi zaduže kod prijatelja i rodbine ili rade dodatni posao. Pričamo o građanima sa nižim primanjima, bez ušteđevine“, navodi Gavrilović.

Kada koristiti kreditnu karticu

Kartice uopšte, setimo se, na početku njihove primene bile su po malo i pomodarstvo. Njihovim posedovanjem se pokazivao status, jer ih banke na početku, nisu svima odobravale.

Kasnije su počele da ih nude, pa je neko ko podigne keš kredit, često bio i počašćen od strane banke, odobrenjem dozvoljenog minusa i limitom na kreditnoj kartici, i to pod izgovorom: Uzmite, nikad se ne zna.

Pročitajte još:

Gavrilović navodi da su kreditne kartice slične dozvoljenom minusu, s tim što način vraćanja novca nije isti. Kod minusa, dužnik vrši uplatu kad i koliko želi, dok kod kartice postoji određeni procenat zaduženja koji se mora uplatiti u toku meseca. Isto kao kod minusa, na iznos iskorišćenog novca obračunava se kamata na dnevnom nivou, pa ko iskoristi pun limit, plaća maksimalnu kamatu.

“Dozvoljeni minus i kreditnu karticu treba koristi samo u slučaju preke potrebe. To je skup novac, ponekad i po četiri-pet puta skuplji od kredita i nije pogodan za kupovinu dobara i usluga u većem iznosu, već takve potrebe treba rešavati kreditom. Čak i ako dužnik dođe u gore opisani problem, da je stalno u minusu i ne uspeva da iz njega izađe, opcija kredita kojim će se pokriti minus je daleko bolja“, smatra on.

Predsednik Efektive ističe da su neretko interesi bankarskih službenika kreirali način zaduživanja klijenata. Postoji dosta slučajeva da građani odu u banku u nameri da podignu kredit, pa im tamo kažu da ne mogu da im odobre 200.000 din, ali recimo mogu 140.000 na kredit, plus dozv minus od 30.000 i kreditnu karticu od 30.000.

“Prezentuju to kao identičnu stvar, jer dužnik je dobio traženi iznos, ali mu prećute koja je cena toga, pa dužnik plaća pun limit na minusu i kartici, zato što je naveden na takav način zaduživanja”, kaže Gavrilović.

Komentari

Vaš komentar