Madžar: Nije ni dobro ni održivo da plate rastu brže nego BDP

Biznis 11. nov. 202120:24 > 20:288 komentara
Podeli:
Ljubomir Madžar
Izvor: N1

Ekonomista Ljubomir Madžar izjavio je u Danu uživo da nije održivo da plate rastu brže nego BDP. "To je jedna sistematski loša politika, koja seče granu na kojoj sedi, ta grana može da se odvali, ali nažalost, na toj grani smo sa politikom i mi, ako tresnemo svi ćemo osetiti taj veliki pad", kaže.

Prema njegovim rečima, „u našem društvu već godinama plate rastu brže nego BDP“.

„To nije dobro i nije održivo. Evo i najnovije najave su takve da će se plate u javnom sektoru povećati za nekih 8,5 odsto, a BDP u tekućim cenama povećaće se po manjoj stopi, to je jedna sistematski loša politika, koja seče granu na kojoj sedi, ta grana može da se odvali, ali nažalost, na toj grani smo sa politikom i mi, ako tresnemo svi ćemo osetiti taj veliki pad“, kaže on.

Nije dobro, dodaje, kada se plate tako forsiraju.

„Jer nema zemlje koja se razvila tako što su forsirani lični dohoci, potrošnja, to je jedna velika mana naše politike“, kaže.

Kao što, ističe, nije bilo dobro „ono neselektivno dotiranje svih građana“.

Povezane vesti

„Izbori dolaze i to ne može drukčije da se protumači nego kao neka predizborna masovna korupcija, koja je pomalo uvredljiva za naše biračko telo, jer ispada da ti glasovi mogu da budu kupljeni za 110 evra. To ispada da za par hiljada dinara može da bude kupljen jedan glas, to je žalost da vlada uopšte pristupa na takav način, a još je žalosnije da ta politika uspeva, to znači da nešto u našoj društvenoj svesti nije u redu. To je jedna od onih stvari koje je Fiskalni savet sistematski kritikovao i nije hteo ni mogao da odobri, a zbog toga su ga u parlamentu žestoko grdili“, kaže.

Vlast bi, kaže, morala da se potrudi da bude selektivna.

„Da prikupi podatke iz kojih bi se videlo kome treba da daju tu pomoć, ako se uopšte pomoć i daje. Onda bi se možda onima koji su u velikoj nevolji moglo dati i 3,4 puta više, meni na primer ne bi trebalo dati ništa, mada ne mislim da sam neki Ford ili Rokfeler, ali kad su u pitanju tako sitne hranarine, onda veliki broj građana ne treba da dobije, da bi ugroženi dobili mnogo više, da bi se to osetilo na njihovom kvalitetu života“, kaže Madžar.

Kaže da se naš količnik javnog duga i BDP povećao sa oko 50, na oko 60 odsto.

„To za jednu nerazvijenu zemlju kao što je Srbija nije dobro. Ti kriterijumi za stepen zaduživanja su različiti za različite zemlje. Bogate zemlje mogu sebi da daju i veći stepen zaduženosti, a da to ne ugrozi njihovu finansijsku stabilnost“, kaže on.

Komentari

Vaš komentar