Macura: Unapređenjem tehnologije grejanja računi mogu da budu i upola manji

Biznis 26. sep 202219:377 komentara

Visoke cene energenata i porast cena hrane predstavljaće ozbiljan problem za građane Srbije u narednom zimskom periodu. Status energetski ugroženog kupca, kako se očekuje, imaće oko 200.000 domaćinstava ove zime čime će dobiti mogućnost da plaćaju niže račune za utrošenu električnu energiju. Ukazujući da stvarni trošak električne energije plaćamo svi - i sadašnji i budući poreski obveznici - Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije, za N1 kaže da treba razmišljati u pravcu da se ljudima pomogne da unaprede tehnologiju i uređaje kojim se greju, kako bi za upola manje novca postigli isti efekat. "Ako ne za ovu - za sledeću zimu time možemo mnogo da uradimo", navodi Macura.

„Država je prošle godine, uz našu pomoć, došla do definicije energetskog siromaštva. Da objasnim plastično – u situaciji energetskog siromaštva su ona domaćinstva  i pojedinci koji sebi ne mogu da pribave dovoljno energije za kvalitetan savremen život, a da pri tome ne ugroze ili neke svoje druge potrebe ili ljude u svojoj okolini i celo društvo. Visoka je verovatnoća da su svi ljudi u statustu energetski ugroženog kupca ujedno i u statusu energetskog siromaštva“, naglašava Aleksandar Macura, programski direktor RES fondacije, analitičar za javnu politiku u oblasti energetike, klime i kvaliteta vazduha.

Pročitajte još:

Lakše je, kaže, definisati energetski ugroženog kupca.

„Reč je o oko 200.000 domaćinstava koji dobijaju novčanu pomoć, tačnije smanjenje dela računa za električnu energiju“, navodi on i dodaje da je država 2019. izdvajala  oko 10 miliona evra za nadoknadu EPS-u za umanjenje računa za ovu kategoriju stanovništva.

Pomoć u smanjenju računa je, naglašava, veoma značajna, ali prema mišljenju Macure uzroci te situacije se, osim na prihodnoj strani – ne menjaju kroz tu vrstu podrške.

Kada je reč o apelima domaćinstvima da se ne dogrevaju na električnu energiju, sagovornik N1 podseća da je osnovni energent u domaćinstvima u Srbiji upravo – električna energija.

„U ukupnoj potrošnji dominira drvna biomasa, to je energent koji ima najveće učešće. Ali, veliki deo ljudi koji koristi druge energente dogreva se upravo električnom energijom.  I to je važno razumeti. Kada neko nema mogućnost nabavke goriva zbog visoke cene ili u slučaju kad ste u sistemu daljinskog grejanja, a sezona još nije počela – imate mogućnost da se dogrevate na električnu energiju koja je svima dostupna. I to dogrevanje može da utiče ozbiljno na stabilnost elektro-energetskog sistema – čak i ako ne traje dugo, dešava se u upravo u periodu kad je elektroenergetski sistem najnapregnutiji“, objašnjava Macura.

U istraživanju „Sloboda vaših izbora – kako se Srbija greje“ RES fondacija je ukazala da je sloboda loših izbora uslovljena sa više faktora.

„Jedan od njih su primanja, prihodi domaćinstva. Ali taj izbor uslovljen je i nedovoljnim tehničkim znanjem stanovništva i nedovoljnom aktivnosti profesionalaca, jer  ljudi bi mogli mnogo bolje da se informišu oko savremenih tehnologija“, ističe on. 

Šporet na drva, podseća Macura, primarni je izvor grejanja za milion domaćinstava u Srbiji.

„To je do sada uključivalo tehnološki zastarele uređaje koji ne odgovaraju modernim standardima. Moderan standard može da znači potrošnju dva puta manje drveta za istu količinu toplote i čak 10 puta manje emisija za istu količinu toplote“, ističe Macura.

Dobra vest je, kaže, što su ovdašnji proizvođači ovladali proizvodnjom uređaja u skladu sa najnovijim standardima. Ali loša je što – takvi uređaji koštaju više od neefikasnih.

„Stvarni trošak energije plaćamo svi mi – i sadašnji i budući poreski obveznici. Treba da se razmisli da ljudi izmene tehnologijiu kojom se greju, da unaprede uređaje. Ako se greju na električnu energiju, da to ne čine električnom grejalicom, već nekom vrstom toplotne pumpe ili inverterskom klimom na primer. To puno pomaže i konkretnom  domaćinstvu, ali i drugima“, ističe Aleksadar Macura.

Sada je ta vrsta pomoći, ocenjuje on – veoma potrebna pošto je cela situacija dovedena do ekstrema, pošto vlada velika napetost po pitanju cena i snabdevenosti.

Ako ne za ovu – za sledeću zimu, dodaje on – možemo mnogo da uradimo.

„Tako bi građani za upola manje novca postigli isti efekat grejanja“, objašnjava sagovornik N1.

Država je već počela da radi na tom planu, ističe on ukazujući na pozitivan primer opštine Priboj.

„Ova opština je deo sredstava iz subvencije iskoristila da u saradnji sa centrom za socijalni rad da 100 odsto pomoći ugroženim domaćinstvima. To je pravi pravac delovanja, bolji nemamo. Mislim da bismo mogli da umnogostručimo napore i resurse koje u tom pravcu ulažemo“, ocenio je Macura.

Komentari

Vaš komentar