List Danas o poskupljenjima, NBS o inflaciji nižoj nego u većini sličnih zemalja

Biznis 14. sep. 202116:2414 komentara
Podeli:
Izvor: Pixabay

Ono što je jasno svakom ko je otišao na pijacu ovog leta, konačno je pokazala i statistika. Hrana je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u avgustu ove u odnosu na isti mesec prošle godine bila skuplja za 5,8 odsto, mada se mnogi ne bi složili da su cene povećane samo toliko, piše list Danas, konstatujući da je godišnja stopa inflacije dostigla nivo od septembra 2013. Na to je reagovala Narodna banka Srbije navodeći da je povećanje inflacije od početka ove godine karakteristično za većinu zemalja, da je izazvano globalnim faktorima, pri čemu je “inflacija u Srbiji niža u odnosu na većinu zemalja regiona sa istim režimom monetarne politike”. NBS “zamera” i izbor 2013. godine kao referentne za poređenje, navodeći da je u periodu pre toga stopa inflacije išla do blizu 15 odsto.

Cene povrća su više nego pre godinu dana za skoro 20 odsto. Meso je, pokazuje statistika, skuplje 6,6 odsto, a ulje 18,8 odsto. Stanovanje, voda, struja i gas su skuplji za 5,2 odsto u odnosu na avgust 2020, gde su struja i voda skuplji na godišnjem nivou za više od osam odsto. Transport je poskupeo 9,2 odsto, a najviše gorivo, za skoro 17 odsto, piše Danas.

Pročitajte još:

List navodi da je ukupno gledano inflacija na godišnjem nivou dostigla 4,3 odsto, što je skoro na gornjoj granici koridora koji cilja Narodna banka Srbije, od 1,5 do 4,5 odsto i najviši nivo još od septembra 2013. godine. U odnosu na decembar, odnosno od početka godine inflacija je na 4,6 odsto.

Postavlja se pitanje da li je inflacija samo privremena pojava ili će nastaviti da raste, ali ono što je jasno je da je globalni fenomen, jer je recimo u evrozoni u avgustu dostigla tri odsto, a u SAD je julska godišnja inflacija iznosila čak 5,4 odsto, konstatuje Danas.

“Međugodišnje stope inflacije tokom ove godine, a naročito od aprila, pod uticajem su niske baze iz istog perioda prethodne godine, kada je tražnja za velikim brojem proizvoda bila na najnižem nivou i kada su sve zemlje beležile stope inflacije koje su bile znatno niže od uobičajenih. To se pre svega odnosi na cene nafte koje su tokom pandemije došle do svojih minimalnih nivoa, da bi se sa oporavkom tražnje tokom ove godine oporavile, nadmašile pretkrizne nivoe i poslednjih meseci su na značajno višim nivoima u poređenju sa prošlom godinom”, ističe se u saopštenju NBS.

To je, kako navodi NBS, uticalo da derivati nafte imaju visok doprinos inflaciji svuda u svetu, pa i kod nas.

Cene nafte i hrane

“Skoro jedna četvrtina avgustovske inflacije u Srbiji direktna je posledica rasta svetske cene nafte i derivata nafte na domaćem tržištu. Cene ostalih primarnih proizvoda i industrijskih sirovina takođe beleže rast na globalnom nivou paralelno sa oporavkom ekonomske aktivnosti, koji je u najvećem broju zemalja brži od očekivanja i dovodi do zastoja u proizvodnji i snabdevanju odnosno do situacija u kojima ponuda ne može u kratkom roku da zadovolji nagli rast tražnje“, kaže NBS.

To, kako se ističe, pokazuju i globalne cene žitarica, uljarica i drugih poljoprivrednih proizvoda.

„Ukoliko posmatramo samo neprerađenu hranu (voće, povrće i meso), rast tih cena čini skoro jednu četvrtinu ukupne inflacije, a ukoliko na to dodamo i cene prerađene hrane, cene hrane čine preko jedne trećine avgustovske međugodišnje inflacije. U celini posmatrano, reč je o faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče. Pored toga, globalni rast cena poklopio se sa sušom koja se odrazila na kretanje cena poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu, pre svega na rast cena voća, povrća i mesa”, navodi NBS.

Prelivanje na Srbiju

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, za Danas ocenjuje da inflacija može da bude zabrinjavajuća kada se uzme u obzir da se vodi politika fiksnog deviznog kursa koji inače ograničava rast cena.

„Imamo rast cena u inostranstvu i to se preliva na Srbiju, pa i kroz taj fiksni kurs. Jedan deo inflacije je verovatno posledica i linearnog davanja iz budžeta što je uticalo na povećanje domaće tražnje. Oprez je potreban, ali sa merama monetarne politike ipak treba pričekati. I Evropska centralna banka je još rezervisana“, ocenjuje Šoškić dodajući i da na globalni rast cena verovatno utiče i to što se još nisu stabilizovali lanci snabdevanja, recimo i dalje je nestašica poluprovodnika.

Danas ukazuje da su građani Srbije verovatno više od drugih osetljivi na inflaciju uzevši u obzir ne tako davno iskustvo sa hiperinflacijom, ali prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora na FEFA Srbija ima sistemsku inflaciju na nivou od tri do četiri odsto.

„Više me je plašilo kada je inflacija bila blizu nule, jer je to značilo da u stvari imamo deflaciju. Za zemlje u razvoju je određen iznos inflacije stimulans za ekonomiju. Treba imati u vidu i da je Narodna banka nekoliko godina promašivala cilj, odnosno da je inflacija bila ispod ciljanog koridora“, podseća Radosavljević.

On ističe i da deluje kao da se evropski sistem merenja inflacije otrgao od stvarnosti.

Šta nas čeka na zimu

„Od početka godine hrana, a posebno meso je poskupelo i po 20 odsto, energenti, transport… A tek ćemo videti šta nas čeka na zimu pošto je sada gas na evropskom tržištu dostigao cenu od 690 dolara za kubni metar, a prošle godine je koštao oko 240 dolara“, opominje Radosavljević dodajući i da je na globalni rast cena uticao nešto brži ekonomski oporavak, ali i odgovor država na krizu ogromnim ulaganjima u javne radove i infrastrukturu što je podiglo cene materijala.

„Koliko će dugo trajati teško je reći, ali dok god se bude vodila politika jeftinog novca i dok se države budu borile protiv pandemije bacanjem ‘para iz helikoptera’, cene će rasti“, zaključuje Radosavljević.

NBS ukazuje da deo stručne javnosti olako prelazi preko činjenica koje od početka ove godine suštinski opredeljuju kretanje cena širom sveta.

Tabaković: Inflacija dva odsto u proteklih osam godina

„Da li je rast inflacije očekivan? Jeste. Da li je rast inflacije najavljen? Jeste. Da li je trenutno manji nego u većini drugih zemalja u razvoju? Jeste. Da li je globalni fenomen? Jeste, i to takav na koji male i otvorene ekonomije svojim merama ne mogu da utiču. I ponoviću ono što stalno ističemo – da ćemo ovakva kretanja po pitanju inflacije imati još neko vreme – do kraja ove i u prvim mesecima naredne godine. Kako se to u ekonomiji kaže, viša inflacija će biti prisutna dok se ne iscrpe efekti niske baze i privremenih poremećaja na globalnom tržištu. Ili jednostavnijim rečnikom – dok se stvari na globalnom nivou ne vrate u normalu. A u toj normali smo imali inflaciju u proseku na nivou od dva odsto u prethodnih osam godina“, kaže Jorgovanka Tabaković, guverner NBS u pisanom saopštenju.

Osvrćući se na tekst koji je objavio Danas, Tabaković kaže da se u samom tekstu jasno navodi da je reč o globalnom problemu, koji je posledica naglog oporavka tražnje, donetih mera za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije od strane nosilaca ekonomske politike, ali i određenih problema koji se već duže vremena javljaju u globalnim lancima snabdevanja.

„Ono što je primetno, to je sam izbor 2013. godine kao referentne godine za poređenje po pitanju inflacije, što ukazuje na nastavak principa glasnog prećutkivanja visine inflacije u godinama pre 2013, izražene makroekonomske, finansijske i fiskalne nestabilnosti u tom periodu, kao i neuspeha tadašnjih nosilaca ekonomske politike da svoje znanje koje u javnosti rado ističu, pretoče u opipljive rezultate za stanovništvo i privredu Srbije. A stopa inflacije je išla čak i blizu nivoa od 15 odsto. Konkretno u junu 2008. godine ona je iznosila 14,9 odsto, a u aprilu 2011. godine 14,7 odsto. I to nisu samo pojedinačne situacije. U godinama za vreme prethodne globalne ekonomske krize, prosečna godišnja inflacija, merena na isti način i primenom iste metodologije koja se i danas koristi, iznosila je devet odsto“, precizira Tabaković.

Ona ističe da je, konkretno, prosečna međugodišnja inflacija iznosila 12,5 odsto u 2008, 8,1 odsto u 2009, 6,1 odsto u 2010, 11,2 odsto u 2011. i 7,3 odsto u 2012. godini.

Komentari

Vaš komentar