Čiji zakon važi: Zemlja Srbija, a pravila kineska?

Biznis 18. nov. 202119:1534 komentara
Podeli:

Saradnik londonske škole za ekonomiju i politiku Vuk Vuksanović upozorava da su zakoni Srbije suspendovani, i da to nije samo u slučaju Linglonga, već je država Srbija na to pristala u međudržavnom sporazumu, kao i u brojnim drugim ugovorima sa kineskim investitorima.

Srbija je trebalo da kaže „ne“ Linglongu mnogo ranije kako bi sprečila bahato ponašanje investitora, kaže saradnik Londonske škole za ekonomiju i politiku Vuk Vuksanović. Prema njegovom mišljenju svaka investicija je dobra, pa i Linglongova, no problem je što je međudržavnim sporazumom Srbija pristala da za radnike koje dovede kineska strana, važe i kineski zakoni i to na tlu Srbije.

Povezane vesti

„To je modalitet ponašanja. Primenjuje se zakonodavstvo Kine na bilo kakve radne sporove, ali to ne znači da država Srbija treba da odustane od svojih prerogativa. Može da nadgleda pitanja kao što su zdravstvo i bezbednost na radu“, kaže on.

Hoćete da kažete: Postoji Zakon u Srbiji, ali je Međudržavnim sporazumom uređeno drugačije?

Apsolutno. To jeste odlika saradnje sa Kinom. Svi projekti se utemeljuju u međudržavnim ugovorima.

Linglong nije prvi slučaj nehumanog odnosa kineskih poslodavaca prema radnicima koje su doveli u Srbiju. Pre godinu dana javnost je uzburkao protest Kineza zaposlenih u Zi Đinu, u Boru. Bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić kaže da nije važno da li su investitori Kinezi, Evropljani ili neko treći, već su važni zakoni Srbije.

„Pre svega, da konstatujemo da su ovde dobrodošle sve investicije koje su neophodne, pa i kineske. Ali bi sve investicije trebalo da se drža onih pravila koja važe u Evropskoj uniji ako nam je cilj da uđemo u Evropsku uniju. To se odnosi i na klimu, i na radna prava i svega što se boduje u EU na tom našem putu. Isto tako bi i sve evropske firme trebalo toga da se drže“, navodi Vujačić.

Ipak, kineska investicija u regionu o kojoj se najviše govori, nije Linglong, niti Ziđin, zapravo nije uopšte u Srbiji. Spektakularan autoput od 42 km koji spaja sever sa jugom Crne Gore vredan više od milijardu dolara, Crna Gora već otplaćuje. Iako tek treba da bude pušten, kasni dve godine. Zbog tog projekta, četvrtinu celokupnog crnogorskog duga drži Kina.

„Crna Gora ima 620 000 stanovnika. Kina ima jednu milijardu i više. Možete misliti pregovore, kada bismo mi krenuli nešto bilateralno da pregovaramo sa Kinom. Na šta bi to ličilo i kako bi se završilo. Važno je istaći i da je arbitraža za taj kredit u Pekingu“, kaže ekonomista Miloš Vuković.

Kinezi su tu i nameravaju dugo da ostanu na Zapadnom Balkanu. To je neminovno, zaključili su učesnici konferencije o Kini u jugoistočnoj Evropi. Na državama i vladama je pak da se izbore da pravila ne budu samo kineska.

Komentari

Vaš komentar