Legalizacija marihuane – rast tržišta, poznate ličnosti ulaze u posao

Biznis 18. mar. 202107:44 > 15:2176 komentara
Podeli:
Marihuana
Izvor: Tanjug / AP, Abdeljalil Bounhar

"Loš je svaki onaj zakon koji se prečesto krši, na zakonodavcu je da ga poništi ili promeni, da se ne bi prezir koji je taj ludi propis na sebe navukao proširio i na druge, pravednije zakone". Ovim citatom, koji je je francuska romansijerka Margaret Jursenar prepisala rimskom caru Hadrijanu, počinjemo temu koja je sve aktuelnija u svetu poslednje decenije, a to je legalizacija marihuane.

Ljudi koriste konoplju između tri i pet hiljada godina u razne svrhe, od verskih obreda, hrane, leka, ulja, kozmetike, pravljenja odeće, konopca. Zbog svog omamljujućeg dejstva bila je zabranjivana u mnogim civilizacijama i od strane mnogih vladara kroz istoriju, počevši od Kine (gde se i nalaze najraniji dokazi o njenom korišćenju), arapskih zemalja, Napoleona. Njena moderna kriminalizacija i zabrana počinje početkom tridesetih godina 20. veka u Americi.

Negativan status uz drakonske kazne i dalje ima u većini azijskih i arapskih zemalja, dok su kazne u Evropi i Severnoj Americi već ’70ih godina bile mnogo blaže, što nas uvodi u 21. vek kada se iz godine u godinu odnos prema ovoj biljki poboljšava, zakoni liberalizuju a negde se potpuno legalizuje njena upotreba i uzgoj. Pretpostavke su da će potražnja za konopljom na svetskom nivou od registrovanih 100.000 tona godišnje 1999. godine doći do 20 miliona tona 2050. godine.

Holandija i „coffee shop“

Kao prvi primer dekriminalizacije marihuane u Evropi većina ljudi će pomisliti na Holandiju i njene popularne „coffee shop“-ove, što i jeste jednim delom dobra pretpostavka, ali ne i potpuno tačan podatak. Holandska vlada, uvidevši da njeni građani masovno „zloupotrebljavaju“ ovu biljku i da to ne mogu da premene, dolazi do odličnog, lukrativnog rešenja krajem 20. veka (nezvanično još od ’70ih) i odlučuju da prosto zatvore oči pred ovim prekršajem i ujedno stave celu situaciju pod svoju kontrolu, razdvajajući „lake“ od „teških“ droga.

Prodaja i korišćenje marihuane je „prećutni“ dogovor, uz određena ograničenja, ali nikada potpuno legalna radnja. Po podacima sa sajta Vlade Holandije, tolerancija ide do pet grama po punoletnom fizičkom licu (u praksi se retko dešavaju pretresi pa je posedovanje često mnogo veće) uz takođe pet biljaka za uzgoj u kućnim uslovima i 500 grama po „coffee shopu“. Za veće količine se plaćaju kazne i ide u zatvor.

Najveće pitanje javne tajne u Holandiji je odakle dolazi sav „nelegalni“ kanabis koji se prodaje „legalno“. Ovakva, pomalo šizofrena situacija proizvodnje i nabavke će sigurno u bliskoj budućnosti naići na korenite promene ako se uzmu u obzir profiti koje ostvaruju zemlje koje su potpuno legalizovale uzgajanje i prodaju marihuane kao što su Kanada i pojedine države  SAD.

Statistički podaci iz 2010. godine i podaci sa Amsterdamskog univerziteta govore o cifri između 400 i 500 miliona evra godišnjeg poreza od „coffee shop“-ova. „Nelegalno“ tržište marihuane u ovoj zemlji po nekim proračunima iznosi oko četiri milijarde dolara i sam čin legalizacije ima veliki novčani potencijal zbog već razrađenog poslovanja.

U 2017. godini u Holandiji je bilo 567 „coffee shop“-ova, a po novijim istraživanjima 15,7 odsto mladih (od 15 do 34 godine) koristi kanabis. Holandija je 20. zemlja u svetu po upotrebi ove biljke.

Luksemburg na pragu legalizacije

Cela stvar u vezi sa marihuanom u zemljama Evrope je vrlo komlikovana i često se zakoni sprovode selektivno, iako je vrlo jasno da je ona ilegalna. Poslednjih godina se sve blaže gleda na posedovanje marihuane u malim količinama za lične upotrebe i u većini slučajeva se sve završava novčanom kaznom. U zemljama kao što su Češka, Španija, Italija, Luksemburg (u ovim zemljama je sličan odnos prema marihuani kao u Holandiji) i Nemačka, ovakvo posedovanje gotovo se ne sankcioniše. Isto važi i za kućni uzgoj.

Francuska i dalje ima najstrožija pravila u vezi korišćenja ove biljke u Evropi, čak i upotreba u medicinske svrhe se drži pod strogim nadzorom, ali se u poslednjih godinu dana, na insistiranje politačara, što zbog publiciteta što zbog profita, situacija drastično menja. Mađarska i Švedska takođe imaju dosta stroga pravila. Većina evropskih zemalja dozvoljava korišćenje ove biljke u medicinske svrhe.

Po izveštaju „European Cannabis Report“ tržište legalne (medicinske) proizvodnje marihuane u 2020. godini iznosilo 359 miliona dolara i to je predstavljalo povećanje od 25 odsto u odnosu na 2019. godinu. Čak 70 odsto ovog iznosa se odnosio na Nemačku a predviđa se da će samo njihovo tržište do 2025. godine biti „teško“ od 1,5 do 2,2 milijarde evra.

Uz Nemačku, ostala medicinska (velike su šanse uskoro i skroz legalna) tržišta od kojih se očekuje rast u narednih nekoliko godina su Italija, Španija, Švajcarska, Holandija, Danska, Poljska, Luksemburg i Ujedinjeno Kraljevstvo gde bi po istraživanjima 60 odsto ljudi podržalo legalizaciju i gde trenutno crno tržište iznosi preko tri milijadre funti. U interesu svih ovih zemalja je da u što skorije vreme krenu da zarađuju od oporezivanja.

Vrednost evropskog tržišta po različitim procenama BDSA i Brightfield Groupa do 2025. godine bi trebalo da iznosi između tri i četiri milijarde dolara (prognoza na osnovu sadašnjih zakona i odnosi se velikom većinom na medicinske svrhe).

Potencijal evropskog tržišta se prevashodno ogleda u broju stanovnika (746 miliona) i njihovoj platežnoj moći. Po „New Frontier Data“ (firma koja se bavi analizom podataka tržišta marihuane) potrebe Evrope za kanabisom u slučaju totalne legalizacije u državama iznosi između 42 i 45 milijardi dolara uz potencijal da do 2030. godine čak i prestigne američko tržište i postane globalni lider u tržištu. Prva zemlja od koje se očekuje i koja je na pragu legalizacije u Evropi je Luksemburg.

SAD u najboljem položaju

U SAD situacija sa uzgajanjem, prodajom i zakonima je za sada u daleko u najboljem položaju u odnosu na ostatak sveta. Razne vrste kanabisa su potpuno legalne u rekreativne svrhe u 12 država, dok je ostalim državama dozvoljena upotreba u medicinske svrhe (u većini se strogo vodi racuna o količini THC-a), sa izuzetkom od dve države.

Danas jedan od tri Amerikanca živi u državama gde je marihuana potpuno legalna, a po sprovođenim anketama između 12 i 13 odsto Amerikanaca su aktivni korisnici, dok je više od 22 odsto koristi jednom ili dva puta godišnje. Najveći procenat među ovom grupom su mladi ljudi između 18 i 29 godina.

Kao najveća grupa ljudi koja će u budućnosti najviše koristiti marihuanu navodi se „generacija Z“, odnosno ljudi rođeni između 1997. i 2012. godine. Za većinu njih se pretpostavlja da će rasti u svetu gde je korišćenje marihuane potpuno društveno prihvatljivo i legalno.

U poslednjih nekoliko godina sve navedene brojke su se skoro duplirale. Po istraživanju portala EAZE.com korišćenje marihuane među ljudima koji imaju 50 i više godina se povećalo za neverovatnih 105 odsto u prethodnom periodu (mahom od kada je legalizovana), a takođe se skoro izjednačila upotreba između muškaraca i žena u 2020. godini za razliku od 2018. godine kada su muškarci iznosili oko 65 odsto uživaoca. Legalizaciju podržava 63 odsto stanovništva, dok procenat među mladima ide i do 80 odsto (u poslednje dve decenije i ovaj broj se duplirao).

Posledice pandemije prouzrokuju veliki skok u prodaji zbog čestih zabrana kretanja u pojedinim državama i zbog lake dostupnosti kupovine putem online prodaje i dostave. U budućnosti su planirani i aparati u vidu bankomata za samouslugu.

Marihuana je kao i u celom svetu i u Americi dostupna u više vrsta, oblika i primena gde se najviše koristi u obliku biljke (razne vrste), ulja ili slakiša i grickalica sa određenim procentom THC-a.

Kao najčešći razlozi upotrebe marihuane u medicinske svrhe ankete navode opuštanje, ublažavanje bolova kod određenih bolesti (kancer…), poremećaji sna, hronični bolovi (zglobovi, kičma, prsti…), pa čak i kod lečenja pojedinih mentalnih bolesti (šizofrenija…). Procenjuje se da širom sveta boluje oko 1,5 milijardi ljudi od bolesti u čijem ublažavanju ili totalnom izlečenju može da im pomogne kanabis.

Više od 47 odsto Amerikanaca je u nekom životnom periodu probalo marihuanu (nezvanično, ova cifra ide čak i preko 55 odsto). Ovakavi podaci i liberalan pristup rezultiraju eksplozijom industrije uzgajanja marihuane i tu veliku priliku vide kompanije koje se bave proizvodnjom.

Predviđanja o rastu legalnog tržišta

U 2018. godini tržište legalne marihuane je iznosilo oko 11,5 milijardi dolara, u 2019. oko 17,5 milijardi dolara, a u 2020. godini oko 24,6 milijardi dolara. Ova brojka bi danas premašila cifru od 62 milijadre da je marihuana legalizovana u većini država u rekreativne svrhe.

Po raznim istraživanjima i analizama stručnjaka iz ove oblasti do 2028. godine se očekuje rast legalnog tržišta do 84 milijardi dolara, a do 2030. čak do 100 milijardi. Postoje takođe predviđanja (zasnovana na prilično realnim pretpostavkama) koja navode podatak od 104 milijarde dolara vrednosti legalnog tržišta na globalnom nivou do 2024. godine (sve navedene cifre su potencijalno mnogo veće).

Ovakav rast tržišta nesumnjivo stavlja ovu industriju u red najbrže rastućih i najprimamljivijih za buduće investitore gledajući podatak da je u 2018. godini uloženo 10 milijardi u ovaj sektor od strane raznih investitora, dok su u 2019. godini, po istraživanju „Viridian Capital Advisors“ (firme koja se bavi istraživanjem tržišta kanabisa) kompanije koje proizvode marihuanu skupile oko 115 milijardi. Predviđa se rast tržišta i do tri puta na godišnjem nivou u narednom periodu.

Da je pred ovom vrstom biznisa svetla budućnost pokazuje i podatak „New Frontier Data“ iz 2018. godine da u SAD ova industrija zapošljava više od 250 hiljada ljudi što je više skoro pet puta više od industrije iskopavanja uglja. Broj zaposlenih u industriji se duplirao od 2017. godine. i jedna je od retkih na koje trenutno stanje globalne pandemija povoljno utiče. Postoje takođe i istraživanja da će do 2022. godine zapošljavati između 330 i 400 hiljada, što je mnogo više od većine „predstavnika“ teške industrije zajedno.

Prosečna godišnja plata zaposlenih je veća za otprilike 10 odsto nego u ostalim industrijama – na nižim pozicijama (potpuno bez obuke i škole) 30.000 dolara do 60.000 dolara, srednjim između 70.000 dolara i 95.000 dolara, dok na višim i na pozicijama eksperata u ovoj oblasti taj procenat ide do 100 i 150+ hiljada dolara po podacima sa „HampStaff“-a.

Porezi su trenutno glavna briga ljudi koji se bave ovim poslom u SAD. U nekim državama vlade gledaju na ovu industriju kao na „koku nosilju“, ali se ne ophode prema njoj na pravi način i prete da je ozbiljno ugroze uvođenjem velikih poreza. Ovakvom politikom su pogođene čak i najveće kompanije (što je retkost u biznisu) zato što je kompletna industrija vrlo mlada i ranjiva i treba joj podsticaja.

Veliki porezi su najveći krivac zašto i dalje postoji nelegalno tržište u državama gde je marihuana potpuno legalna. Jednostavno, cene moraju biti velike da bi se biznis isplatio što ne odgovara kupcima koji se onda okreću crnom tržištu. Od dolaska Džozefa Bajdena i njegove administracije na vlast očekuju se poreske olakšice i zalaganje za totalnu legalizaciju u što više država. Prosek poreza u ovoj grani privrede u državama SAD je oko 22 odsto.

Najveće kompanije sa javnom ponudom u ovom sektoru u SAD su „Curaleaf Holdings“ (CURLF) – 10,8 milijardi dolara, „Trulieve Cannabis“ (TCNNF) – 6,1 milijardi dolara, „Green Thumb Industries“ (GTBIF) – 7,4 milijardi dolara, „Cresco Labs“ (CRLBF) – 2,9 milijardi dolara…

Poslovni i drugi benefiti

U prilog broju radnih mesta, prilikama za velikom zaradom i velikom rastu tržišta ide i činjenica da je sve više poznatih ličnosti koje sa velikim kapitalom ulaze direktno u ovaj posao – Džim Beluši, Kevin Durent, Majk Tajson, Vupi Goldberg, Snup Dog, Vili Nelson, Santana…

Socijalni benefit je u slučaju legalizacije ogroman. Pad između 70 odsto i 97 odsto krivičnih dela vezanih za marihuanu beleže sve zemlje gde je ona potpuno legalizovana, dok zemlje gde je i dalje dozvoljena samo u medicinske svrhe beleže pad od 40 odsto do 50 odsto zbog blagonaklonog gledanja na posedovanje manje količine. Sve ovo veoma doprinosi javnoj bezbednosti uzimajući u obzir da su krivična dela vezana za posedovanje i gajenje marihuane najčešća u gotovo svim državama sveta.

Uz pad kriminaliteta dolazi i benefit od oporezivanja koji se meri u milijardama, a kako se industrija širi ogromnom brzinom količina novca od oporezivanja će uskoro postati veliki deo BDP-a SAD.

Sve ovo takođe stvara pozitivnu sliku u javnosti i ozbiljno razbija dosadašnje predrasude o ljudima koji ovu biljku koriste. Stigmatzacija ovih ljudi je gotovo iskorenjena što dalje doprinosi da se ljudi koji se bore sa ozbiljnim problemima sa drogom lakše obrate za pomoć.

Kao najveći benefit od legalizacije marihuane i takve politike navodi se njena potencijalna uloga u rešavanju problema finansijske krize izazvane pandemijom koja za posledicu ima velike gubitke radnih mesta.

Zbog svog velikog potencijala otvaranja novih radnih mesta koja su direktno ili indirektno povezana sa ovom industrijom na nju se gleda kao na slamku spasa.

Urugvaj, Kanada, Meksiko…

Ova tema ne može da prođe bez pominjanja Urugvaja kao prve i Kanade kao druge zemlje na svetu koja je donela zakon o rekreativnoj upotrebi marihuane. Urugvaj je to učinio sada već daleke 2013. godine, a Kanada 2018. godine (2001. godine je odobrena u medicinske svrhe). Obe zemlje takođe kao i SAD uviđaju mnoge socijalne i ekonomske prednosti ovakvog poteza, ali imaju i indentične probleme i kontraverze.

Kanada je jedno od najvećih tržišta na svetu i takođe beleži nagli rast od 2018. godine. Najveće kompanije u Kanadi su „Canopy Growth Copr“ (CGC) – 12,7 milijardi dolara, „Cronos Group“ (CRON) – 3,6 milijardi dolara, „Aurora Cannabis“ (ACB) – 2 milijarde dolara…

U proteklih godinu dana se pisalo o tome da je Meksiko jedna od sledećih zemalja u kojoj bi marihuana mogla biti legalizovana. Takve priče su sve češće u najpoznatijim svetskim novinama poslednjih nedelja. Glavni razlog za to je činjenica da je Meksiko jedno od najvećih tržišta marihuane na svetu.

Ovakve vesti iz zemlje izazivaju polemike i nameću pitanje da li je meksičko društvo spremno na takav korak imajući u vidu rat koji besni u celoj zemlji u poslednjih 10 godina između narko kartela koji imaju apsolutnu dominaciju na globalnom tržištu narkotika.

Ujedinjene nacije upozoravaju na pojačanu zloupotrebu narkotika širom sveta, posebno za vreme trajanja pandemije koronavirusa i zauzimaju vrlo skeptičan stav prema legalizaciji marihuane širom sveta. Po izveštaju UNODC-a iz 2018. godine 269 miliona ljudi širom sveta koristi narkotike, što predstavlja rast od 30 odsto u odnosu na 2009. godinu, a više od 35 miliona ljudi pati od ozbilnih problema sa drogom.

Kanabis je ubedljivo najzastupljenija supstanca na svetu koju koristi više od 192 miliona ljudi. Nagla ekspanzija zloupotrebe narkotika je zabeležena u period od 2000. godine do danas među najrazvijenim zemljama, čemu je najviše doprinela legalizacija u tim zemljama. Adolescenti i generalno mladi ljudi su najveći uživaoci ove supstance. Mlađi od 21 godine spadaju u najugroženiju grupu.

Kakva je situacija u Srbiji

Srbija po pitanju marihuane stoji u mestu. Zakonski marihuana je ilegalna, ali se posedovanje manje količine u poslednje vreme završava kaznom i sve ređe krivičnom prijavom, što daje utisak nekakvog pomaka i približavanja evropskim pravilima.

Politički situacija takođe nije najjasnija i postoji ozbiljan sukob mišljenja među političarima oko legalizacije čak i u medicinske svrhe. Razne organizacije u Srbiji se bore za njenu legalizaciju.

U našoj zemlji se u proseku zapleni 3,5 tona ove biljke (raznih vrsta) godišnje. Ovakav podatak navodi na zaključak da Republika Srbija može imati ogroman ekonomski benefit od uvođenja nekakvih zakonskih regulativa po pitanju legalnog korišćenja ove biljke, ali i bitnije, da stavi pod potpunu kontrolu njenu proizvodnju, kupovinu i upotrebu i tako svedu šanse za zloupotrebom na minimum, pre svega među maloletnima.

Komentari

Vaš komentar