Ministar za brigu o selu Milan Кrkobabić izjavio je danas da će biti pokrenut novi program kako bi se pokrenule privredne aktivnosti u selima Srbije. Reč je o obnovi i pokretanju starih vodenica u Srbiji.
„Vodenice potočare kao osoben deo materijalne kulture Srbije, pored egzistencijalnog, imaju i istorijski i socijalno-društveni značaj. Danas vodenice potočare mogu da imaju vidljiv značaj u okviru seoskog turizma. Posebno su poželjne za meljavu žitarica jer ne zagađuju okolinu i ne troše električnu energiju. Valja ih obnavljati tamo gde su bile odvajkada. Vodenice su geostrateški veoma značajne zbog mogućnosti proizvodnje brašna i u vanrednim okolnostima i kriznim situacijama“, istakao je Кrkobabić.
Pročitajte još:
Suvlasnik „Кumove vodenice“ i predsednik Društva vodeničara Srbije Milan Pavlović je rekao su vodenice „potpuno ekološke tvorevine, savršeni spoj prirode i čovekovog izuma, ljubavi i upornosti da se opstane“.
„One, pored proizvodnje kvalitetnog brašna od celog zrna žitarica, mogu da budu izazov za duži boravak turista za šta je potrebno u blizini vodenice izgraditi i adekvatno opremljene turističke objekte“, poručio je Pavlović.
Skupu u Кumovoj vodenici prisustvovao je i akademik Dragan Škorić koji je izjavio da bi, po uzoru na ovu, trebalo obnoviti sve stare vodenice potočare u Srbiji i staviti ih u funkciju egzistencije seoskog stanovništva i turizma.
Predsednik opštine Lajkovac Andrija Živković zahvalio je ministru na poseti i izjavio da ga raduje što je država prepoznala značaj sela, kao i starih zanata, onih koje čuvaju tradiciju ali imaju i značaj za egzistenciju ljudi u seoskim sredinama.
Кrkobabić je danas obišao i obližnju Sretenovića vodenicu, gde se nalazi i valjarica sukna, jedina u Srbiji.
Ministarstvo za brigu o selu je navelo da u oblasti obezbeđivanja egzistencije na selu, pored već uspešnih programa obnove zadrugarstva i dodele praznih seoskih kuća, priprema novi program koji će imati za cilj pokretanje privrednih aktivnosti na selu – stare i nove zanate, trgovinske i uslužne delatnosti, seoski turizam i slično.
Primer starog zanata je vodeničarstvo, sa viševekovnom tradicijom iz vremena Nemanjića. Prema podacima iz 1867. godine, u Srbiji je bilo 7.125 vodenica, a podaci Društva vodeničara Srbije govore da je 1948/49. godine bilo nešto više od 7.500 vodenica. Sada ih ima značajno manje, ali se mnogi vraćaju ovim tradicionalnim mlinovima na vodi, u kojima se prerađuju žitarice i proizvodi integralno brašno posebnog kvaliteta.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare