Manjak poverenja u biznisu dovodi do toga da zaposleni traže druga radna mesta, a to košta i samu kompaniju. Fluktuacija zaposlenih, prema istraživanju, firme košta od 90 odsto do 200 odsto od jedne bruto plate na toj poziciji, ističe sagovornik Infobiza Darko Mirković, osnivač kompanije Alterna, koja je strateški partner Brajana Trejsija, jednog od vodećih američkih stručnjaka po pitanju razvoja ljudskih potencijala.

„Zašto je poverenje važno za razvoj kompanije? Kada čovek ima mir i izvesnost, onda je na poslu mnogo efikasniji, može više da doprinese radu kompanije, ako je nepoverenje u organizaciji to je stresno za ljude i oni traže druga radna mesta, a to mnogo košta kompanije jer se pojavljuje odlazak zaposlenih, njihova fluktuacija“, kaže Darko Mirković.

Istraživanje, navodi Mirković, pokazuje da fluktuacija zaposlenih košta kompaniju od 90 odsto do 200 odsto od jedne bruto plate na toj poziciji.

„Dok nađete novog čoveka, intervjuišete ga, obučite, jednostavno prođe vreme, a morate ga plaćati. Što se tiče klijenata, istraživanje pokazuje da sticanje novog klijenta košta šest puta više od zadržavanje starog. Kada kompanija ima zadovoljnog klijenta, od njega može dobiti preporuku, a uz preporuku je lakše prodati“, ukazao je Mirković i dodaje – kada se sve to sabere na duži vremenski interval – razlika je velika.

Na pitanje da li poslodavci u Srbiji poštuju ove analize, Mirković odgovara da se stiče utisak da je nekim poslodavcima svejedno kad neko ode.

„Ali, nije to lako. Treba pronaći novog zaposlenog, treba tu razmišljati o više parametara. Postoje takozvani higijenski parametri – da osoba ima dovoljno da može da funkcioniše i živi normalno. Zatim motivacioni parametri, neki dodatni stimulansi, materijalni, ali i nematerijalni, u smislu pohvale, nagrada, promocija. I možda najvažniji segment je okruženje – ili kako su ljudi organizovani, usmeravani i tretirani od strane menadžmenta“, navodi sagovornik Infobiza.

Postoje, kaže, brojni pozitivni primeri takvog odnosa, ali suština je dvosmerna komunikacija.

„Tamo gde postoji dvosmerna komunikacija zaposleni se bave menadžmentom koliko i menadžment zaposlenima. Postoji međusobna procena – i jedni o drugima više vode računa“, kaže Mirković.

Kada je jednosmerno, pa samo menadžment procenjuje zaposlene uvek se, dodaje – javljaju pitanja da li je to baš tako.

„Kada je dvosmerna komunikacija, menadžeri se više trude oko zaposlenih, da bi dobili bolje ocene“, ističe on.

Zaposleni, kaže, treba da shvate da treba da budu najbolji što mogu na tom radnom mestu.

„Jer su na to mesto došli svojom voljom, zaposlili se, ako im nešto ne odgovara treba da komuniciraju, da otvoreno kažu, i da se uvek trude da budu najbolji. Nema goreg osećaja od onog: ne mogu oni mene tako malo da plate, koliko malo ja mogu da radim“, zaključuje Mirković i dodaje: „To je samosabotaža, sabotaža sopstvene karijere“.