Kako sačuvati novac u vreme inflacije – vredi li ulagati i u šta

Biznis 29. sep 202208:0488 komentara
Izvor: Shutterstock

U situaciji kada ceo svet beleži visoke stope inflacije, a ni Srbija po poskupljenjima nije izuzetak, postavlja se pitanje očuvanja vrednosti novca - isplati li se ušteđevinu čuvati u slamaricama ili je uložiti i u šta konkretno. Milan Marinković, partner u konsultantskoj kompaniji “WM Equity Partners” za portal N1 ocenjuje da smo na rubu ekonomske krize, sa kojom će se suočiti ljudi širom planete u narednom periodu. "U narednih 12 meseci možemo očekivati da se svašta desi kada je u pitanju ekonomija. Energetska kriza je samo jedan od generatora, a za očekivati je da na ukupnu situaciju utiče i potencijalno pucanje još nekih od 'balona' koji se pumpaju ovih dana", navodi Marinković.

Ovu godinu je osim rata Rusije i Ukrajine, sankcija, energetske krize, obeležila i inflacija. Širom sveta, a pogotovo na Zapadu zabeležen je najveći rast cena poslednjih decenija. Ni Srbija nije izuzetak.

Republički zavod za statistiku nedavno je objavio da je međugodišnja inflacija u Srbiji u avgustu iznosila 13,2 odsto. Ova brojka je manja od subjektivnog doživljaja skupoće pošto je većina stvari koje se često koriste poskupele po 20, 30, 40 pa i više odsto.

Pročitajte još:

Prema agenciji Ispos očekivana inflacija za stanovništvo u 2023. godini je 20 odsto, koji bi trebalo bude smanjena na 10 odsto u 2024. i 2025. godini.

Shodno tome vrednost novca je u stalnom padu i nameće se pitanje kako je sačuvati pošto sistem “slamarice” sada nije rešenje.

Ne samo da nije rešenje, već je put, prema rečima sagovornika portala N1 – da se vrednost najbrže izgubi.

Međutim, tu nije kraj loših predviđanja.

Prema rečima Milana Marinkovića, partnera u “WM Equity Partners” ekonomske sankcije i posledična energetska kriza samo su deo problema sa kojim će suočiti ljudi širom planete u narednom periodu.

“Svedoci smo ogromnih korekcija na svim svetskim tržištima. Naročito ogromne korekcije su na tržištu obveznica koje se ruši. Veće kamate izazvale su najveći pad još od 1949. godine jer su stare obveznice izgubile na vrednosti. Osim toga, imamo balon nekretnina, balon sa auto-lizingom, balon sa kreditnim karticama. Na rubu smo ekonomske krize i u narednih 12 meseci može svašta da se desi”, kaže Marinković za portal N1.

Zbog svega toga ovo je, kako navodi, najturbulentniji period za investiranje.

Međutim, i pored očigledne neizvesnosti, deluje da je bolje investirati nego čekati da inflacija ‘pojede’ novac.

Ulaganje novca za „crne dane“

Oni koji imaju više novca lakše će ga investirati širom planete u razne poslove, ali mi ćemo se ovde posvetiti običnim ljudima koji imaju ušteđenih par hiljada evra za crne dane i ne bi da ih tek tako troše.

U moru promena neke stvari su ipak ostale iste. To je diverzifikacija ulaganja, odnosno, plasman novca u nekoliko stvari.

“To je jedini način da koliko toliko upravljate rizikom. Da se imovina drži na više mesta za investiranje. To mogu biti obveznice, nekretnine, metali. Tu su i nekretnine ali je za ulazak u ovu priču potrebno mnogo novca, desetine pa i stotine hiljada evra”, objašnjava Milan Marinković.

On navodi da tržište kapitala u Srbiji nije razvijeno, odnosno da nema mnogo razvijenih instrumenata što građanima naše zemlje otežava investicije.

Investicioni fondovi

Prema definiciji Zakona o investicionim fondovima, investicioni fondovi su “institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja”.

Prema slobodnom tumačenju, investicioni fondovi su alternativa između štednje u banci i investiranja tj. aktivna štednja ili pasivno investiranje.

Ulaganjem u fondove postiže se diverzifikacija, jer se po pravilu ulaže u pakete hartija od vrednosti u kojima je više kompanija. To značajno smanjuje rizik pošto se očekuje da će neke od njih ostvariti rast.

Direktno ulaganje u akcije kompanija

Iako je kriza, za neke kompanije je ovo vreme iz najlepših snova. Tu se pre svega misli na preduzeća koja se bave poslovima u vezi sa naftom.

Poput američkih naftnih kompanija Ekon i Ševron čije su akcije u ovoj godini porasle za 46 odsto, odnosno 26 odsto. Iako je skok veliki to nije ništa prema nekim drugim energetskim kompanjama.

Prema pisanju sajta Investors na listi dominiraju Cenovus Energi, gde analitičari očekuju rast zarade po akciji od 1.230 odsto.

Valero Energi, Beri i HF Sinkler imaju prognoze od 700 odsto za celu godinu.

Tu su i kompanije koje za fokus imaju obnovljive izvore energije poput Daqo New Energy gde se očekuje rast od 181 odsto u 2022. godini.

Za ovakvo investiranje neophodno je da imate podršku brokera.

Metali

Investicija u vredne metale se može nazvati klasikom.

Poput prave klasike, pouzdani su i efikasni su u svim krizama. Ne gube na vrednosti, a po pravilu umereno rastu.

Najčešće se radi o zlatu, tačnije investicionom zlatu koje se može kupiti na gram, pet, 10….

Primera radi u Srbiji je pločica od 10 grama zlata pre krize u 2021. godini bila oko 50 hiljada dinara, a danas je oko 70 hiljada.

Obveznice

Iako su bile deo standardne ponude u sličnim slučajevima to ovog puta ne mora da znači. Makar sve dok se ne ustali određena kamatna stopa koju propisiju velike ekonomije poput Sjedinjenih Američkih Država.

Proteklih meseci svedoci smo nekoliko povećanja kamatnih stopa kako bi se ublažila inflacija.

Istovremeno, stare obveznice sa sada već dosta manjom kamatnom stopom su u dobroj meri obezvređene.

Kratkoročna štednja

Iako su bankarske kamate i dalje manje od inflacije, kratkoročna štednja može da bude način da se donekle smanji gubitak.

Možda toliko dok se ne smisli šta bi efikasnije moglo da se uradi.

Investicija u znanje i veštine

Ukoliko postoji želja da se unaprede neke od veština i znanja koji bi mogli da donesu napredak u poslu ili životu, možda su inflacija, neizvesnost, kriza idealni da budu okidač.

Stečena znanja ne mogu da izbršu ni ratovi, ni sankcije, ni energetska kriza, a izvesno je da se posle mogu npr. naplatiti.

Garažno mesto, ali u Beogradu

Svako društvo ima svoje osobenosti i neke poslove koji su proftabliniji od drugih.

Kada je u pitanju Beograd, manjak mesta za parking je postalo opšte mesto i okidač za stres.

Svakog dana potroši se hiljade sati u potrazi za mestom za parking.

Kupovina garažnog mesta košta daleko manje od stana, investicija nema, a svakog meseca može da donese prihod od rentiranja.

Komentari

Vaš komentar