Izmene zakona: Plata za trudnice na bolovanju i bez uplaćenih doprinosa

Biznis 17. feb. 202113:50 > 13:563 komentara
Podeli:
Foto: Shutterstock

Isplata zarade trudnicama na bolovanju i u slučaju kada im poslodavac ne uplati doprinose novina je predviđena izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju. Ovaj propis još je u formi nacrta i na javnoj raspravi je do kraja februara. Sagovornice portala N1 podsećaju da prema trenutnim propisima nijedna trudnica, kojoj poslodavac ne uplaćuje doprinose, ne može da prima platu tokom trudničkog bolovanja. Nacrtom se, takođe, predviđa da lekari, a ne zaposleni, dostavljaju doznake o bolovanju poslodavcima, što bi, prema njihovom mišljenju, trebalo da skrati proceduru trudnicama omogući - bržu isplatu naknada.

„Osiguranici iz člana 72. ovog zakona u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja bez obzira da li je uplaćen dospeli doprinos“, stoji u nacrtu novog, izmenjenog Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Kako se navodi u obrazloženju ovog propisa, to podrazumeva i pravo na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad, „što nije slučaj prema važećem rešenju“.

Jasmina Mihnjak, urednica roditeljskog portala Bebac.com, koji je nedavno ukazao na problem umanjenih zarada porodiljama zbog lošeg tumačenja državne uredbe kojim se odloženi porezi i doprinosi smatraju – plaćenim, ističe da ovakve izmene zakona upravo sprečavaju takve stvari.

„Prvo, treba razlikovati naknadu za vreme trudičkog bolovanja i naknadu za vreme porodiljskog bolovanja. Trudničko bolovanje se reguliše Zakonom o zdravstvenom osiguranju, a porodiljsko Zakonom o finansijskoj podršci porodici s decom. Za jedno je nadležno MInistarstvo zdravlja, a drugo je pod Ministarstvom za rad“, objašnjava Jasmina Mihnjak za portal N1 .

Promena procedure

Ona ističe da se, uz izmene zakona kojim se predviđa isplata naknade zarade trudnicama i u slučaju kada poslodavac ne uplati doprinose, menja i procedura oko podnošenja zahteva za isplatu naknada zarade.

„Prema tom nacrtu, žena više neće nositi poslodavcu doznake o trudničkom bolovanju, već će to uraditi lekari, elektronskim putem. Pošto je u toku javna rasprava, poslali smo nadležnom ministarstvu dopis sa pitanjem da li će u istom trenutku i RFZO  dobiti te doznake da je trudnica sprečena za rad, ili to treba da uradi poslodavac. Ako to treba da uradi poslodavac, u zakon mora da se doda još jedan član koji će definisati rok u kom to treba da učini. Ovo iz razloga da se procedura ne bi produžavala i da ne bi bilo kašnjenja u isplati. Ukoliko i RFZO  dobije odmah obaveštenje da je žena sprečena za rad, skraćeno je i vreme u kome RFZO treba da isplati novac“, objašnjava Mihnjak.

Kako dodaje, naknadu zarada za trudnice na bolovanju sada bi trebalo da obračunava RFZO, a ne poslodavac, tako da i to doprinosi ubrzavanju procedure.

Ideja na putu ostvarenja

Jovana Ružičić, osnivačica udruženja Centar za mame za portal N1 ističe da je svaka mera koja podržava porodice, trudnice i porodilje – dobra mera.

„Promena Zakona o zdravstvenom osiguranju, iz najava, zvuči da bi mogla da bude dobra za trudnice. Država je prepoznala problem zaposlenih žena koje kada ostanu trudne saznaju da im poslodavac nije mesecima uplaćivao doprinose. To ih odmah ograničava i u smislu porodiljske naknade, a itekako utiče i na to da li će imati zdravstveno osiguranje. Iz iskustva koje čujemo od mama, često su na ovaj način oštećene žene koje rade na slabo plaćenim poslovima“, ističe Jovana Ružičić.

Sa konačnom ocenom predloženog rešenja, ipak, želi da sačeka.

„Ovo, prema najavama zvuči da može da bude značajna podrška trudnicama, ali ću, poučena iskustvom, sačuvati hvalu kada se uverimo da je sve u redu, jer se dešavalo da se dobra ideja izgubi na putu od najave do njenog sprovođenja“, istakla je Ružičić.

Kako se sada obračunavaju plate

Jasmina Mihnjak objašnjava kako sada izgleda podnošenje zahteva za naknadu plate tokom trudničkog bolovanja.

„Po trenutnom zakonskom rešenju, trudnica donosi doznake poslodavcu. Onda poslodavac obračunava naknadu zarade, plati poreze i doprinose za sve radnike, uključujući i trudnicu. Potom sve to podnosi u RFZO, koji ima rok od 30 dana da proveri da li je naknada dobro obračunata – obračun se, praktično, radi dva puta. Tek potom RFZO isplaćuje novac poslodavcu. Poslodavac trudnici na bolovanju može da isplati platu kad i svima, pa da mu onda RFZO refundira troškove, ili je može da čeka tu isplatu od Fonda, što je u pojedinim firmama jedina opcija, jer nema mogućnost da plati tu naknadu unapred. Zato je i dolazilo do tih kašnjenja“, navodi Mihnjak.

Kad RFZO uplati novac poslodavcu, on ide na poseban račun za bolovanja.

Poslodavac ima rok od tri dana da isplati novac trudnici, inače mora novac da vrati sa kamatom.

Na pitanje da li brzina isplate naknade zarade trudnicama zavisi od poslodavca, Jasmina Mihnjak kaže – pre od dobrog računovođe.

„Bitno je ko radi obračun plata. Imali smo kašnjenja trudničkih naknada i u državnim firmama. Na primer, kada jedan računovođa radi obračun plata za više škola. Dok on pokupi sve doznake, pa uradi obračune, pa ih preda… Ta administrativna zavrzlama je i dovodila do velikih kašnjenja“, ukazuje Mihnjak.

Dok trudnice naknadu svoje zarade na bolovanju dobijaju od poslodavca (kome RFZO refundira taj iznos), porodiljama država direktno uplaćuje plate.

Iz tog razloga se uplate porodiljama rade na nivou lokalnih samouprava – direktno tudnicama na račun.

Komentari

Vaš komentar