Iskustvo firme u Srbiji gde se radi četiri dana nedeljno: Produktivnost raste

Biznis 22. feb 202219:30 > 20:1865 komentara
Podeli:
Izvor: ManpowerGroup

Uvođenje četvorodnevne radne nedelje za zaposlene u kompaniji u Srbiji, u okviru pilot programa, dalo je, prema rečima Aleksandra Hangimana, generalnog direktora i partnera klastera Manpowergroup za Jugoistočnu Evropu - dobre rezultate. "Zabeležena je veća produktivnost zaposlenih, bolji balans njihovog privatnog i poslovnog života, a otvorena su i vrata da manji broj radnih dana postane praksa i u drugim preduzećima", kaže Hangimana.

Tokom pilot projekta sprovedeno je istraživanje, koje je omogućilo da se na osnovu merljivih podataka donese odluka o dugoročnom uvođenju četvorodnevne radne nedelje u ovom preduzeću, rečeno je na konferenciji za novinare. Pilot projekat se, tako, usvaja – za stalno.

Pročitajte još:

Prema rečima generalnog direktora, od oktobra, otkako je zaživeo ovakav način rada u kompaniji, zabeležena je veća motivacija zaposlenih, agilnost, ali i rast odgovornosti i kvaliteta usluge.

Da bi se obezbedio kontinuitet poslovanja sa klijentima i partnerima, kompanija je uvela obavezno dežurstvo jednog člana svakog tima tokom petog neradnog dana.

Na pitanje portala N1 kako ocenjuju trendove na tržištu gde s jedne strane imamo firme koje skraćuju radno vreme, a s druge preduzeća koja uvode dvanaestočasovno radno vreme i otpuštaju radnike kada odbiju da rade prekovremeno, Hangimana kaže da smo, kao tržište – i dalje u tranziciji.

„Imamo primere dobrih poslodavaca, ali i primere poslodavaca koji od zaposlenih traže da nose pelene. Imamo stručnjake koji s porodicama dolaze iz sveta, ovde rade i osmišljavaju život, a na samo nekoliko sati vožnje dalje imamo tržišta koja su još u tranziciji, poput Leskovca, Vranja, Niša…“, kaže on.

Suština je, dodaje, da tržište toliko poraste da zaposleni imaju mogućnost da pređu kod drugog poslodavca.

„Najveće zasićenje tržišta je u Subotici. Tamo radnik lako može da pređe kod drugog poslodavca kada je nezadovoljan postojećim“, kaže Aleksandar Hangimana.

Pročitajte još:

Gde god se, dodaje, pojavi visoka koncentracija posla, tu je pozicija zaposlenog dobra. Tu se firme bore za svoje zaposlene.

„Ranije su poslodavci dolazili u Srbiju zbog jeftine radne snage. Sada govore da dolaze zato što u Srbiji ima radne snage. Razlog tome je delimično i u činjenici da nismo članica Evropske unije, pa je smanjena mobilnost radne snage“, navodi Hangimana.

On je naveo da će i Srbija imati problem da održi ovaj nivo radne snage, bez priliva radnika iz drugih država.

„Nije realno očekivati da bi neko iz Albanije ili Severne Makedonije kao zemalja Mini Šengena (Open Balkan) došao u Srbiju da radi kad može da ode, na primer, u Sloveniju. Zato očekujem da će Srbija nedostajuću radnu snagu ‘uvesti’  sa istoka. Postoje radnici koji se lako ‘uklope’ u sredinu u koju se dosele da rade, poput žitelja Filipina, Vijetnama, Laosa…“, ističe Hangimana.

Ipak, kako ističe – brine ga nešto drugo.

„Brine me odlazak zdravstvenih radnika. Srbija nije zaštitila određene profesije, kao što je Rumunija, na primer, to uradila upravo sa lekarima, omogućavajući im da ostanu u zemlji“, zaključuje generalni direktor kompanije koja, između ostalog, drugim kompanijama pruža rešenja u oblasti – ljudskih resursa.

Odlazi svaki peti radnik

U Srbiji je, prema rečima Lane Mučalov, regionalnog menadžera za istraživanje kompanije Assert International, prisutna fluktuacija radne snage.

„Postoji zabrinutost što stopa fluktuacije radne snage u nekim sektorima prelazi 20 odsto. Suština je da kompanija zadrži svoje zaposlene, ali i da privuče nove kandidate. Na kraju se sve svede na organizacione vrednosti kompanije“, kaže Mučalov, ističući da je fluktuacija radnika najveća u – proizvodnji.

Komentari

Vaš komentar