Inflacija i dalje raste – u martu dostigla 9,1 odsto

Biznis 12. apr. 202212:35 > 14:301 komentar
Podeli:
Izvor: Shutterstock

Potrošačke cene u martu 2022. godine su, u odnosu na mart prošle godine, povećane za 9,1 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Najviše je, za godinu dana, poskupela hrana.

Pročitajte još:

Od marta 2021. do marta 2022 – hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 15,7 odsto. Ovaj procenat je u januaru ove, u odnosu na januar prošle godine, iznosio 13,5 odsto.

Rekorder po poskupljenju i dalje je - povrće, koje je za 12 meseci poskupelo za čak 30,6 odsto. Redosled je, nadalje, promenjen u odnosu na mesec pre, kada su na drugom mestu po uvećanju cene bili ulja i masti - oni su sada za 12 meseci poskupeli za 20,3 odsto, ali su kafa, čaj i kakao uvećali cene za čak 23 procenta. Meso je skuplje za 17,3 odsto, a mleko, sir i jaja za 11,2 odsto, dok je riba za 12 meseci poskupela za 9,3 procenta.

I dalje visoke stope poskupljenja beleži gorivo i mazivo za putnička vozila - od 18,3 odsto

Međutim, novine i časopisi beleže porast cene za čak četvrtinu - 25 odsto, dok je prevoz putnika železnicom skuplji za 15,4 procenta.

Za razliku od prošlog meseca, kada su tri grupe proizvoda i usluga ostale nepromenjenih cena - prevoz putnika avionom, električna energija za domaćinstvo i osiguranje stana, ovaj put to su samo električna energija za domaćinstvo i osiguranje stana. Prevoz putnika avionom poskupeo je za 0,1 odsto.

Takođe, zarazliku od prošlog meseca, kada je pojeftinjenje na godišnjem nivou beležila samo računarska oprema, sada je je cenu umanjila samo - obuća, i to za nepun procenat.

U Srbiji je u martu ove godine mesečna inflacija iznosila 0,8 odsto. Potrošačke cene su u proseku, u poredjenju sa decembrom 2021. godine,povećane za 2,8 odsto.

U martu je, u odnosu na prethodni mesec, rast cena zabeležen u grupama oprema za stan i tekuće održavanje (1,7 odsto), transport (1,5 odsto), hrana i bezalkoholna pića i restorani i hoteli (za po 1,1 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva i zdravlje (za po 0,9 odsto), zatim alkoholna pića i duvan (0,3 odsto) i Komunikacije (0,1 odsto).

Pad cena zabeležen je u grupama rekreacija i kultura (0,9 odsto) i odeća i obuća (0,2 odsto).

NBS: Konflikt u Ukrajini i poljoprivredna sezona

Narodna banka Srbije istakla je da je i dalje više od dve trećine kretanja međugodišnje inflacije od 9,1 odsto opredeljeno cenama hrane i energenata, saopštila je Narodna banka Srbije.

"Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu obeležili su rast cena prerađene hrane, cena u okviru bazne inflacije i cena energenata. Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u martu iznosio je 0,9 odsto, što je slična dinamika koja je zabeležena u periodu decembar 2021 – februar 2022. i sporije nego u oktobru i novembru 2021, kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko dva procenta", navodi NBS.

Sporijem rastu cena prerađene hrane, kako seističe, doprinele su i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

"Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u martu bile više za 10,9 odsto, a cene neprerađene hrane za 26. Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – prošlogodišnje suše, visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i posledično znatno uvećanih troškova u proizvodnji hrane", navodi centralna banka.

Cene energenata su na mesečnom nivou u martu porasle za 1,4 odsto.

"Njihovo kretanje je u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Rast cena naftnih derivata u Srbiji u martu iznosio je 2,1 odsto i znatno je niži od rasta svetske cene nafte, koja je u proseku povećana za oko 20 odsto, čemu je doprinela odluka Vlade da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte. U vezi s tim, očekuje se da nova uredba nastavi da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske", ističe se u saopštenju.

Za razliku od pojedinih zemalja srednje i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne i u martu je iznosila 4,8 odsto, čemu je, ocenjuje se, doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

"Važan faktor niske i stabilne bazne inflacije jesu i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se u dužem periodu kreću u granicama cilja. Pored toga, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po povoljnijim uslovima od tržišnih", ističe NBS.

Prema projekciji Narodne banke Srbije iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija trebalo bi da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilja. Neizvesnost, koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini. To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile. I pored toga, procene Narodne banke Srbije i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika. To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini, kao i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone.

Komentari

Vaš komentar