I treći insekt odobren za ishranu u EU – hoće li cvrčak uskočiti i u naš tanjir

Biznis 19. feb. 202210:43 > 10:4593 komentara
Podeli:
cvrčak insekti prženi crvrčci hrana njam njam prijatno
Izvor: Shutterstock

Na listu insekata bezbednih za ljudsku ishranu Evropska komisija je, pored skakavaca i larvi brašnara, nedavno dodala i - cvrčke. Kućni cvrčak (Acheta domesticus) će na tržištu zemalja EU biti dostupan u celosti - zamrznut, osušen ili u prahu, kao sastojak drugih prehrambenih proizvoda. Ovaj alternativni izvor proteina, koji bi, kako navodi Evropska komisija, mogao da olakša prelazak ka održivijem sistemu ishrane, još nije zakonski prihvaćen u Srbiji. Kada bi mogao da bude - još je nepoznanica, iako bi za upotrebu insekata u ljudskoj ishrani dozvola mogla da bude dobijena vrlo brzo, kaže za portal N1 docent dr Miloš Petrović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koji se jestivim insektima bavi već sedam godina.

“Smatram da su građani naše države u poslednjih nekoliko godina, moguće i decenija postali ‘kosmopoliti’, te bi se hrana od insekata pre svega smatrala egzotikom. Ali, verujem da bi konkurentnom cenom ova hrana u narednih 10 do 15 godina mogla da postane takmac tradicionalno korišćenim mesima”, kaže Miloš Petrović, docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

On se, kako priča za naš portal, jestivim insektima bavi od 2015. godine na Departmanu za Fitomedicinu ovog fakulteta.

U toku izrade svoje disertacije je, kako ističe, koristio i više nego popularnu vrstu velikog brašnara (yellow mealworm / Tenebrio molitor) koju je te 2015. godine prvi put uzgojio sa željom da mu se odradi nutritivni sastav.

Pročitajte još:

“Laboratorija za entomologiju, u kojoj radim, tada je započela sa ogledima koji su koristili insekte iz familije Tenebrionidae (kod nas se zovu mračnjaci), kojoj Tenebrio molitor i pripada. Cilj tih ogleda, a neki se i dalje izvode, bio je mogućnost uzgoja ove vrste na različitim supstratima koji se u poljoprivredi smatraju otpadnim”, ističe Petrović.

Neki od supstrata koji su korišćeni bili su, dodaje - lom pšenice koji ostaje posle kombajniranja žita, mekinje, lom ovsa, lom ječma, pivski trop itd.

“Uzgoj insekata je bio uspešan na svim suptratima i ti rezultati bi trebalo uskoro da budu publikovani i javno dostupni”, navodi naš sagovornik.

Uz srpske nazive insekata, on ističe i njihove engleske i latinske nazive.

“Jestivi insekti su u poslednje vreme interesantna tema, ali često se potrebne informacije nalaze na inostranim portalima, tako da je šira javnost više upoznata sa nazivima insekata na engleskom nego na srpskom jeziku”, ukazuje sagovornik portala N1.

Petrović dalje navodi da je istraživanje u laboratioriji prošireno na druge insekte iz familije mračnjaka, kao što su Alphitobius diaperinius, često spominjana vrsta u stranoj literaturi i vrsta koje se u stranoj literaturi spominje kao giant mealworm (Zophobas morio).

“Na njima su ogledi i dalje u toku, ali ono što vam preliminarno mogu reći je da je njihovo razviće na gorespomenutim otpadnim materijalima moguće, ali za sad nemam informacije od kolega sa Departmana sa stočartvo - laboratorija za ispitivanje kvaliteta hrane za žitovinje, sa kojima sarađujemo na ogledima koji se tiču nutritivnog sastava”, ukazuje on.

Cvrčci se uzgajaju kao kokoške

Laboratorija u kojoj radi - nije se, priznaje, bavila insektima kao što su cvrčci.

Razlog je, kako objašnjava, jednostavan - nisu postojali odgovarajući uslovi za njihov uzgoj.

“Naime, ovi insekti se razliku od insekata iz familije mračnjaka, ne mogu uzgajati vertikalno, već se uzgajaju slično kokoškama - podni tip uzgajanja, a mi na našem fakultetu za sada nismo imali mesta koje bi mogli da odvojimo da bi započeli sa njihovom uzgojem”, navodi Petrović.

Nutritivni sastav insekata

Insekti su pre svega, navodi Miloš Petrović, izuzetno bogat izvor proteina.

“Kod insekata koje smo mi uzgojili - a kasnije i analizirali, procenat proteina u suvoj materiji je varirao od 38 do 60 odsto - sve u zavisnosti od hranljivog supstrata na kome su insekti uzgajani. Oni su takođe bogati i mastima, ali naročito treba naglasiti da su bogati masnim kiselinama i to esencijalnim masnim kiselinama - linolnom i linoleinskom kiselinom”, objašnjava sagovornik portala N1.

Kada se posmatra i sastav mikroelemenata, Petrović naglašava da su larve insekata koje su uzgojili i analizirali imale visok procenat cinka, gvožđa i mangana.

“Hranu od insekata pojedini istraživači smatraju super hranom, ja ne bih koristio tako pompezne nazive, ali zaista je lepeza hranljivih elemenata na zavidnom nivou”, navodi on.

Trenutno, kaže, nema informacija kada se može očekivati upotreba hrane insekatskog porekla u ljudskoj ishrani u Srbiji.

“Tim kome pripadam je 2020. godine napisao predlog legislative upotrebe insekata u ljudskoj upotrebi, tako da kada bi državni organi bili raspoloženi - a iskreno ne vidim razlog zašto ne bi - dozvola bi mogla da bude dobijena vrlo brzo.

Ko bi bio kupac

Hrana na bazi insekata, smatra naš sagovornik, mogla bi da pronađe kupce i u našoj zemlji.

Insekti, zbog svog nutritivnog sastava, smatra on, mogu da budu interesantni pre svega ljudima koji vode računa o unosu proteina i kalorija u svakodnevnoj ishrani - “imajući u vidu da sa relativno malo kalorija unosite zaista pozamašnu količinu proteina”.

“Što se tiče upotrebe insekata kod ljudi sa pojedinim zdravstvenim poteškoćama, tu i dalje nemam informacije koje bi mogle nešto čvrsto da tvrde, ali pretpostavljam da ljudi sa kardiovaskularnim problemima, mogu da koriste meso insekata u periodu oporavka od na primer srčanog udara, kao alternativu svinjskom mesu, a pre svega zbog masnih kiselina koje imaju brojne benefite”, ukazuje Petrović.

On naglašava da se insekti i hrana od insekata ne preporučuje osobama alergičnim na morske plodove (kao što su školjke, škampi itd.), imajući u vidu da, kako objašnjava, ovi organizmi kao i insekti sadrže protein tropomiozin - protein koji je krivac sa alergijske reakcije kod osetljivih osoba.

Komentari

Vaš komentar