Hrvatska poljoprivreda nakon ulaska u EU: Uskočili smo u voz u punoj brzini

Biznis 13. sep. 202120:513 komentara
Podeli:

Hrvatska je u Evropsku uniju ušla 2013. godine. Nekoliko godina pre toga morala je da usklađuje svoje politike sa pravilima EU, a to je isto ono što i Srbija sada radi. Ovo je priča o tome kako izgleda poljoprivreda u Hrvatskoj nakon ulaska u Evropsku uniju.

Put do Evropske Unije za poljoprivrednike u Hrvatskoj nije bio lak.

Pročitajte još:

„Ušli smo u jedan voz koji je jurio velikom brzinom. Istom brzinom stizala su i sredstva iz pretpristupnih fondova koje su poljoprivrednici mogli da koriste, a s druge strane otvoreno je veliko tržište bez carinskih ograničenja“‚ kaže Igor Rešetar koji u okolini Zagreba ima farmu krava i bavi se proizvodnjom mleka.

Ta grana bila je među najpogođenijim, ali sredstvima iz fondova uspeo je da nastavi poslovanje.

„Finansiranja su počela pre nego što smo ušli u Evropsku uniju. Bilo je teško u početku. Od nas su se tražili nekakvi standardi koje smo morali zadovoljiti. Sama ta gradnja farme bila je finansirana iz nekog takvog fonda, a nakon toga otvarale su se mogućnosti za finansiranje mehanizacije, opreme, robota na farmi…“, navodi Igor Rešetar.

Standardi Evropske unije od njega su zahtevali velika ulaganja kako bi opstao.

„Morao sam da preselim farmu neka 23 metra. Zatim da radim novu dokumentaciju za te projekte gde sam potrošio znatan deo sredstava, ali to je taj povrat koji sam dobio pa sam mogao povećati obim proizvodnje i sada imam 77 grla na ovoj farmi“, naveo je Rešetar.

Na pitanje kolike subvencije dobija, Rešetar odgovara da je to teško reći jer postoje subvencije od 100 evra pa na dalje (po kravi).

Najhrabriji su ostajali u ovim delatnostima

Ne mogu biti svi pobednici procesa pristupanja EU, ni u procesu poljoprivrede, a ni u drugim sektorima, ukazala je Ružica Gelo, koja je učestvovala u pregovorima sa EU u oblasti poljoprivrede.

Među pobednicima je Damir Mesarić koji se bavi proizvodnjom merkantilnog krompira. Ni za njega, tvrdi, nije bilo lako, ali sredstvima Evropske Unije unapredio je poslovanje.

„Fondovi su unapredili poljoprivredu, unapredili su čitavu proizvodnju. Bez njih teško bi mi došli do nekih parametara proizvodnje koji su standradi na zapadu. Bilo je jako teško u početku, retki su se odlučivali na to, a danas je to uhodan posao i mi možemo uspešno aplicirati i dobijati ta sredstva“, ukazuje Mesarić.

Ulazak u Evropsku Uniju delu proizvođača u Hrvatskoj donelo je boljitak. Međutim podaci pokazuju da je gotovo polovina poljoprivrednih gazdinstava od pristupanja EU ugašeno.

Oni koji nisu bili spremni da ulože novac ili da se prilagode, svoju proizvodnju su zatvorili, a sada u Hrvatskoj postoji oko 160 hiljada poljoprivrednih gazdinstava.

„Pristupanje evropskoj Uniji jedan je od najizazovnijih procesa koji se događa državama kandidatima. On je izazovan zbog toga što se u pravilu moraju moraju promeniti politike, poljoprivredne politike i mora se promeniti način njihovih implementacija. A u isto vreme izazovan je za poljoprivredne proizvođače i predstavnike prehrambene industrije“, kaže Ružica Gelo.

Na poljoprivrednoj mapi Evropske Unije Hrvatska predstavlja 1,5 odsto proizvodnje. A svoje mesto pronašla je u nekoliko grana.

„Moramo da se specijalizujemo za visoko kvlitetne proizvode i za posebne sektore kojih u Evropi nema. Tako je Hrvatska izuzetno dobra, izvozno usmerena u ribarstvu i u nekoliko grana lekovitog bilja. Najveći ili drugi proizvođač kamilice smo u svetu“, kaže Mladen Jakopović, predsednik Hrvatske poljoprivrede komore.

Recept za bermet iz Samobora

I po vinu su poznati, posebno onom iz Istre. U okolini Zagreba saznali smo i recept za samoborski bermet, čije je ime uvršteno u popis hrvatskih tradicionalnih naziva.

„Isto kao što vi u Srbiji imate bermet i mi u Samoboru pravimo bermet od sredine 18. veka. Koristio se kao jedna vrsta leka za želudac. Uspeli smo da, pre pristupanja Evropskoj Uniji, dobijemo da bermet uz neke druge vinske proizvode bude na listi tradicionalnih izraza za vino i to je bila odskočna daska da dobijemo oznaku porekla“, navodi proizvođač Antun Filipec.

Kao i u drugim granama, njihovoj proizvodnji pomogla su stredstva iz evropskih fondova, ali ni tu nije ostalo mesta za svakoga.

„Kad se javljate na konkurse puno faktora mora da se zadovolji i mi koji nismo tako veliki nama to malo teže ide. Mi smo sada uspeli dobiti nekakve podsticaje za proširenje proizvodnje i za male poljoprivrednike“, kaže Filipec.

Za bolje razumevanje novih propisa i lakše prilagođavanje proizvodnje novonastalim uslovima poljoprivrednici su koristili savete konsultanata, barem deo njih. Kako smo saznali, tamošnji poljoprivrednici nisu dobro gledali na to.

„Ja sam na tome zapravo nakon pristupanja Evropkoj Uniji dosta radila. Mi smo osnovali udruženje konsultanata, jer je alokacija na ukupnim fondovima, ne samo poljoprivrednih, povećana za 12 puta. Mi do tada nismo imali razvijen sektor konsultantskih usluga koji bi mogao pomoći poljoprivrednim proizvođačima da sami pripreme projektnu aplikaciju. Moram reći da postoje poljoprivredni proizvođači koji su jako napredni koji mogu to učiniti sami, ali to je izuzetno mali broj“, kaže Ružica Gelo.

Konsultanti, konsultanti…

„Upozoravali su nas naši zapadni prijatelji: konsultanti, konsultanti… Školujete konsultante, nek ih je što više. Cena konsultanta je uvek u trošku 10 odsto projekta i evropski projekti to vraćaju. Bez njih je nemoguće napraviti dobar projekat ili morate biti izuztetno velika kompanija da imate vlastite spoljne konsultante“, navodi Mladen Jakopović.

Učili su, prilagođavali se i to je trajalo… Ali danas sa farme Igora Rešetara mleko završava na policama marketa u Hrvataskoj, a meso čak i u Austriji.

„Svi zajedno smo se učili kako to napraviti. Nije bilo samo pitanje kako se javiti na konkurs, već su bili uključeni i geometri i građevinari i mi kao farmeri smo se prilagođavali tim uslovima…“, navodi Rešetar.

Za svoj krompir Damir Mesarić gradi novo skladište, baš po propisima Evropske Unije

„Sada kad se zabranio taj hloroprofan ovo skladište više ne važi, ono je rađeno pre nekih 10 godina. Sada moramo da gradimo novo skladišta po zahtevima Unije“, kaže Mesarić.

Oko pet odsto ukupnog budžetskog kolača Srbije odlazi na poljoprivredu, u prevodu  – oko 400 miliona evra.

Takođe, trenutno srpski poljoprivrednici koriste sredstva iz IPARD fondova, kao i sredstva iz Svetske banke.

Komentari

Vaš komentar