Gosti „Utiska“: Ovogodišnja inflacija najviše pogađa najsiromašnije

Biznis 31. okt. 202123:4651 komentara
Podeli:
Izvor: Nova S

Ekonomisti, gosti Utiska nedelje, saglasni su da ovogodišnja inflacija najviše pogađa one najsiromašnije sa najnižim primanjima i dodaju da direktna novčana pomoć države građanima treba da bude selektivna, a ne linearna.

Profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić u „Utisku nedelje“ na TV Nova S ističe da je direktna novčana pomoć građanima u iznosu od 60 evra (dva puta po 30 evra, čija isplata drugog dela počinje od sutra) nije ispravna zato što je linearna i dodaje je potrebno taj novac potrošiti na bolji način.

Sa njim je saglasan i profesor Milojko Arsić koji je ranije kritikovao tu meru. Arsić tvrdi da ove mere neće ugroziti fiskalnu poziciju i dodaje da bi bilo bolje da je „pomoć“ selektivna i da više dobijaju oni koji imaju manje.

Dušan Nikezić iz Stranke slobode i pravde smatra da svi građani Srbije treba da dobiju tu „pomoć“ jer su to pare građana Srbije.

„Drugo je pitanje koliko će ona da pomogne građanima Srbije. Ljudima ne treba pomoć nego pristojne plate i penzije“, kaže Nikezić.

Gosti „Utiska nedelje“ ukazali su da je inflacija nanela štetu životnom standardu građana, posebno onim najsiromašnijima.

Dejan Šoškić navodi da je čitav niz proizvoda i usluga poskupeo, posebno energenti koji i dalje rastu. Nekadašnji guverner NBS-a ističe da će životni standard najsiromašnijih biti najpogođeniji jer su oni ti koji troše najviše svojih prihoda na hranu, koja je najviše poskupela.

„Upravo je to razlog zašto pomoć ne treba da ide linearno svim građanima, nego ciljano onima koji imaju najniže dohotke“, ocenjuje Šoškić u „Utisku nedelje“.

Govoreći o inflaciji, on smatra da ima prostora da se uradi nešto što su, kako kaže, uradile neke centralne banke u svetu koje su išle u pravcu signaliziranja da svojom monetarnom politikom neće da dozvole rast inflacije u narednom periodu, prenosi Nova.rs.

Upitan o povećanju minimalca, Dejan Šoškić ocenjuje da je to jedna mera koja može da pomogne nekim kategorijama zaposlenih.

„Takve mere mogu imati posebno smisla još ako se vezuju za nedovoljno razvijena područja, ali tu treba biti obazriv. Tržište je takvo da će po pravilu ako nešto počne da košta suviše mnogo opredeliće se da ono što je skupo manje koristi“. navodi Šoškić.

Dušan Nikezić je naveo da je samo cena hrane poskupela za oko 20 odsto, kao i cena goriva stalno raste.

„Inflacija će nam pojesti jedno letovanje“, ocenio je Nikezić.

On dodaje da trenutno u Srbiji na ivici siromaštva živi više od tri miliona građana i ukazao da je prosečno srpsko domaćinstvo duguje više od 2.000 evra za najkuplje, keš kredite.

„To je jako opasno i dobar je pokazatelj ‘boljeg’ života, a to je rast keš kredita koji su naskuplji. Vi vidite da je svaka druga-treća reklama keš kredit za krečenje, rođendane, ili bake ili deke koji uzimaju kredite da bi unucima kupili bicikl ili čokoladu. Samo u junu je dug za keš kredite povećan za 100 miliona evra, a slično je bilo i u avgustu i septembru kada se kupuje školski pribor. To je dobar indikator kako se živi u Srbiji“, navodi Nikezić.

Profesor Milojko Arsić ističe da su zbog inflacije cene za siromašne porasle za 15 odsto, odnosno da je njihova potrošačka korpa više poskupela od drugih.

„Količina proizvoda koju mogu da kupe je najbolji pokazatelj standarda građana“, ocenjuje Arsić.

On ne očekuje da će se živeti mnogo bolje naredne godine.

Dok Nikezić kao rešenje za rast cena vidi u dizanju referentne kamatne stope, ali i korišćenje robnih rezervi za „umanjivanje tržišnih šokova“, Arsić ističe da mnoge centralne banke ne pribegavaju toj meri jer bi to vodilo sporijem oporavku privrede.

O rastu BDP-a

Nikezić se osvrnuo i na podatke o rastu BDP-a, navodeći da su nase procene „falsifikovane“.

„Problem je što se naši podaci se falsifikuju. Imamo situaciju da nam je najveći nosilac rasta građevinarstvo u poslednjih nekoliko godina i tu prednjače državni infrastrukturni projekti. Mi smo imali u prvom kvartalu 19,5 odsto građevinarstva, dok je u poslednjem kvartalu 2019. on bio čak 48 posto“, kaže Nikezić i dodaje: „Kada znamo da se ti projekti ugovaraju mimo tendera, direktnom pogodbom sa stranim izvođačima i da je njihova vrednost ‘naduvana’ nekoliko puta, onda to znači da obračun BDP-a na tim podacima nije realan, odnosno BDP u Srbiji nije na tom nivou na kojem se predstavlja, a imamo i problem zaduženja, ako je BDP realno niži onda je naše stvarno zaduženje u odnosu na BDP veće.“

Kao primer za „naduvane“ cene Nikezić navodi izgradnju brze saobraćajnice od Valjeva do Lajkovca u dužini 18 kilometara za koju se Srbija zadužila kod Kine i čija cena iznosi 8,8 miliona evra po kilometru, što je, kako navodi Nikezić, duplo skuplje od auto-puta Zagreb-Split, prenosi Nova.rs.

„Što znači da te cene ulaze u obračun BDP-a i da mi imao njegovu iskvarenu sliku, odnosno falsifikovane podatke o visini BDP-a i kada kažemo da je šest posto i ne možemo sa sigurnošću da kažemo jer je zasnovano na rastu građevinarstva“, kaže on.

Profesor Milojko Arsić za takav rast BDP-a kaže da nije dugo održiv. „Ako su cene veće od tržišne onda takav rast BDP-a nije dugo održiv“, ističe Arsić.

O prosečnoj plati

Na pitanje da li će prosečna plata biti 610 evra na kraju godine, kako su srpski zvaničnici najavili, Arsić navodi da je plata u decembru uglavnom veća jer se tada isplaćuju razni dodaci, te da ona pada u januaru.

Za Dejana Šoškića poređenje prosečne plate u evrima nije dobro i dodaje da ona treba da se izražava u dinarima jer građani kupuju u domaćoj valuti.

„Ono što je bitno jeste koliko ljudi mogu da kupe za taj novac i bitno je ono koliku platu prima najviše ljudi, a ne prosečna vrednost“, navodi Šoškić.

Komentari

Vaš komentar