Gosti N1: Poslodavci neće dodatno da podižu minimalac, a odlaze im radnici

Biznis 14. sep 202218:4651 komentara
Podeli:

Minimalna cena rada od 1. januara iduće godine biće 230 dinara, sada je i zvanično odlučila Vlada Srbije. To znači da će se prosečna minimalna zarada u sledećoj godini biti 40.020 dinara. Sindikati su tražili bar 45.000 dinara i to već od isplate septembarske plate, uz nove pregovore za dalje. Ali, dogovor su i ovaj put, podsećaju sagovornici N1, postigli država i poslodavci, dok sindikalci nisu stavili svoj potpis. Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centra za demokratiju, ukazuje šta je problem u tvrdnji poslodavaca da im veći minimalac donosi "strašne troškove". "Poslodavci vape za radnicima - i visokokvalifikovanim i zanatlijama, kao i građevinskim radnicima koji su ili otišli van zemlje, ili našli drugo utočište". Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije podsetio je da su kompanije 2021. ostvarile 80 odsto veći profit u odnosu na godinu pre i to - upravo preko leđa tih radnika. "Nisu ugroženi samo oni na minimalcu, u Srbiji pola ljudi zarađuje ispod 55.000 dinara", kaže Simović.

„Inflacija je već sada 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu, mi smo već sada pojeli taj procenat povećanja minimalne zarade“, kaže Vladimir Simović.

Pročitajte još:

On ističe da inflacija neće stati i nastaviće da „nagriza“ zaradu.

Za minimalnu platu u Srbiji radi, navode sagovornici N1, oko 350.000 ljudi. Nezvanično, reč je o čak 500.000 građana.

„Sa ovako niskom cenom minimalca reprodukuje se siromaštvo. Relativni prag siromaštva u 2019. godini bio je 39.200 dinara za dvoje odraslih i jedno dete uzrasta do 14 godina. Minimalna zarada ni u 2019, ni u 2020, ni u 2021. godini nije dosegla taj prag relativnog siromaštva. Sa sigurnošću tvrdimo da je ova zarada je daleko ispod tog praga“, ističe Sarita Bradaš.

Ona dodaje da se stalno govori o inflaciji od 14 odsto, a hrana koja čini najveći deo potrošnje domaćinstava u našoj zemlji u prosečnoj potrošačkoj korpi ima udeo od 40 odsto.

„Imaćemo povećanje od 5.000 dinara, koje je dva puta progutano već sada ovim rastom cena. Što znači da ne samo da će ljudi biti u opasnosti od relativnog siromaštva, nego se približavaju i granici apsolutnog siromaštva, što znači da ne možete da zadovoljite egzistencijalne potrebe, da ne možete da preživite“, objašnjava Bradaš.

Srbija spada u zemlje sa najvećim učešćem radnika na minimalcu.

U formalnom sektoru, prema njenim rečima, svaki peti zaposleni prima minimalnu platu.

„Pretpostavite da u neformalnom sektoru zarade sigurno nisu veće od ove“, navodi ona.

Pravilo je da u zemljama sa većim minimalnim zaradama – tu platu prima najmanji broj zaposlenih, jer su i medijalne i prosečne zarade daleko veće. Tako, ističe, u tim zemljama svega četiri, pet odsto radnika prima minimalnu zaradu, kao u Nemačkoj, na primer, dok je u Hrvatskoj ovaj procenat devet odsto.

Ona je prokomentarisala izjavu Siniše Malog da je minimalna zarada ekonomska a ne socijalna kategorija.

„Prema Međunarodnoj organizaciji rada minimalna zarada imazaštitnu funkciju i treba da obezbedi dostojan životni standard za radnika i njegovu porodicu“, ukazuje ona dodajući da to piše u više međunarodnih dokumenata. 

Minimalac se, dodaje, isplaćuje samo kada poslodavac ima problema u poslovanju, najduže šest meseci, a duže od toga samo uz saglasnost sindikata.

Kod nas, na žalost, ovo nije slučaj.

Tetkice i ostali radnici

„Uz to, više od 50 odsto ljudi koji rade na pozicijama pomoćnog osoblja ima koeficijente plate ispod minimalne zarade, pa im se u kolektivni ugovor stavlja da im se dotira plata do minimalca. Može povećanje minimalne zarade da bude i 30 odsto, to za ove ljude neće značiti povećanje kupovne moći, jer im je niska startna pozicija“, navodi ona.

Vladimir Simović ukazuje da dobar deo ljudi na minimalcu radi kao jedini zaposleni u porodici.

„Ekonomska politika koju vodi naša država već dugo udovoljava samo kompanijama i stranim investitorima. Država nas je reklamirala kao zemlju jeftine radne snage. A pola ljudi ovde zarađuje ispod 55.000 dinara“, navodi Simović.

I oni su, dodaje, socijalno ugroženi, a ne samo radnici na minimalcu.

„Rešenje je progresivno oporezivanje zarada i kapitala – da oni koji više zarađuju imaju i veće opterećenje. Takođe, da ne trpe iste namete mali privrednici i porodična gazdinstva, kao velike kompanije“, ističe Simović. 

Inače, i Centar za politike emancipanije i Fondacija Centar za demokratiju, potpisnice su Deklaracije o plati za život.

Plata za život merena realnim troškovima života iznosi 114.000 dinara, što je tri puta više od važeće minimalne zarade.

Komentari

Vaš komentar