Gosti N1: Zabrana izvoza brašna i pšenice iznuđena, utvrditi količinu zaliha

Biznis 19. apr 202210:48 > 10:5111 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Zoran Pralica iz Unije pekara Srbije i agrarni analitičar Žarko Galetin ocenili su u Novom danu da je odluka države o zabrani izvoza pšenice i brašna iznuđeni potez, jer bi u suprotnom postojala opasnost da se drastično smanje zalihe. Pralica je naveo da u slučaju slobodnog izvoza, po sadašnjem tempu izvoza, "za mesec dana ne bi imali gram pšenice u Srbiji". "Ovo je farsa da bi se proizvela situacija da bi se izvozila pšenica", istakao je Pralica.

Podsetimo, zabrana izvoza brašna je i dalje na snazi, što u praksi znači da brašna ima, ali u skladištima. Mlinari kažu da se oko 1.500 tona brašna tipa 500 i 850 nalazi u zalihama, pre svega, silosima i magacinima.

„Potpuno mi je nejasna priča mlinara da hoće da zaustave proizvodnju. Oni i da hoće – ne mogu da zaustave proizvodnju. Trenutna potražnja je velika. To je priča koja se forsira više od nekih šest, sedam preduzeća kojima je ostala pšenica na lageru, koji bi da je izvoze, i koji guraju sve ostale u tu priču, da to ne valja, a kako bi izvozili i zaradili dinar, dva na izvozu. Tako da se stvara pogrešna fama i pogrešna priča“, ocenjuje Pralica.

Povezane vesti

Dodaje da je brašno već poskupelo, a da se uredbama drže cene najvažnijih namirnica, kao i da se razmatra da li te mere mogu da se „popuste“.

„Ne možemo da dozvolimo da cene toliko skaču, da je kao u Nemačkoj cena hleba šest ili osam evra. To naš građanin ne može da kupi. I nije važan hleb, govorimo i o drugim artiklima. Moramo da balansiramo. Imamo izuzetnu saradnju mi kao Unija pekara sa resornim ministartsvima, u direktnoj smo vezi sa kabinetom predsednika Aleksandra Vučića koji nam je dosta pomogao. Sve što smo tražili blagovoremeno, nama je predsednik Vučić ispunio. To moram da pohvalim. Da nije bilo njega, mi ne bi danas imali pšenicu, zato što pšenice nije bilo onoliko koliko se prikazuje. Prevarili su ga. To je istina. Ali to se otkrilo“, kaže Pralica.

Žarko Galetin konstatuje da svako ko želi da opstane na našem tržištu, mora da posluje u plusu, kao i da mlinari imaju svoju zaradu.

„Mlinari u svakom slučaju imaju svoju zaradu, ali mi moramo priznati  da je kalkulacija cene brašna, do zamrzavanja cene do 15. novembra, išla na bazi cene pšenice 25, 26 dinara po kilogramu, a da sada imamo 36 dinara po kilogramu. Dakle, to je vrlo neobična, simptomatična situacija, mlinari su pod uticajem dve restriktivne državne mere – zabrane izvoza i zamrzavanje cena“, naveo je Galetin.

Izvor : N1

Pralica: Realna cena hleba 60 dinara

„Država je tu bila prinuđena da interveniše, ali treba budno da se prati šta se dešava, i da se tačno i precizno izdefinišu bilansi“, napominje Galetin.

Slaže se da je odluka države bila iznuđen potez, i napominje da je za prvih deset dana marta izvezeno 17.000 tona brašna. Dodaje i da se do sada pokazalo da je država fleksibilna i da je spremna da interveniše po potrebi.

„Definitivno treba pratiti bilanse, jer ne možemo da iz pet izvora dobijemo pet različitih projekcija pšenice, brašna, kukuruza i ulja. Mora postojati referentna institucija kojoj se veruje i koja će reći koliko imamo zaliha…“, ističe Galetin.

Pralica je rekao da je slobodno formiranje cene brašna u Srbiji, kao i da niko od mlinara nije ugrožen.

„Normalno da niko nije ugrožen na način na koji se predstavlja. Sve je ovo farsa da bi se na nekakav način proizvela situacija da bi se izvozila pšenica“, podvukao je Pralica.

Ocenjuje da kada bi se oslobodio izvoz, da bi po sadašnjem tempu izvoza, „za mesec dana ne bi imali gram pšenice u Srbiji“.

Izvor : N1

„O tome se radi. Pvo je pritisak, pošto pšenicu u Srbiji ne drže seljaci, oni su svoju pšenicu prodali u decembru. Ta priča da ćemo oštetiti poljoprivrednog proizvođača nije tačna, i šest ili sedam preduzeća drže svu pšenicu u Srbiji. I oni sada, da bi po dinar ili dva skuplje izvezli tu pšenicu, nego što je ta cena pšenice u Srbiji, oni će rasprodati svu pšenicu, ostaćemo bez brašna, bez hleba, da bi nam onda to isto uvozili po 400 dolara, opet bi zaradili dva, tri dinara, ali onda bi cena pšenice bila 60 dinara, ili 55, brašna 90, a vekna hleba bi bila 150 dinara“, kazao je Pralica.

Kako navodi, nakon toga bi „dočekali sudbinu ostalih evropskih zemlja“, i pita u čijem bi to bilo interesu?

„Sve ovo nema veze sa poljoprivrednicima. Ovde šest ili sedam trgovaca pšenicom drže preostale zalihe pšenice u Srbiji i oni hoće da je prodaju. Trgovcima nije bitno ni ko će imati, ni ko će ostati bez hleba. ‘Ja zaradim na izvozu i uvozu, a šta će biti posle i koje su posledice nije važno“ ocenjuje Pralica.

On smatra da će hleb sigurno poskupeti u narednom periodu, i dodje da treba doneti odluku koliko će to poskupljenje iznositi.

„Realna cena hleba na ovu cenu brašna je 60 dinara, s tim da ta cena sadrži elemente uredbe koja je još uvek na snazi, a to su marža trgovine i povraćaj. Na cenu vekne hleba za građane najviše utiču trgovine. Mi imamo strahovitu borbu i pekari zarađuju par dinara po vekni hleba. Ucenjeni smo od svih trgovina da njihova zarada bude minimalno 20 do 30 odsto na osnovnoj vekni hleba, a od 50 do 100 odsto na specijalnim veknama hleba hleba. To je za mene neverovatno“, zaključio je Pralica.

Komentari

Vaš komentar