Gosti N1 o javnom dugu: Na kamate dali 15 nacionalnih stadiona, dug je zao drug

Biznis 10. feb. 202210:53 > 11:0117 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Profesor Ljubomir Madžar rekao je gostujući na N1 da penzionere neće boleti glava kada danas dobiju 20.000 dinara državne pomoći jer ne vide šta stoji iza toga. "Dug je zao drug, to se odnosi kako na pojedince i društvo, tako i na državu u celini. Dug je opasan kad je u pitanju zemlja koja je nedovoljno razvijena, mi smo jedna od najmanje razvijenih država u Evropi. U ekonomiji vlada pravilo što je zemlja siromašnija, to je manje dopušteno njeno razvijanje", rekao je Madžar. Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk kaže da ako se podeli javni dug Srbije na sve punoletne, ispada da je svaki građani dužan oko 5.000 evra i dodaje da je državna pomoć toliko jasna kupovina glasova, da nema potrebe objašnjavati. "To je krivično delo, svako ko pokušava da privoli nekog da glasa po interesu je kažnjivo zatvorom. Nama budžet kao zakon ne treba, jer se ne držimo budžeta kao pijan plota - troši se kako kome padne na pamet. Ovi troškovi nisu bili predviđeni, moraćemo da pravimo rebalans. Uspavljujemo se kao građani tvrdnjama da je javni dug ispod granica, mi samo za kamate godišnje izdvajamo 800-900 miliona evra, za nekoliko godina smo dali 10 milijardi evra, moglo je da se sagradi 15 nacionalnih stadiona. Ako ove godine ostvarimo rast, mi zapravo nemamo rast jer su to izdvajanja za kamate, praznimo sopstvene džepove, a da nismo ni svesni", rekao je Ćulibrk.

Madžar navodi da je donedavno do 50 odsto BPD bilo označeno kao granica javnog duga, ali da se desila korona.

„To nije moglo da se ne odrazi na deficit, ima dosta toga što je neizbežno, usput se išlo na troškarenja koja su bila nepotrebna. Nekoliko puta država je častila biračko telo, čini se da stoji ta motivacija, pojavili su se veliki javni troškovi da se privreda održi na nogama“, kaže profesor i dodaje da je nemoguće ne poverovati da se radi o kupovini glasova. „Pred izbore se posebno to naglašava, onaj na vrhu ne samo da odlučuje nego on to i obnaroduje, moglo se desiti da neko drugi obnaroduje. Ako on obnaroduje to ima dobre posledice pred izbore, nisam sreo nekoga ko ne misli da nije inspirisano da se na nedozvoljen način poveća podrška. Tu odluku je doneo neko ko nije ovlašćen za takve stvari, kod nas sve te odluke se donose na samom političkom vrhu – zna se da onaj ko prekrši svoja ovlašćenja taj krši zakon“, dodaje profesor Madžar.

Urednik NIN-a kaže da je 72 odsto javnog duga u stranoj valuti.

Povezane vesti:

„Ima kineskih kredita, ali oni još nisu ušli u strukturu duga, tako da će naš dug još da raste. Imate dodatan problem, ako morate da se zadužujete, zašto država ne emituje obveznice? Nama se stalno servira priča da nam je dug manji od Francuske, ali Francuska za svoj dug kamate plaća 1,6 odsto, a mi 2 odsto, iako imamo manji dug plaćamo veću kamatu“, kazao je Ćulibrk.

Madžar kaže da je država pomoću 100 evra dotakla najveći deo biračkog tela.

„Nema sumnje da će to davati rezultate. Ta transakcija je nedostojna – ocekuje se da čovek za 100 evra da da svoj glas, kakav je to čovek, a i kakva je to vlast koja tako misli o svojim građanima, to je nedozvoljeno sa etičke tačke gledišta, to čovek ne može, a da ne osudi. Vlast zna šta radi. Politika je neselektvina, svima jednako. Politika kojia nije selektivna, koje ne pogađa one tačke koje daju najveće efekte, to nije nikakva politika. Ako je neselektivna, onda prestaje da bude socijalna politika“, kaže profesor.

Ćulibrk kaže da bi 10 puta bolje umesto 100 evra podeliti besplatne udžbenike.

„Imate izjavu Siniše Malog neko će kupiti patike, neko izvesti devojku na večeru i misli da je time rešio problem. Ovoj odluci je prethodilo istraživanje da je 100 evra prava cifra, kasnije je procenjeno ‘ako ponudimo još 100 evra možda prelomimo’. Ako zaista, kako tvrde, u kasi ima para, a nema jer je u minusu svake godine, ako je već bilo 20.000 zašto nisu povećali penzije za 10 odsto, a ne 5,5 odsto? To je stečeno pravo, ovako dajete svima isto – i onima koji imaju 100 hiljada i onima koji primaju ispod 20.000 dinara. Imate stotine hiljada ljudi sa penzijama manjim od 20.000. Onima kojima je pomoć potrebna nemam ništa protiv da im se daje, ali ovo trošenje… Ovde se stvara utisak da jedan čovek daje pare“, navodi Ćulibrk.

Komentari

Vaš komentar