Prodaja benzina i dizela u Srbiji u prvoj polovini 2022. ozbiljno je povećana u odnosu na isti period prošle godine, a gorivo nikada nije bilo skuplje. Ovo su strašno visoke cene, a potrošnja raste. To je teško objasniti, kaže u razgovoru za portal N1 generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
Sagovornik portala N1 kaže da je potrošnja svih motornih goriva povećana za 13 odsto u odnosu na prvu polovinu 2021. godine.
„Potrošnja dizela je veća za 16 odsto, benzina za šest procenata, dok je prodaja tečnog naftnog gasa manja za nešto više od pet odsto. Oko tri odsto možemo da pripišemo prirodnom rastu, jedan deo i takozvanim povratnicima koji su gorivo ranije kupovali u drugim državama, ali svakako ostaje nekoliko procenata povećanja prodaje koje teško možemo da objasnimo“, priznaje Mićović.
Povezane vesti:
Prema njegovim rečima, jedan od razloga za rast prodaje leži u činjenici da svi oni koji su deo goriva kupovali u susednim državama sada to čine u Srbiji.
„Reč je o kupovini benzina i dizela u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, kao i u Mađarskoj gde su se gorivom snabdevali kamioni. Drugi razlog je što su svi, od najmanjeg rezervoara u motociklu, preko automobila i kamiona, pa do skladišta, malo podigli količinu goriva u svojim tankovima. Svi su na višem nivou zaliha, što nije potrošeno, ali je prometovano“, naglašava Mićović.
Kako kaže, u tome naročito prednjače privredni subjekti kojima „posao zavisi od goriva“.
„Pumpe u pograničnom delu prema Bosni i Hercegovini ozbiljno su povećale prodaju u poslednjih nekoliko meseci, jer se ljudima više ne isplati da toče gorivo preko Drine. Isti je slučaj i sa Severnom Makedonijom. S druge strane, u svim zemljama u regionu je došlo do skoka u prodaji goriva, tako da definitivno postoji neka komponenta koju je teško objasniti. Postoji i prirodni rast prodaje svake godine, više je i registrovanih vozila, a i tranzit kroz Srbiju je veći“, podvlači Mićović.
Akciza, naknade i PDV čine 44 odsto cene benzina
Objašnjavajući strukturu maloprodajne cene goriva, naš sagovornik ističe da akciza po litru dizela iznosi 50,56 dinara, za benzin od 95 oktana akciza je 49,16 dinara, dok je za tečni naftni gas 24,08 dinara. Naknada za obavezne rezerve plaća se u iznosu od 2,60 dinara po litru benzina i dizela, naknada za unapređenje energetske efikasnosti iznosi 0,15 dinara, a u krajnju cenu uračunat je i PDV od 20 odsto.
„Prema preseku urađenom 1. avgusta, državne dažbine iznosile su 43,8 odsto cene benzina, zatim 41,5 odsto cene dizela i čak 38,9 odsto cene tečnog naftnog gasa (TNG). To nema niko osim Srbije. Cena goriva je snižena, a država je povećala akcizu za tri dinara. Za potrošače, cena jeste niža za šest dinara, ali za prodavce goriva je pala za devet dinara. Država je smanjila cenu goriva, ali je naftnim kompanijama uvećala akcizu za tri dinara“, navodi Mićović.
Napominjući da je veoma nezahvalno predviđati kretanje cena goriva u narednom periodu, Mićović iznosi podatak koji ipak uliva optimizam, a to je da se tržište naftnih derivata „generalno smiruje“.
„Regionalne kotacije benzina i dizela koje utiču na cenu goriva su u padu. Više nema onako drastičnih skokova cena. Ako se pitate da li je moguće da jedne nedelje u jednoj zemlji u regionu cene goriva odu gore, a u drugoj dole – moguće je. Ipak, dugoročno gledajući imamo iste trendove i sve se to na kraju izniveliše“, uverava Mićović.
„Situacija sa vodostajem Dunava je dramatična“
Upitan da li očekuje teškoće u snabdevanju naftnim derivatima tokom jeseni i zime, Mićović navodi da je „najdramatičnija situacija ona koja se dešava trenutno sa vodostajem Dunava“.
„Dunav je glavni logistički kanal za dopremanje gotovoih naftnih derivata iz uvoza. Plovidba Dunavom od rumunske Konstance do Srbije je prekinuta, dok sa severa još nekako i funkcioniše. Ilustracije radi, pošaljete baržu od 1.500 tona, a ona donese 500 jer ne može da se tovari više. To znači da se moramo okrenuti železnici i drumskom saobraćaju, a železničkih i auto-cisterni ni približno nema dovoljno da bismo nadoknadili nedostatak prevoza goriva Dunavom“, objašnjava naš sagovornik.
Navodeći da trenutno svi koriste svaki momenat da uvezu što više goriva i da se „provuku“ na nekom talasu malo višeg vodostaja Dunava, Mićović kaže da nema najava ni da će do kraja meseca biti bolje.
„Ministarstva saobraćaja i energetike nam dosta pomažu da ‘isplivamo‘ iz ove teške situacije. Dugoročno gledano ozbiljan rizik može da bude i činjenica da je znatno porastao udeo derivata nafte iz rafinerije u Pančevu. Kada imate dominatno jedan izvor, veoma je bitno da i nafotovod i rafinerija besprekorno rade. To zasad funkcioniše fantastično, ali tako složeni sistemi uvek su podložni riziku od zastoja, kvarova i prekida u radu“, upozorava Mićović.
Cena goriva da bude „onolika koliko tržište odredi“
Na pitanje koliko bi trebalo da košta litar goriva da bi se naftnim kompanijama isplatilo poslovanje, Mićović odgovara da je to „onoliko koliko tržište odredi“.
„To nisu stvari koje se izračunavaju, cene su rezultat tržišta, a mi nemamo tržište jer su već šest meseci regulisane cene. Pri cenama koje su aktuelne teško je da se pokriju troškovi uvoza. Trenutno mogu, ali do pre dve nedelje pet meseci unazad skoro uopšte nije moglo. Zato je uvoz goriva bio pao na nekih 25 do 30 odsto od onoga koliko bi trebalo da bude, pa je onda to NIS nadoknađivao iz svoje prerade“, objašnjava Mićović.
Kao još jedan od problema u snabdevanju, sagovornik portala N1 navodi i havariju koja se pre dva meseca dogodila u austrijskoj rafineriji u Švehatu.
„Austrija je odjednom postala ‘crna rupa‘ koja kupuje naftne derivate u celom regionu, umesto da ih prodaje. A na tržištima koja su nama dostupna kupuju i oni. Nešto slično se desilo i u Češkoj, a istovremeno je izvoz derivata iz Rusije potpuno prekinut. Gubimo neke izvore snabdevanja koje smo imali, a oni koji su preostali postaju preopterećeni“, zaključuje Mićović.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare