Gligorov: U Srbiji je korumpiran čitav sistem privređivanja

Biznis 16. avg 202212:2110 komentara
Podeli:
Izvor: N1/arhiva

Ekonomista Vladimir Gligorov ocenio je da je nerazumno da se istovremeno zagovara smanjenje korupcije i nastavak poreske politike kojom se subvencionišu preduzetnici, posebno strani, mada, kako kaže, "nije sasvim jasno koliko je reč o stranim ulaganjima, a koliko o domaćim parama koje se iz poreskih rajeva ulažu kao strane".

„U Srbiji je korumpirana politika, jer je reč o potpuno nelegalnom sistemu lične vladavine, a onda je korumpiran i čitav sistem privređivanja, gde je nepravičan poreski sistem neminovan“, rekao je Gligorov u intervjuuu za portal Nezavisnost.org.

Na pitanje kakva nas zima očekuje, imajući u vidu stanje u energetskom sistemu Srbije, Gligorov je naveo da nije reč o novom problemu i da nema brzog rešenja imajući u vidu stanje u elektroprivredi Srbije.

„Kako nema volje da se taj sektor reformiše, ostaje izbor između uvoza i zaduživanja, na jednoj strani i velikog rasta cena energije na drugoj. Ono što će biti dodatni problem jeste poskupljenje kredita“, ocenio je Gligorov.

On je rekao da, ukoliko za godinu ili dve kamata na strane dugove dođe tamo gde je bila pre desetak godina, javne finansije će se naći u nezavidnom položaju, dodavši da nije problem zima koja dolazi, posebno ako ne bude previše hladna, već trajni teret energentskog sistema koji će morati da se finansira po sve nepovoljnijim uslovima.

„Naravno, dugovi elektroprivrede su državni, a nije izvesno da bi, ako do toga dođe, mogli da se pokriju iz prodaje imovine, dakle iz privatizacije, jer je nepoznata stvarna vrednost te imovine, a koja bi lako mogla da bude negativna“, istakao je Gligorov.

Govoreći o talasima poskupljenja, rekao je da najpre treba znati koja je tačno inflacija u Srbiji, jer su mnoge cene pod administrativnom kontrolom, što proizvodi gubitke i u privatnom i u javnom sektoru.

Prema njegovim rečima, u nekom času će biti potrebno dozvoliti korekciju cena koje su sada zamrznute ili ih određuje država i onda će se videti koji je doprinos uvozne inflacije, a koliki je doprinos potisnute inflacije.

„Recimo, ako je cena hleba 50 ili 60 dinara, a bila bi 100 ili 120 ako ne bi bila propisana, onda je inflacija zapravo brža nego što se registruje. Isto važi i za mnoge javne i komunalne usluge, a naravno i za cenu struje, grejanja i onda praktično za sve ostalo. Konačno, tu je i rast penzija i plata koji tek predstoji, jer je potrebno bar delimično pokriti rast cena“, kazao je Gligorov.

On je objasnio da u režimu fiksnog kursa monetarne mere ne mogu previše da pomognu, već će sve to biti fiskalni problemi, a onda se lako može doći tamo gde se bilo pre deset godina, kada je bilo potrebno spasavati javne finansije.

Komentari

Vaš komentar