Genov: Normalno da za Novu godinu budu popunjeni planinski hoteli

Biznis 06. jan. 202110:43 > 10:4714 komentara
Podeli:

Direktor Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije Georgi Genov kaže da je normalno u periodu Nove godine i raspusta da hoteli u planinskim centrima budu popunjeni, kao što je to bio slučaj i ove godine, uprkos pandemiji koronavirusa, ali ističe da hoteli na planinama čine samo 10-15 odsto ukupnih smeštajnih kapaciteta u Srbiji. Predviđa da će, posle 2020. u kojoj su zabeleženi najgori rezultati u istoriji, sa gubitkom od preko 1,5 milijardi evra u celokupnom ugostiteljskom sektoru, 2021. godina biti komplikovana – kako krenuti u novu normalnost, i da bez dodatne pomoći države hotelijerska industrija neće opstati.

„Čekaju nas tri teška meseca kada se radi o gradskim hotelima, ni sami ne znamo kako ćemo dočekati april kada se očekuje vakcina, i dolazak stranih turista, jer naši gradski hoteli i u Beogradu, i u Nišu, i u Novom Sadu su uglavnom koncipirani za  strane turiste“, kaže Genov u Novom danu na TV N1.

Povezane vesti

Ističe da je hotelijerskom sektoru dovoljno samo da se sve pokrene, „imamo dosta interesovanja, tu su kineski, ruski turisti, grčki, turski“.

„Treba nam samo da se pripremimo. Mislim da ćemo od aprila krenuti u oporavak. Delimo sudbinu sa ugostiteljima i turističkim agencijama. Turizam je složen sistem i bez svih učesnika ne može da pruži adekvatan turistički proizvod, i kada se radi o domaćim i stranim turistima“, ocenjuje Genov i dodaje da je Srbija mala, ali interesantna zemlja stranim turistima.

Kaže da je pandemija pokazala da je bilo bolje investirati u planinske hotele, koji su tokom čitave godine prošli bolje od gradskih hotela.

Navodi da u planinskim centrima ima samo 4000-4500 soba, „mali je broj kapaciteta, tako da treba razvijati hotelijerski sektor u Srbiji“. Na Kopaoniku ima 1010 soba, računajući i hotele u Brzeću, u odnosu na 22.000 kreveta u privatnom sektoru.

Kada se sve to ima u vidu, dodaje da je veoma mali broj gostiju u hotelima, od kojih je za novogodišnje praznike bilo više od 70 odsto porodica.

„Zadovoljni smo jer se poštovala distanca koliko je bilo moguće, hoteli su bili spremni, da što manje ima fizičkog kontakta“, kaže Genov.

Ističe da su se hoteli još u decembru pripremili za doček gostiju za Novu godinu, i da nema informacija da nisu poštovane sve propisane sanitarne mere, koje uključuju neophodnu dezinfekciju, nošenje maski, fizičku distancu, i redare koji kontrolišu primenu mera i kod zaposlenih i kod gostiju.

Dodaje i da kada je u pitanju ishrana, osoblje je sa švedskog stola posluživalo, tako da gosti nisu imali direktan kontakt sa hranom. Takođe, ako se desilo da se neko zarazio koronavirusom, bilo mu je omogućeno da ostane u sobi u izolaciji za vreme uplaćenog aranžmana.

„Hoteli su se pripremili za doček gostiju kako bi im pokazali da su hoteli bezbedne zone. Ovde su problem strahovi: jedan je strah na javnom mestu, a drugi da li je higijena u hotelu na visokom nivou. Ljudi se najviše raspituju da li je dovoljno velika kvadratura trpezarije, glavnog hola gde gosti mogu bezbedno da borave i da li je hotel vidno čist. Pogotovu stranih turista neće biti ako hotel nije sertifikovan i ako ne primenjuju sve sanitarne mere“, ukazuje Genov.

Dodaje i da u skladu sa „novom normalnošću“, hotele u Srbiji očekuju velike investicije – moraće da ulože u sistem bezkontaktnog otvaranja soba, putem mobilnih telefona, a takođe je i problem, što „glavno oruđe hotelijera – osmeh, prikriva maska, i tu sad treba da pokažemo veštinu da su gosti dobrodošli, da je hotel njihova druga kuća, u kojoj će biti bezbedni“.

Na pitanje da li tokom novogodišnjih praznika u Srbiji bilo stranih turista, kaže da je bio „veoma mali broj njih, ali ih je bilo“, i to turisti iz Rumunije, Bugarske, Turske, Grčke, ali će se precizni podaci znati tek za nekoliko sedmica.

Za hotelijersku industriju – i dalje pitanje opstanka

Ističe da je, kada se radi o hotelijerskoj industriji, „i dalje pitanje opstanka, krizni je menadžment, država nam je pomogla, ali bez njene pomoći nećemo opstati“.

„Veoma smo imali slabo razumevanje lokalnih samouprava, osim Vrnjačke Banje, na vapaje hotelske industrije ostali su nemi. Nisu se ponela najbolje ni javna preduzeća“, kaže Genov i navodi da su hoteli morali da plaćaju stopostotno sve račune i dažbine.

„Nećemo im nikad zaboraviti da nam u najkritičnijem trenutku nisu izašli u susret, a svaki hotel je stogodišnja i dvestogodišnja projekcija. Ostali su nemi na naše pozive da zajedno sednemo da vidimo kako da prevaziđemo krizu, bez obzira da li su u pitanju krediti ili reprogram duga“, poručuje Genov.

Dodaje da ako ne dođe do reprograma mnogi hoteli, naročito gradski, neće moći da plate dažbine koje pristižu u januaru, ali istovremeno očekuje da će do reprograma svih dugova doći. Podseća da gradski hoteli u Srbiji tradicionalno ni ranije nisu u januaru i februaru imali više od 20 odsto popunjenih kapaciteta, tako da su oni sada posebno ugroženi.

„Velika je nepravda bila prema hotelskoj i ugostiteljskojh industriji ne samo kod nas, nego u celoj Evropi, zbog zaključavanja i ograničavanja. Daleko od toga da može da se pokrije ukupni gubitak, ali treba da sarađujemo sa drugim privrednim granama kako bi hotelska industrija mogla da nastavi da funkcioniše i dalje“, ukazuje Genov i dodaje da „mere koje je odobrila vlada sigurno nisu bile dovoljne za rešavanje svih problema, ali uvereni smo da će one označiti prekretnicu u načinu upravljanja krizom“.

„Na konferencijama i u TV emisijama priča se priča o turizmu i hotelijerstvu kao jednom od strateških sektora, ali kada je vreme da se pređe na činjenice, priča postaje šala. Ako, zaista nameravamo da povećamo nivo atraktivnosti turističkog sistema Srbije, ne možemo to da zamislimo bez uključivanja hotelskih preduzeća i turističkih agencija. Uključenost kompanija je od suštinske važnosti“, zaključuje on.

Komentari

Vaš komentar