Gajić: Pomoć mladima od 100 evra – kupovina glasova njihovih roditelja

Biznis 31. dec. 202118:49 > 18:5810 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Kakvo nam ekonomsko nasleđe ostavlja 2021. godina i koji su najveći izazovi biti u narednoj? Što se tiče inflacije, postoje sporenja među ekonomistima da li će ona rasti ili ne. Mihailo Gajić, programski direktor ekonomske istraživačke jedinice organizacije "Libek", kaže da postoji tabor koji kaže da će "sve doći brzo na svoje", a postoji i i drugi tabor koji nije baš optimističan. Ono što je, kaže, sigurno a tiče se mere pomoći mladima od 100 evra je da je ona - predizborna.

Da li će 2022. biti godina oporavka i rasta ili godina stagnacije? Gostujući u Danu uzivo na n1, Gajić kaže da postoje sporenja.

„Inflacija je veliko sporenje među ekonomistima. Postoji taj jedan tabor koji kaže – e to će brzo sve da dođe na svoje. Ali postoji i drugi koji nije baš optimističan. Pitanje je samo da li je to kratkoročna situacija, zato što su još uvek pokidani lanci proizvodnje i dobavljanja… Sigurno je da do polovine 2022. nećemo imati neko zaustavljanje inflacije, a do tada ćemo videti do kraja godine da li će da se smanji neto. Naravno, ona sa sobom nosi troškove. Dakle, ako vam plata ove godine nije porasla za minimum 7,5 ili 8 odsto, kupovna moć vaše plate se zapravo smanjila, a to više pogađa ljude koji ili rade za plate koje su u sektoru gde nemate veliku produktivnost ili one koji žive od državnih davanja“, objašnjava Gajić.

POVEZANE VESTI

Na pitanje koliki rast plata beleži privatni sektor, Gajić kaže:

„Gledano u proseku, rastu plate i u privatnom sektoru. Međutim, ne u potpunosti svuda isto. Kada kažemo u proseku oko 8 do 9 posto, ne znači da je svima toliko rasla. Najviše je plata rasla tamo gde ima manjka radnika, to su često kvalifikovani radnici, njih nema jer imamo i građevinski bum, a neki su otisli i da rade u Nemačku, Austriju, gde su plate veće, a tu je i IT sektor. I naravno, kad izađete iz tih grana, vidite da plate rastu sporije. A i nije isto da li radite u nekoj prodavnici u manjem mestu ili u velikoj kompaniji u Novom sadu ili Beogradu“.

U Srbiji izostaju domaće investicije, a bilo je 3,6 milijadi evra stranih direktnih investicija.

„To je situacija koja u Srbiji traje godinama, duže od decenije. Kada uporedite Srbiju sa drugim zemlja u regionu – Rumunijom, Mađarskom, vidi se taj nesrazmer između niskih domaćih i visokih stranih investicija. Tu postoje očigledno neki strukturni problemi u našoj privredi – mi imamo visok stepen korupcije, imamo lošu državnu administraciju koja pravila primenjuju različito u zavisnosti od aktera – uvek postoji neko ko je ravnopravniji od drugih u tržišnoj utakmici. Imamo i visok upliv države, što smeta tržišnoj utakmici. A imamo i druge probleme – kvalitet zakona, kako se često menjaju, pa imate lošu predvidljivost kako će okruženje u kojem poslujete da izgleda“, izjavio je Gajić.

Treba li Srbija da pređe s jeftinijih poslova na neke druge? Gajić smatra da su šanse za to – prilično mršave.

„U zemlji gde imate niske troškove rada i višu stopu nezaposlenosti, prirodno je da će privreda da privlači više radno intenzivne industrije – šrafciger industriju, motanje kablova… Mi smo imali nekoliko većih investicionih projekata koji jesu bili vezani bilo za IT ili automobilsku industriju, kao izgradnja razvojnih centara, ali to je zapravo i dalje vrlo mali deo ukupnih investicija koje dolaze u Srbiju“, naglasio je gost N1.

Na pitanje šta nam donosi pomoć od 100 evra za mlade koju je pre nekoliko dana najavio Vučić, Gajić kaže da će doneti – kupovinu glasova.

„Doneće nam kupovinu glasova pred izbore. Ne znam ni za jednu državu koja ima takve mere, znam za mere koje se daju recimo nezaposlenima, ljudima sa niskim prihodima, ali nisam video da se daje novac nekome ko treba da bude ekonomski aktivan i hrani ostatak društva. Mislim da je ova mera usmerena ka tome da se pokaže roditeljima i starijim generacijama u tim porodicama sa mladima, da partija na vlasti eto brine i o mladima, a da bi se približila svojoj biračkoj bazi“, ocenio je Gajić.

Prema njegovim rečima, mladi mnogo manje izlaze na izbor i glasaju, tako da, smatra, oni sigurno nisu bili ciljna grupa čije je glasove SNS partija želela.

Ministarka Mihajlović najavila je da struja za građane neće poskupeti do kraja marta za građane i do kraja juna za privredu, a Gajić o tome kaže da je električna energija – socijalna kategorija.

„Cena struje u Srbiji je više socijalna i politička, nego ekonomska kategorija, to je odavno tako. Vi ne možete da dobijete izbore ako kažete da struja treba da ima svoju ekonomsku cenu, jer jednostavno struktura naših prihoda je takva da ne možemo da priuštimo skuplju struju“, naveo je.

Međutim, dodaje, kada imate „najveću korporaciju kao što je EPS, koja u jeku zime kada se troši više struje, istu prestane da proizvode, jer vam je stala najveća termoelektrana na Balkanu, vi onda imate potpunu cenu partijskog upravljanja preduzećem“.

„…Koja mora negde da se prelije, a preliće se na sve nas. Čekamo da prođu izbori a tada dolazi vreme kada ćemo pričati o tome koliko će cena poskupeti“, dodaje Gajić.

Šta će se dešavati sa Rio Tintom u 2022. godini? Da li će Srbija plaćati penale ako ne dozvoli toj kompaniji da eksploatiše litijum, Gajić kaže da je sve moguće.

„To da su ugovori, papiri i memoradnumi tajni nije ništa novo za Srbiju. Rekao bih da me ništa ne bi začudilo, da i neku cenu moramo da platimo. Srbija je godinama na meti međunarodnih sudova zbog kršenja datih obećanja, gubimo često sporove pred međunarodnim arbitražama, i onda moramo da plaćamo odštete kompanijama. Ali, dok ne vidimo šta je potpisano, šta je obećano Rio Tintu, ne znamo da li i koliko to može da nas košta“, zaključio je Gajić.

Komentari

Vaš komentar