Fiskalni savet predlaže reformu nameta na rad: Niži porez za niže plate

Biznis 01. jul. 202114:369 komentara
Podeli:
Radnici, građevina, vrućina, radnik, gradilište, gradnja
Izvor: N1

Stvoreni su uslovi za poresku reformu, smatra Fiskalni savet predlažući dve vrste rešenja koja bi omogućila da oko 40 odsto domaćinstava oseti smanjenje poreza. Takođe, kako se ističe u analizi, u oba predložena rešenja za blizu 50 odsto domaćinstava poresko opterećenje se ne bi osetnije promenilo, dok bi se porez povećao za nešto više od 10 odsto domaćinstava za najvišim primanjima.

Dve decenije star Zakon o oporezivanju dohotka građana odstupa od evropskih standarda jer nejednako oporezuje srodne kategorije prihoda, propisuje skromne olakšice za radnike sa niskim i neredovnim primanjima i potpuno izostavlja poreske kredite za izdržavane članove porodice, ukazao je Fiskalni savet u njanovijem izveštaju koji, kako ističe, za cilj ima podsticanje javne rasprave o potrebi sistemske reforme u oblasti poreza na dohodak građana.

Pročitajte još:

„Stvoreni su tehnički uslovi za poresku reformu kojom bi svi oblici prihoda od rada (zarade, privremeni i povremeni ugovori, autorski angažmani, ugovori o delu) bili ravnomerno tretirani i progresivno oporezovani, dok bi prihodi od kapitala bili oporezovani po jedinstvenoj poreskoj stopi“, ističe Fiskalni savet.

Savet je analizirao reforme poreskog rasterećenja radnika sa nižim primanjima i onih sa izdržavanim članovima domaćinstva.

Predlažu se dve vrste rešenja.

Prvi je da se neoporezivi minimum sa trenutnih 18.300 dinara poveća na 26.000 dinara mesečno (to znači da se na ovoliki iznos ne bi plaćao porez), a na zaradu preko toga da se primenjuje poreska stopa umesto 10 – 15 odsto.

Drugi način je da se neoporezivi deo podigne sa 18.300 na 40.000 dinara mesečno, a da se stopa poreza na iznose iznad zarade iznad ovog cenzusa uveća sa 10 na 20 odsto.

Izvor : Fiskalni savet

 

Predlaže se, takođe, uvođenje poreskog kredita od 2.500 dinara mesečno za svako izdržavano lice (deca, nezaposleni supružnik), kao i da se neoporezivi cenzus primenjuje i kod plaćanja doprinosa za zadravstvo na teret zaposlenog, pri čemu bi, kako ističe Fiskalni savet –  manjak u fondu zdravstva bio naknadno nadomešten.

„Reforma sa povećanjem stope na 15 odsto i neoporezivog cenzusa na 26.000 dinara bi povećala poresku progresivnost u Srbiji u skladu sa prosekom regiona, dok bi reforma sa stopom od 20 odsto i cenzusom od 40.000 dinara učinila srpski sistem uporedivim sa najprogresivnijim sistema u regionu, poput Hrvatske ili Slovačke“, navodi Fiskalni savet.

Oba pristupa reformi bi, kako se ističe, omogućila značajno rasterećenje ispodprosečnih zarada i poreskih obveznika sa izdržavanim članovima porodice – oko 40 odsto domaćinstava bi osetilo smanjenje poreza, za blizu 50 odsto se poresko opterećenje ne bi osetnije promenilo, dok bi se porez povećao za nešto više od 10 odsto domaćinstava sa najvišim primanjima.

Najznačajnija poreska rasterećenja bila bi, ističe se, fokusirana na domaćinstvima sa decom.

„Oko 70 odsto domaćinstava sa decom bi osetilo smanjenje poreza i povećanja dohotka, za oko 20 odsto bi poresko opterećenje ostalo nepromenjeno, dok bi se poresko opterećenje povećalo za oko 10 odsto domaćinstava sa decom koja ostvaruju najviša primanja“, navodi Fiskalni savet.

Reforma bi, takođe, omogućila osetno smanjenje nejednakosti za preko jednog procentnog poena Džini koeficijenta (Gini koeficijent – meri nejednakost u celoj populaciji) u zavisnosti od tipa reforme i smanjenje relativne stope siromaštva (za oko jedan procentni poen).

Fiskalni savet smatra da bi otklanjanje nepravičnosti u trenutnom sistemu pozitivno uticalo na poreski moral u društvu, čime bi se osnažili napori za suzbijanje sive ekonomije.

Komentari

Vaš komentar