Finansije TOP: Pad dobiti banaka, promene u vrhu najprofitabilnijih

Biznis 23. jun 202111:524 komentara
Podeli:
Izvor: Shutterstock

AIK banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2020. godini, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji "Finansije TOP" u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije. Dugogodišnji lider, banka Inteza pala je na drugu poziciju po profitu, ali je zadržala vodeće mesto po aktivi. Dok predstavnici finansijskog sektora očekuju da će uporedo sa vakcinacijom rasti privredna aktivnost u ovoj godini, kao i da odgovarajuća makroekonomska i monetarna politika mogu da spreče rast inflacije, privrednici tvrde da je rast inflacije već u toku, navodi se u ovoj ediciji.

AIK banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2020. godini, sa ostvarenom dobiti od preko 9,8 milijardi dinara, dok je Banka Inteza posle dužeg  vremena izgubila vodeću poziciju i pala na drugo mesto sa dobiti koja je iznosila nešto manje od 9,5 milijardi dinara. Do smene na vrhu je, kako se ocenjuje u ediciji Finansije TOP, došlo pre svega usled činjenice da AIK banka nije imala povećana rezervisanja za rizične plasmane.

Pročitajte još:

Na trećem mestu je Rajfajzen banka sa profitom od preko 5,5 milijardi dinara, četvrta je Unikredit banka čija je dobit bila nešto ispod 5,4 milijardi, a među prvih pet je i Komercijalna banka, ali sa dobiti koja je pala ispod tri milijarde dinara.

Izuzev AIK banke, sve ostale vodeće banke su zabeležile pad profitabilnosti.

„Najveće smanjenje profita u poređenju s 2019. godinom je imala Komercijalna banka, što se može tumačiti i uobičajenim ‘šminkanjem bilansa’ u procesu privatizacije koja se odvijala prošle godine“, navodi se u ovoj ediciji.

Šta je pojelo dobit

Ukupan profit bankarskog sektora u Srbiji je prošle godine iznosio 41,3 milijarde dinara, što je godišnji pad od 35,3 odsto, dok je prinos na kapital pao na 5,7 odsto sa više od devet procenata koliko je iznosio 2019. godine.

„Rashod po osnovu umanjenja obezvređenja finansijskih sredstava skočio je 3,7 puta, na 26,4 milijarde dinara. Povećana rezervisanja za teško naplative kredite su najviše uticala na pad profitabilnosti banaka, koja je u 2020. bila najniža još od 2016. godine“, ističe se u ediciji.

Ipak, kako se ocenjuje, uprkos tržišnim potresima usled pandemije, osnovno poslovanje banaka je ostalo stabilno.

„Neto prihodi od kamata neznatno su porasli, dok je neto prihod od naknada i provizija bio slabiji za 3,5 odsto, pre svega zbog perioda vanrednog stanja, kada banke nisu obavljale uobičajene aktivnosti izuzev onlajn usluga“, navodi se u ediciji.

Očekivanja bankara

U ediciji se ocenjuje da teško naplativi krediti predstavljaju najveći rizik po stabilnost banaka i u ovoj godini, premda većina bankara očekuje da će se uporedo sa vakcinacijom poboljšavati i aktivnost privrede,

Nastavljen je i trend ukrupnjavanja bankarskog sektora tokom protekle godine.

Četiri banke: Inteza, OTP, NLB i Unikredit, zajedno su držale više od polovine domaćeg tržišta.

„Bankari predviđaju dalju konsolidaciju jer u Srbiji nema banaka koje se specijalizuju za određenu oblast, pa u situaciji kada sve pružaju slične proizvode i usluge, veličina banke obezbeđuje njenu konkurentnost, lakši pristup izvorima finansiranja i samim tim i bolju profitabilnost“, navodi se u ediciji Finansije TOP.

Predstavnici banaka u Srbiji uglavnom prognoziraju da neće doći do skorog povećanja kamatnih stopa, te da će one ostati na istom nivou sve dok postoji višak likvidnosti i nizak trošak rizika. Na duži rok, postoji opasnost od pregrevanja ekonomije što bi vodilo ka većoj inflaciji, i posledično, mogućnosti pojave recesije. Bankari ocenjuju da, trenutno, Narodna banka Srbije dobro upravlja inflacijom i da se uz dalju odgovarajuću makroekonomsku i monetarnu politiku može obezbediti ravnoteža koja neće ugroziti finansijsku stabilnost.

U Narodnoj banci Srbije su potvrdili za Finansije TOP da će inflacija u ovoj godini ostati na projektovanom nivou, kao i da imaju dovoljno prostora da reaguju ako bi došlo do prvih znakova zagrevanja ekonomije.

Za razliku od prognoza centralne banke i predstavnika banaka, privrednici tvrde da je rast inflacije već u toku zbog špekulativnog rasta cena na globalnom tržištu, dok ekonomski analitičari smatraju da će inflatorna kretanja u Srbiji najviše zavisiti od stanja u evrozoni i oporavka spoljne trgovine.

Komentari

Vaš komentar