U oceni rebalansa budžeta za ovu godinu, Fiskalni savet zaključio da su Srbijagas i EPS već koštali građane oko dve milijarde evra i da je izvesno da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini. Iz Svetske banke objašnjavaju da se nadaju da će energetski sistem Srbije stati na zdrave noge do kraja sledeće godine.
Da je EPS prošle zime bio mrav, ova zima bila bi proleće, ali EPS je bio cvrčak, igrao se sa kasom građana i ove zime nastavlja da cvrči. Fiskalni savet zaključuje da se godine i godine katastrofalnog poslovanja u tom preduzeću naplaćuju upravo sada.
Povezane vesti
„On sad više nije rizik, on je sad trošak, samo što se to još uvek ne vidi jasno, i biće to još neko vreme. Veoma grubo, za energetska preduzeća – prvenstveno EPS i poskupljenje gasa, od prošle jeseni do sada platili smo dve milijarde evra i to je nešto što će se nastaviti – nadamo se ne u ovom obimu, ali će svakako biti neophodna neka sredstva i sledeće godine“, rekao je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
A te rupe u 2023. godini pokriće se novim zaduživanjem države. Ako pitate Svetsku banku da li je jedno od rešenja prodaja dela tog preduzeća, kažu da o tome nemaju zvaničan stav, ali dodaju da znaju šta treba prvo uraditi u slučaju EPS-a.
„Smatram da je prioritet da ga stavimo na zdrave i finansijski operativne noge“, ocenjuje glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović.
N1: Izvinite, a koliko vremena treba da prođe da bi se došlo do „zdravih nogu“?
Šestović: Pa ja se nadam da će se taj operativni deo završiti u toku 2023. godine. To je ideja, da se EPS pripremi da za iduću grejnu sezonu funkcioniše normalno.
Nije poznato da li je u poslednjem aranžmanu MMF-a i Srbije kao jedan od uslova dogovorena i reforma javnih preduzeća. Iz Fiskalnog saveta objašnjavaju da je ključno upravljanje – EPS trenutno ima gotovo 20.000 zaposlenih.
„Nigde nemate takvu kompresiju zarada kao u našem državnom sektoru, a naročito u EPS-u, i onda ne možete da platite kompetentnog direktora, jer za takav jedan energetski sistem to bi trebalo da bude plata od 5 ili 10.000 evra, a s druge strane očigledno imate višak radnika na drugim pozicijama“, ističe Altiparmakov.
I možete da čitate budžet, ali ako i pronađete deo o pozajmljivanju novca energetskim preduzećima, tamo ne piše precizno ni koje ga, ni za šta troši. A predsednik Vučić poručuje da energetsku krizu građani još nisu osetili, jer je, kako objašnjava, država sve preuzela na svoju grbaču – baš kao mrav?
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare