Ekonomista: „Istorijski“ privredni uspesi Srbije – politička propaganda vlasti

Biznis 23. jun 202111:458 komentara
Podeli:
Izvor: Borislav Borović/wikipedia

Istupi državnih zvaničnika o parcijalnim podacima o "istorijskim" privrednim uspesima Srbije su obična politička propaganda upućena ka biračima i stvaranju lažne slike o privredi Srbije, izjavio je ekonomista Borislav Borović za portal UGS Nezavisnost.

„Počeće i sa mesečnim izveštajima o rastu BDP ako im to ide na ruku, što je potpuna besmislica. Kredibilno analizirati rast privrede ima smisla samo u godišnjim vremenskim okvirima“, ukazao je on za UGS Nezavisnost.

Povezane vesti

Kako je dodao, pompezno objavljivanje rasta BDP u nekom pojedinačnom kvartalu je krajnje neubičajena praksa, a u Srbiji služi za domaću upotrebu i političko „pumpanje“ optimizma, a verovatno i pritiska na državne institucije koje se bave statistikom.

„Kvartalni izveštaji mogu, ali i ne moraju, biti indikator godišnjeg rasta, pa se o oceni rasta privrede može govoriti samo na osnovu godišnjih izveštaja rasta BDP. Rast BDP u jednom kvartalu nema mnogo uticaja na život građana i potreban je kontinuirani višegodišnji visoki rast da bi se to odrazilo na životni standard, a to u Srbiji, nažalost, nije slučaj“, rekao je Borović.

Naveo je da je Srbija u periodu 2012-2020. imala najmanji kumulativni rast BDP-a u regionu, „što deluje šokantno za sve koji poveruju u medijske falsifikate“.

„Ako uzmemo u obzir i zemlje bivše Jugoslavije i susedne Bugarsku i Rumuniju, veći kumulativni rast smo imali samo od Hrvatske. Zemlje Centralne Evrope su u ovom periodu rasle prosečno preko 22 odsto“, rekao je Borović.

Komentarišući porast javnog duga Srbije on je rekao da je zvanično javni dug 28 milijardi evra, ali bez sedam milijardi nedostajućeg novca za pokrivanje budžetskog deficita i za vraćanje kredita u ovoj godini.

„Bar toliko je i ugovorenih ali nepovučenih kineskih kredita, pa je učešće javnog duga od 60 odsto BDP daleko ispod onog što ćemo imati u 2021. godini. Problem je, što rast javnog duga ni blizu ne prati rast BDP. Da nam je BDP rastao u istom procentu kao javni dug za ovih devet godina, on bi trebalo da je 64 milijarde evra, a ne 48 milijardi evra“, rekao je Borović.

Zašto Srbija zaostaje u privrednom razvoju?

Odgovarajući na pitanje zašto Srbija zaostaje u privrednom razvoju on je ukazao da je više razloga, ali generalno zbog pogrešnog ekonomskog modela, koji je ocenio kao poguban za budućnost srpske privrede.

„Nastavljena je opšta rasprodaja nacionalnih resursa, ostataka privrede, banja, banaka, zemljišta, voda… Što smo više rasprodavali, više nam je rastao javni dug“, rekao je Borović.

Upozorio je da inostrane kompanije koje dobiju državne subvencije posle početnog ulaganja profit izvlače iz Srbije čime, praktično, ona finansira budžete stranih država.

„Prodajom banaka i osiguravajućih kuća, prodali smo tržište za male pare, gde banke i osiguranja rade parama domaće privrede i građana, a profite izvlače iz Srbije. To je neviđena špekulativna relokacija novca iz Srbije koju je teško nadoknaditi“, kazao je Borović.

Ocenio je da privredni razvoj mora biti u funkciji rasta standarda građana, a ne u funkciji brojki ili statistike koja uglavnom ne govori ništa o standardu većine stanovnika.

„Država je jaka koliko joj je jaka najslabija karika, odnosno njeni najsiromašniji stanovnici. BDP je gotovo nepromenjen u odnosu na 2008. godinu a socijalno raslojavanje nije nikada bilo veće. Dakle, na istom nivou BDP došlo je do preraspodele dohotka u korist bogatih, sa gotovo uništenom srednjom klasom i trećinom stanovništva na rubu egzistencije i gladi“, istakao je Borović.

Komentari

Vaš komentar