Drakulić: Prodam mu pelet za 230 evra, on preproda za 320 – to više neće moći

Biznis 16. jun 202221:48 > 22:05110 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Biznismen Zoran Drakulić izjavio je u emisiji "360 stepeni" da će njegova kompanija koja se bavi proizvodnjom peleta uspeti da proizvede samo 50 odsto u odnosu na prošlu godinu u tom periodu, da je glavni razlog tome nedostatak drveta, kao i da će cena tog ogrevnog energenta rasti. Kaže da je situacija sa proizvodnjom peleta katastrofalna svuda u Evropi, kao i da firme iz Italije i Grčke nude da kupe pelet ovde, u Srbiji, po ceni od 350 evra po toni. "To je stravična cena. To nikada nije bilo", naglašava on. On je objasnio kako preprodavci zarađuju na peletu i istakao da tako neće moći više da se posluje. "Ja mu prodam pelet za 230 (evra po toni), a on izađe na tržište sa 320 evra. E, to smo sada ukinuli. Niko neće da dobije. Nema više toga. Da se ne pravi haos na tržištu. Mi ćemo deo da prodajemo sami na tržištu, a radićemo samo sa trgovcima sa kojima se dogovorimo oko normalne marže. Ako hoćeš tako da prodaješ, dobićeš neku količinu. Ako ne, nećeš da dobiješ više nikad", podvukao je sagovornik N1.

„Prošle godine moja kompanija je u ovo vreme proizvela 36.000 tona peleta, a u ovom trenutku, krajem maja, mi smo na 18.000 tona. U junu smo proizveli 2.000 tona, znači imamo ukupno 20.000 tona. Verovatno ćemo biti na 50 odsto prošlogodišnje proizvodnje“, kaže Drakulić i dodaje da je glavni razlog za to što nije bilo dovoljno drveta.

Kaže da nema dovoljnog drveta ni iz privatnih izvora, i po poslednji cenama, za koje kaže da su astronomske.

Povezane vesti

„Juče sam čuo da se drvo (kubni metar) prodaje za 10 ili 11.000 dinara, a redovna cena ‘Srbijašuma’ nešto preko 4.000 dinara. Čak ni po tim cenama ga nema. Znate šta, mi ove nedelje nismo radili dva dana, to se desilo prvi put u zadnjih desetak godina da nismo uopšte radili“, objašnjava gost „360 stepeni“.

Nada se da će se uskoro stanje popraviti, da će drvo početi da stiže i da će se zadovoljiti potrebe ovdašnjeg tržišta.

Ističe da će nedostatak drveta uticati i na cenu.

„Ovo malo vremena, malo robe što smo imali i skokom troškova, sve to je uticalo na cenu peleta“, konstatovao je Drakulić.

Kaže da je situacija katastrofalna svuda u Evropi, kao i da firme iz Italije i Grčke nude da kupe pelet u Srbiji po ceni od 350 evra po toni.

„To je stravična cena. To nikada nije bilo“, naglašava on.

Drakulić je naveo primer situacije sa prodajom peleta i naveo da od sada neće moći na taj način da se posluje.

„Ja mu prodam pelet za 230 (evra po toni), a on izađe na tržište sa 320 evra. E, to smo sada ukinuli. Niko neće da dobije. Nema više toga. Da se ne pravi haos na tržištu. Mi ćemo deo da prodajemo sami na tržištu, a radićemo samo sa trgovcima sa kojima se dogovorimo oko normalne marže. Ako hoćeš tako da prodaješ, dobićeš neku količinu. Ako ne, nećeš da dobiješ više nikad. I sad ispada haos na tržištu peleta, a nama se niko ne javlja u maloprodaju, a oni (trgovci) prodaju po nekim (visokim) cenama“, pojasnio je Drakulić.

Govoreći o drugim energentima, kaže da je zabrinut zbog gasa, kao i da će biti pitanje cene za količine koje nisu do sada ugovorene.

„Međutim, najveći strah je za struju. To je najveći strah za nas koji smo u proizvodnji i da li će doći do restrikcija struje. Ako dođe do restrikcija, onda ćemo svi mi koji smo u proizvodnji, ako nas pogodi, imati neprilike“, objašnjava sagovornik N1.

Kao izlaz iz energetske krize vidi diverzifikaciju, i dodaje da što pre moramo da počnemo da koristimo druge alternativne izvore energije. Ocenjuje da smo „mi to malo zapostavili“.

Ipak, naglašava da bi izašli iz krize i „moramo kao država da rešimo veliku proizvodnju“.

„Moramo da vidimo u šta ćemo da ulažemo. Da vidimo da li ćemo da ulažemo u zdrave izvore ili ćemo da produžimo vek našim termoelektranama“, navodi Drakulić.

Ponavlja da su cene struje podignute početkom godine 55 odsto za industriju i da nije bilo opravdanja za to. To poskupljenje, kako kaže, utiče na sve ostalo.

„Za građane, na drugoj strani, struja je ostala socijalna kategorija. Znači, privreda plaća…“, konstatuje on.

Upozorava da može da dođe do finansijskog „cunamija“.

„Dolazimo do situacije da kamate kreću nagore. Definitivno će doći do usporavanja privrede, pada BDP-a i inflacija nam je otišla u nebesa. Najveća svetska banka „GP Morgan“ je izjavila da će do kraja godine doći do velikog udara na međunarodno tržište, poput onog koji je bio 2008. godine, ako ne bude još gore. To je nešto čega treba da se plašimo“, ističe Drakulić.

Dodaje da ukoliko dođe do velikog finansijskog udara, neminovno će doći do gubitka radnih mesta i produbljenja finansijske krize.

Izvor : N1

Ocenjuje da će inflacija nastaviti sa rastom, kao i da će socijalni status građana zavisiti od odluka koje se tiču poskupljenja struje, gasa i benzina.

„Mnogo je toga što treba da damo u narednom periodu, a da li će to uticati na priliv u budžet, to je veliko pitanje“, kazao je Drakulić.

Govoreći o platama, kaže da postoje firme koje jedva posluju i kojima je i sadašnji minimalac previsok. Kod njega u firmi je stanje drugačije.

„Mi u našoj fabrici nemamo platu ispod 55.000 do 60.000 dinara. To su ljudi koji žive van Beograda, i koji verovatno imaju manje troškove“, naveo je Drakulić.

„Dinar osetljiva kategorija“

Upitan treba li dinar da oslabi, odgovar: „To je dosta osetljiva kategorija. Danas dinar da diramo, to je nemoguće. Samo je pitanje da li u svim uslovima dinar može da izdrži sve ovo. Drugo, stalno pričamo o povećanju plata, a ako oslabimo dinar onda je pitanje da li može da ide tim tempom. Problem je bio taj što dinar nismo korigovali tokom godina barem za inflaciju. Sad, u ovim uslovima, kada je inflacija otišla gore, to je suluda stvar“.

Govoreći o poljoprivredi, Drakulić je rekao da ne razume odluku države da pomogne mlinarima.

„Država je tu trebala da vidi koja je to količina pšenice koja njima treba iz nove žetve, da bi o ni popunili te količine brašna koje im trebaju i koje hoće da drže pod kontrolom. I onda vi lepo to žito koje ste kupili za iks para, dajete mlinovima, oni vam obračunavaju svoju prodaju, i onda puštate brašno po nekoj ceni ako hoćete da držite neku stabilnost na brašnu, šećeru, i ulju“, ukazao je Drakulić.

Protiv je zabrane izvoza određenih proizvoda, i naglašava da država treba da odredi količine koje mogu da se izvezu, a koje neće ugroziti stabilnost domaćeg tržišta.

„Treba da se zna ko može da izveze, i nema kvote, već guraš, dok se to ne ispuni. Kada se prijavi da smo izvezli 300.000 tona, onda nema dalje. E sad, ako tu treba da profitiraju najveći trgovci i oni da dobiju te kvote, onda će sigurno biti nezadovoljni proizvođači“, kazao je Drakulić.

Na pitanje da podvuče crtu i da istakne naše najveće problem, on kaže: „Ma mi nemamo strategiju. To je najgore, mi smo ili ruinirali neke resurse koje imamo (EPS), ili smo izvanredne resurse prodali poput Bora Kinezima. Ja to nikada ne bih uradio“, zaključio je Drakulić.

Komentari

Vaš komentar