Đukić: Svaka restrikcija i pokušaj obaranja cena znači – stezanje kaiša kasnije

Biznis 05. okt 202118:50 > 19:017 komentara
Podeli:
Petar Đukić
Izvor: N1

Poskupelo je meso, stočna hrana, građevinski materijal... Sve. Pa kako se onda može očekivati da će cena električne energije da bude ista, pitanjem je odgovorio profesor Tehnološkog fakulteta Petar Đukić na pitanje N1 da li domaćinstva očekuje poskupljenje struje iduće godine. On ističe da država mora odmerenom cenovnom politikom - a ne tvrdi, kaže, da država treba da reguliše te cene - da odmeri koliko bi iznosilo to normalno poskupljenje. "Ono mora biti više od inflacije da ne bi bilo realno smanjenje cene", ukazao je profesor Đukić i upozorio da svaka restrikcija i pokušaj obaranja cena znači - stezanje kaiša kasnije.

Dok iz sveta stižu upozorenja na poskupljenja energenata i rastuću inflaciju, u Srbiji svedočimo umirujućim izjavama domaćih zvaničnika, koji poručuju da imamo dovoljno gasa i struje, te da nećemo plaćati  paprene račune.

Pročitajte još:

Profesor Petar Đukić sa Tehnološkog fakulteta ne smatra da ćemo iduće godine moći da „zadržimo“ staru cenu struje.

„Nije dobro da zadržavano nijednu cenu. Cene treba da se formiraju u zavisnosti od ponude i potražnje, i da kao rezultat ravnoteže bude oscilacija, ali minimalnih. Cene treba da budu signali promena koje nas očekuju“, naveo je profesor Đukić.

On podseća da smo imali veliku kovid krizu, koja još traje.

„U celom svetu, posle teškog perioda od godinu i po, kreće neko oživljavanje, dodatna tražnja za energentima, sirovinama, mineralnim materijalima, prirodnim resursima i stvarno se ekonomsko stanje popravlja u odnosu na prošlu godinu – a daleko od toga da je tada stanje bilo normalno“, navodi Đukić.

Normalno je, kaže, očekivati da rastu cene energetnata.

„U tom sklopu treba posmatrati i cene električne energije koja je samo jedan od oblika finalne energije. Ako imate skuplji gas, naftu, veću potražnju za energentima, ako imate strukturne promene u energetici – morate očekivati i promene na planu cena“, objašnjava profesor.

Nije dobro da se to, ističe, dešava turbulentno, kao neki udari koje smo nekada zvali naftnim udarima.

„Bio je naftni udar 1946, pa drugi 1973 i 1975, potom 1979, pa 2008. Stalno smo imali te naftne udare, ali smo se malo razmazili i smatramo da neke cene treba da budu stabilne i niske. A, ne možete da imate cene u depresiji i stagnaciji i istovremeno oporavak“, navodi Đukič.

Situacija sa cenama u svetu neminovno će se odraziti i na Srbiju.

„Ako se u okruženju formiraju više cene finalnih oblika električne energije, ne možemo ni mi da držimo depresionu koja je i inače niža za 35 do 38 odsto u odnosu na prosečnu cenu“, ukazuje profesor.

Ulazimo u talas inflacije

Za njega nema dileme o uticaju cene energenata na sve druge cene.

„Ulazimo u talas inflacije – u globalnim, evropskim i u našim okvirima. Krajem prošle godine bila su upozorenja kojima sam se i ja pridružio. Naš poznati ekonomista Branko Milanović više puta govorio je da je kovid kriza donela veliki rizik u socijalnoj sferi. Moramo očekivati neke udare od strane cena, ne kao one u hiperinflaciji, ali ni puzajuća inflacija nije prijatna, jer ona kad-tad prelazi u galopirajuću“, ističe Đukić.

Galopirajuća inflacija ne nastaje preko noći već se inflatorna spirala polako razvija.

Jedna stvar je, kaže, sigurna.

„Privrednici, pa i zaposleni, trpe mnogo veće posledice nego domaćinstva – ona su na neki način zaštićena i sadašnja i prethodna vlast bori se da ne kaže ljudima istinu u oči“, navodi gost N1. 

Na opasku da nije potrebno da nam vlast kaže ono što nam govori odlazak u prodavnicu, Đukić se saglasio i istakao da su poskupljenja prvo osetili seljaci kada su početkom godine videli da je stočna hrana poskupela za 50, 60 odsto, ali da se njegov stav odnosi na pravo stanje cena električne energije.

On ističe da svetski BDP iznosi oko 80.000 milijardi dolara.

„Prošle godine emitovano je novca za nepostojeću proizvodnju za oko 20.000 milijardi dinara, što je jedna četvrtina bruto kupovne moći u odnosu na BDP. Kada bi proizvodnja naglo toliko porasla da se to nekako pokrije, to bi nekako i moglo da neutrališe pitanje cena…  I ovde će to definitivno morati da se odrazi na kupovnu moć“, ukazuje profesor Đukić.

Komentari

Vaš komentar