Direktorka Žita Srbije: Novi sastanak sa premijerkom o junskim kvotama

Biznis 04. maj 202218:31 > 22:06
Podeli:

Iskreno se nadamo da su prethodna dva sastanka sa premijerkom Srbije i ministrom poljoprivrede bili samo početak pregovora, jer udruženje Žita Srbije u realnom vremenu argumentuje svoje zahteve. Novi sastanak sa Anom Brnabić očekujemo između 10. i 15. maja, kada bismo mogli da nađemo zajenički prihvatljivo rešenje za junsku kvotu izvoza žitarica. A, iskreno se nadamo da ona nipošto neće biti manja od majske, kaže za N1 Sunčica Savović, direktorka "Žita Srbije".

Vlada Srbije u subotu je povećala kvote za izvoz pšenice na 220.000 tona i pšeničnog brašna na 23.000 tona na mesečnom nivou, a nova odluka primenjuje se od 4. maja. Sunčica Savović, direktorka „Žita Srbije“ za N1 kaže da je najvažnije da će izvoz pšenice, kukuruza, pšeničnog brašna i rafinisanog suncokretovog ulja najzad krenuti ka svim svim destinacijama.

Pročitajte još:

„U međuvremenu smo imali samo izvoz pšenice i kukuruza za Albaniju, Severnu Makedoniju i Italiju. Najvažnije je što smo dočekali da – makar i  u ograničenim količinama – izvoz kako-tako krene“, kaže Savović.

Prema bilansu udruženja na početku ekonomske godine za pšenicu – 1. jula 2021 – planiran je izvoz od 1,6 miliona tona pšenice.

„U proseku, godišnje izvezemo milion tona pšenice i čak tri miliona tona kukuruza.  Jasno je da ove godine nećemo moći da dostignemo tih 1,6 miliona tona. Imamo kvotu od 150.000 tona koja je u subotu povećana tako što je vlada odobrila izvoz po osnovu svih zahteva u ukupnoj količini od 211.000 tona pšenice“, ističe Sunčica Savović.

Kukuruz ostaje na planiranim količinama od 150.000 tona.

Isti slučaj je, dodaje, i sa rafinisanim uljem.

„Tu nije bilo promena, dok su svi zahtevi za izvoz pšeničnog brašna – odobreni“, ukazuje sagovornica N1.

Dakle, ističe – sigurno nećemo dostići ono je moglo da se dostigne, čak i da je izboz slobodan.

„Jer, naprosto za to nemamo vremena, pošto za mesec dana stiže novi rod pšenice. Mi ćemo u novu ekonomsku godinu za pšenicu ući sa rekordnim zalihama od preko 600.000 tona“, ističe Savović.

Ona navodi da u startu nije bilo potrebe da se zabranjuje izvoz pšeničnog brašna, pošto je njegov izvoz već pet godina u opadanju.

„Naravno, osim razloga zaštite našeg unutrašnjeg tržišta i domaćih cena. Ali, naše mogućnosti u proizvodnji i naše zalihe su nam govorile da nema potrebe za zabranom izvoza brašna“, ističe ona.

Ekonomska godina za kukuruz ne računa se isto kao i za pšenicu.

„Nova ekonomska godina za kukuruz počinje 1. oktobra, nakon nove žetve. Pretpostavljam da zato nije bilo povećanja kvota za izvoz kukuruza – pošto do početka nove godine treba da sačekamo još nekoliko meseci, iz predostrožnosti“, navodi Sunčica Savović.

Ko će nadoknaditi gubitak

Nemoguće je, kaže sagovornica N1, nadoknaditi gubitke nastale zbog zabrane izvoza ni proizvođačima, ni zemljoraničkim zadrugama, ni mlinarima, ni prerađivačima, ni uljarama, pa ni izvoznicima, jer je, ističe – nepovratno izgubljeno poverenje kod naših tradicionalnih kupca s kojima su poslovni odnosi građeni godinama unazad.

„Jedan broj naših kupaca bio je prinuđen da zbog pada cene pšenice i kukuruza u međuvremenu izađu iz ugovora sa našim izvoznicima i ostali su na lageru sa robom koja je mnogo skuplje plaćena nego što sada može biti prodata. Tako da je, prosto, raspon problema prevelik i finansijski je nemoguće sada kompletno sračunati gubitke.  Ali, s obzirom da će tempo izvoza biti neznatan u odnosu na ovo što smo mogli da izvezemo tokom marta i aprila – jasno je da svi gubici neće biti nadoknađeni“, ocenjuje Sunčica Savović.

Za sada, dodaje, u narednih par meseci nema nikakvih izgleda da bi cene mogle značajno da odu na gore.

„To je zaista bila prva inicijalna reakcija, zapravo strah celog tržišta zbog sukoba koji je počeo u Ukrajini i zbog brige na koji način će se veliki kupci koji se tradicionalno snabdevaju iz Rusije i Ukrajine nastaviti to i dalje da čine. Neko vreme – nekih mesec dana, bilo potrebno da se promene trgovinski putevi – dok se našao način da ukrajinska roba stigne do crnomorskog regiona. Sada, roba ide preko zapadnih granica Ukrajine železničkim i kamionskim transtportom i stiže do rumunske luke Konstanca, a tradiocionalno je išla preko ukrajinskih luka u Crnom moru“, navodi sagovornica N1. 

Potrebno je, kaže, vreme da se pregledaju svetski bilansi da se shvati da će, bez obzira na sukob, ukrajinska i ruska pšenica, kukuruz i suncokretovo ulje stizati na svetsko tržište i samim tim cena je krenula na dole, podsetila je Savović.

Komentari

Vaš komentar