Da li su kupci obmanuti: Ambalaža naizgled ista, a gramaža sve manja

Biznis 20. maj. 202208:05104 komentara
Podeli:
namirnice proizvodi
Izvor: N1

Nekada se znalo – tabla čokolade imala je standardnih 100 grama, mleko se prodavalo na litar, a čašu jogurta, nakon što se popije, čuvali smo kao „mericu“ za 200 grama. Sada se više ništa ne podrazumeva, jer sve veći broj proizvođača pribegava praksi da za isti novac potrošačima nudi manju količinu proizvoda.

Čokoladu je sada moguće kupiti u najrazličitijoj mogućoj neto varijanti – od 80 grama, preko 85 i 87, do 90 grama, a pojedina „litarska“ pakovanja svežeg mleka zapravo imaju 968 ml. Čaša jogurta već nekoliko godina teži 20 grama manje od onih „starih“ 200, dok su se pakovanja majoneza i kečapa „smanjila“ sa 200 na 180 grama i sa 100 na 90, pa čak i na svega 80 grama.

Trendu smanjivanja neto količine proizvoda nije odoleo ni poznati proizvođač prirodne mineralne vode, koja se sada prodaje i u pakovanjima od 1,25 i 1,75 litara. U pojedinim slučajevima, poput pudinga u prahu, neto količina proizvoda smanjena je za više nego simboličan 1 gram (sa 50 na 49), dok je pakovanje drugog brenda pudinga istog proizvođača pretrpelo umanjenje od tri grama.

Za tri grama smanjena je i neto količina kesice suvog pekarskog kvasca, ali je njena prethodna težina bila 10 grama, pa je razlika između stare i nove gramaže dostigla čak 30 odsto. Da je za isti procenat umanjena i cena te kesice, ništa ne bi bilo sporno, ali je cena, naravno, ostala ista.

Sličnih primera pronašli smo toliko da ih je teško sve pobrojati, a da li takva praksa predstavlja obmanu kupaca pitali smo predsednika Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petra Bogosavljevića.

„Smanjenjem neto sadržaja upakovanih namirnica, uz zadržavanje cene većeg pakovanja, kupci jesu obmanuti i oštećeni“, nema nikakvu dilemu naš sagovornik.

Izvor : N1

„Podsetio bih da naša i evropska regulativa o zaštiti potrošača prepoznaju obmanjujuću poslovnu praksu u slučajevima kada proizvođači i/ili trgovci navedu potrošače da donosu odluke o izboru robe koju ne bi doneli da su im bile dostupne informacije o smanjenju neto sadržaja u originalnom pakovanju i prikrivenom povećavaju jedinične cene upakovane namirnice“, ističe Bogosavljević.

Prema njegovim rečima, nadležno ministarstvo, pojedine organizacije potrošača i mediji tolerantnim odnosom prema toj pojavi postaju saučesnici u obmanjivanju potrošača.

„Pravilo je da smanjenje neto sadržaja upakovane hrane prvo izvrši uticajniji proizvođač. Utisak je da to činii uz prećutnu saglasnost nadležnih državnih organa. Drugi proizvođači, pošto su izostala reagovanja nadležnih državnih organa, organizacija potrošača i medija, brzo smanjuju neto masu svojih proizvoda, uz zadržavanje dotadašnjih cena svojih većih pakovanja. Sinhronizovano smanjenje neto sadržaja upakovane hrane treba da razmotri Komisija za konkurenciju, jer se u tome može prepoznati kartelsko ponašanje proizvođača u prikrivenom povećanju cena po jedinici mere“, objašnjava Bogosavljević.

„Smanjuju pakovanja da bi povećali profit po jedinici mere“

Sagovornik portala N1 smatra da proizvođači smanjuju pakovanja svojih proizvoda da bi „povećali profit po jedinici mere proizvoda i rast troškova netransparentno preneli na potrošače“.

„Zabrinjava to što se u prodaji sve češće nalazi hrana u originalnim pakovanjima proizvođača s manjim neto sadržajem, a zadržanim izgledom i cenom većeg pakovanja. Smanjenjem neto sadržaja u originalnim pakovanjima, uz zadržavanje cene većeg pakovanja, osporavaju se prava potrošača u sledećim kategorijama: zadovoljavanje osnovnih potreba, informisanje, sigurnost, izbor i bezbednost“, tvrdi Bogosavljević.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije ocenjuje da se u takvim slučajevima nedosledno primenjuju zakoni o zaštiti potrošača, konkurenciji, trgovini i bezbednosti hrane i „verovatno etički kodeksi proizvođača i trgovaca“.

Izvor : N1

„Prodavac je dužan da i na pakovanju sa smanjenim neto sadržajem istakne prodajnu jediničnu i cenu pakovanja u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, primenom odredaba o mestu i veličini slova i numeričkih vrednosti kojim se iskazuje jedinična i cena sadržaja u smanjenom pakovanju“, podvlači Bogosavljević.

Kako kaže, ukoliko trgovac ne istakne prodajnu i jediničnu cenu na propisan način, čini prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna do 300.000 dinara.

„Podsetio bih da je u Članu 8 Zakona o zaštiti potrošača iz 2010. godine bila propisana ova obaveza. Izbrisana je bez javne diskusije 2014. godine i prikazana kao novi Zakon o zaštiti potrošača. Ali zbog fer konkurencije, na inicijativu proizvođača i trgovaca, ova odredba je korektno uneta u Zakon o trgovini. Na nju upućuje novi Zakon o zaštiti potrošača“, kaže naš sagovornik.

Izvor : N1

Bogosavljević naglašava da su proizvođači i trgovci dužni da posluju u skladu sa poslovnim moralom i dobrim poslovnim običajima. Oni ih, dodaje, obavezuju da postupaju pošteno i da ne izazivaju štetu drugim trgovcima i potrošačima, kao i da ne ugrožavaju javne interese.

„Smanjenjem neto sadržaja upakovane hrane, bez jasnog i nedvosmislenog informisanja potrošača i javnosti o novoj ceni neto sadržaja po jedinici mere i po pakovanju, krše se potrošački propisi i nanosi šteta potrošačima i trgovcima koji posluju u skladu sa zakonom. Trgovac (proizvođač i/ili prodavac) je obavezan da na jasan, nesumnjiv i lako čitljiv način, na ambalaži ili neposredno pored robe, istakne jediničnu cenu po jedinici mere (litru, kilogramu, ili drugoj jedinici mere) i cenu neto sadržaja u originalnom pakovanju“, podseća Bogosavljević, dodajući da je pitanje da li je, kada i kako od nadležnih inspekcija i organizacija potrošača proveravana implementacija ovih zakonskih odredaba.

Ministarstvo trgovine: Sve po zakonu

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija naglašava da u situacijama kada proizvođači smanje neto količinu proizvoda, a pritom zadrže istu cenu, nema povrede zakona, niti obmanjivanja potrošača.

„Odredbom Zakona o trgovini propisano je da roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke, između ostalog, o količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe. Takođe, ukazujemo da je, saglasno navedenom zakonu, formiranje cena na tržištu Republike Srbije slobodno, osim za robu/usluge za koje je zakonom utvrđen drugačiji način obrazovanja cena.

Imajući u vidu napred navedeno, nema povrede odredaba Zakona o trgovini i Zakona o zaštiti potrošača ukoliko proizvođač smanji težinu/zapreminu navedene robe, a ne smanji cenu upakovanog proizvoda, dokle god je na pakovanju naveo tačnu neto količinu proizvoda. S tim u vezi, nema ni obmanjivanja potrošača jer je isticanjem tačne neto količine na pakovanju robe, trgovac pre kupovine upoznao potrošača sa svojstvima robe, u konkretnom slučaju sa količinom na primer jogurta koji nudi u pakovanju – čaši.

Dodajemo da je Zakonom o trgovini i Pravilnikom o o vrsti robe za koju se ističe jedinična cena i načinu isticanja propisana dužnost isticanja jedinične cene za hranu, koja se ističe na jasan, lako uočljiv i čitljiv način sa naznakom jedinice mere u kojoj je iskazana (din/jedinica mere). Na taj način potrošač može da se informiše o ceni jedinice mere (l, kg), bez obzira na neto količinu robe u prethodno upakovanom proizvodu.

Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, propisano je da se na deklaraciji upakovane hrane navodi podatak o neto količini“, navelo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u pisanom odgovoru na upit portala N1.

Predstavnici proizvođača, pak, u smanjenju neto količine svojih proizvoda ne vide ništa sporno, tvrdeći da na taj način zapravo štite potrošače od poskupljenja proizvoda.

Direktor Lanca snabdevanja u kompaniji Polimark Mohan Shrestha objašnjava u izjavi za portal N1 da se radi o novim pakovanjima sa novim barkodom.

„Polimark je kod samo nekoliko pakovanja tj. nekoliko procenata od ukupnog broja svojih artikala izvršio zamenu pakovanjima sa, kako ste nazvali, smanjenom količinom. Uradili smo to u onim kategorijama i potkategorijama proizvoda u kojima je konkurencija, odnosno tržište, već imalo pakovanja sa manjim količinama, te je na polici, s obzirom na vizuelno sličnu dimenziju pakovanja, izgledalo da konkurencija ima nižu cenu proizvoda od Polimarka. Naravno, potrošač može uvidom u cenu proizvoda po kilogramu da primeti da je Polimark artikal povoljniji“, navodi Shrestha.

„Prilagodili smo količinu proizvoda tržišnim očekivanjima“

Prema njegovim rečima, Polimark je time prilagodio količinu svog proizvoda tržišnim očekivanjima, a ujedno je „jedan deo rasta direktne cene koštanja amortizovao kroz količinski manje pakovanje“.

„Ukoliko vas i to interesuje, najveći deo rasta troškova Polimark je prihvatio iz svoje profitabilnosti, a još jedan deo je amortizovan rastom prodajne cene. Naši kupci su morali biti informisani, jer se sa svakom promenom neto ili bruto količine artikla menja barkod, odnosno artikal se tretira u maloprodaji kao nov artikal“, ističe Shrestha.

Kako kaže, izazovi sa visokim rastom cena skoro svega što ulazi u direktan trošak proizvoda, kao što su suncokretovo ulje, slačica, šećer, kartonska ambalaža, flekso ambalaža, energija i drugo, dovode industriju hrane u situaciju da „mora veliki rast troškova na neki način da prenese i na krajnje potrošače“.

Izvor : N1

„Polimark nikad nije na uštrb kvaliteta kalkulisao kako bi amortizovao povećane troškove, što smatramo dobrom proizvođačkom praksom. Takođe, veoma često naši potrošači mogu na policama pronaći i gratis količine na pakovanjima, što je isto tako deo naše poslovne prakse. Nažalost, Polimark u narednom periodu za ‘isti‘ novac ne može nabaviti istu količinu repromaterijala i proizvesti isti proizvod“, zaključuje Shrestha.

Komentar na temu sve češće prakse smanjivanja neto količine namirnica zatražili smo i od predstavnika Vitala, Laktalisa i Imleka, ali iz tih kompanija niko nije odgovorio na upite portala N1.

Komentari

Vaš komentar