Čomić: Pandemija se svalila na pleća žena, usporeno rodno ujednačavanje zarada

Biznis 31. mar. 202111:16
Podeli:
Izvor: N1 info

Realno je očekivati da će virusna epidemija usporiti trend rodnog ujednačavanja zarada, pošto se pandemija svalila na pleća žena, izjavila je ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić za portal UGS Nezavisnost.

„Žene čine većinu zaposlenih u sektorima koji su morali da rade uprkos Kovidu, u zdravstvu, školstvu, socijalnom staranju, trgovini… Pri čemu su dobile po još nekog člana na staranje. Ono što nije smelo da se dogodi, a dogodilo se, jeste stav poslodavaca da je lakše ili bar bezbolnije otpustiti ženu nego muškarca“, rekla je Čomić.

Da je ministarka u pravu svedoči podatak, koji još nije konačan, da je u 2020. godini usled epidemije bez posla ostalo sedam odsto žena naspram četiri odsto muškaraca, navodi portal UGS Nezavisnost.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da je situacija različito uticala na žene i muškarce kao i na već postojeće neravnopravnosti sa kojima se suočavaju žene na tržištu rada.

Može se reći da je zdravstvena kriza praćena i jednom pandemijom iz senke u kojoj su najveći teret podnele žene koje čine čak 86 odsto zaposlenih na „prvoj liniji odbrane od virusa“, rekla je Janković za portal UGS Nezavisnost.

Ona ukazuje da su žene, dominantno zaposlene u nesigurnim oblicima rada, po ugovorima koji često ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje, češće morale da idu na prinudne odmore, dobijale su otkaze ili manje plate, morale samostalno da obezbeđuju zaštitna sredstva.

Poverenica posebno naglašava da je zatvaranje škola i vrtića višestruko podiglo opterećenje žena – uz posao i kućne obaveze, prelazak na onlajn nastavu im je dodelio i ulogu kućne učiteljice, što je posebno teško u porodicama sa manjkom stambenog prostora.

Janković navodi da su i 2020. najčešće pritužbe bile po osnovu pola, a posebno u oblasti rada i zapošljavanja.

Diskriminacija žena je najčešća u vezi sa porođajem, materinstvom i negom deteta. S tim u vezi ovaj osnov se često pojavljuje uz bračni i porodični status kao osnov diskriminacije, naglasila je ona.

Uprkos brojčanoj nadmoći u populaciji, posao ima 971.000 žena, naspram 1.333.000 muškaraca, a jaz u zaradama od 8,8 odsto znači da žena “radi” dodatnih 35 dana svake godine, i to za istu platu.

Najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u uzrastu od 55 do 64 godine, u kojem je u radnom odnosu svega 40 odsto žena, naspram 61 procenta muškaraca, prenosi portal.

Komentari

Vaš komentar