CINS o Turskom toku: Ide gas, ali ugalj ostaje

Biznis 05. mar 202113:172 komentara
Podeli:
Izvor: N1

Gas iz Turskog toka ne donosi značajne promene u energetskom sektoru Srbije, već samo omogućava da ruski gas stiže iz dva pravca, pokazuje istraživanje CINS-a. Novi gasovod za sada neće smanjiti ni zavisnost Srbije od prljavog uglja, a država dodatno ulaže u izgradnju novih postrojenja termoelektrana. Za to vreme Evropska unija traži smanjenje zagađenja i otvaranje tržišta gasa.

Najbolji novogodišnji poklon – ovako je 1. januara ambasador Ruske federacije, Aleksandar Bocan Harčenko, u vojvođanskom selu Gospođinci opisao tek otvoreni gasovod kroz Srbiju. Tzv. Turski tok kroz zemlju ide od bugarske granice kod Zaječara na istoku, do Horgoša nadomak Mađarske na severu, a tu deonicu gasovoda su gradile Rusija i Srbija kroz mešovito preduzeće Gastrans (51 odsto vlasništvo ruskog državnog Gasproma, 49 odsto domaćeg Srbijagasa), navodi CINS.

Otvaranju dela Turskog toka prisustvovali su i pojedini ministri u Vladi i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

„Ovo nam garantuje izvesniju i sigurniju budućnost”, poručio je Vučić, uz tvrdnju da će niži troškovi transporta gasa dovesti do smanjenja cene energenta, a nešto kasnije je rekao i da će se ceo posao isplatiti za 10 do 12 godina.

Međutim, dok političari govore da je ovakav gasovod isplativ, Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta i potpredsednik Socijaldemokratske stranke, kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) da za takav zaključak i dalje nema dovoljno informacija.

S obzirom da je u pitanju gas iz Rusije, kakav i sad imamo, cena gasa se verovatno neće promeniti, kaže Radosavljević. Cena se smanjuje kada na tržištu ima više ponuđača ovog energenta, što, objašnjava, ovde nije slučaj. Manje ćemo plaćati samo transportne takse.

U idealnim okolnostima Radosavljević vidi mogućnost da Srbija postane tranzitna zemlja za isporuku gasa Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i tako naplaćuje takse, ali i mogućnost da se južni i istočni deo zemlje priključe na gas.

Međutim, sve je ovo samo nagađanje jer politika države u vezi sa Turskim tokom nije transparentna, dodaje, zbog čega se još ne zna ko će biti kupci gasa, imajući u vidu da Srbiji trenutno ne treba gas mimo onog koji nabavlja po važećim ugovorima.

Na ova pitanja CINS je dobio odgovore od nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike. Oni kažu da potrošači ostaju isti kao do sada i potvrđuju da će Srbija biti tranzitna zemlja za transport prirodnog gasa. Trenutno više od 85 odsto gasa uvozimo, a puštanje novog gasovoda obezbeđuje nabavku iz dva pravca.

„Do prošle godine Srbija je ruski gas mogla da dobije samo iz pravca Mađarske, što je značilo i ozbiljne probleme u snabdevanju u slučaju poremećaja na tom pravcu.”

Za energetsku bezbednost potrebno je da gas dolazi i od različitih snabdevača, objašnjavaju iz Ministarstva, i najavljuju nove projekte – izgradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad, te mogućnost da se u budućnosti gas nabavlja i sa Bliskog istoka.

Međutim, država, kako navodi CINS, još nema odgovor da li će se otvaranjem Turskog toka u Srbiji povećati upotreba gasa, odnosno zameniti ugalj:

„Ovi proračuni će se uraditi u okviru izrade integrisanog nacionalnog klimatskog plana i svaka prognoza koju bi trenutno dali ne bi bila objektivna ni adekvatna”.

Ukoliko nema odgovarajuću čistiju energiju, gas u Srbiji može biti dobra zamena za druga fosilna goriva, objašnjava za CINS Petar Đukić, profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu.

„Ako treba da zamenite u gradovima prljave energente kao što su ugalj i mazut, onda to najlakše radite uz pomoć gasa. Od gasa možete da napravite elektrane koje emituju daleko manje štetnih materija i daleko su efikasnije od drugih fosilnih goriva”, rekao je Đukić. Stabilniji je od energije iz sunca i vetra jer može da se skladišti, odnosno drži u rezervama.

Evropska unija, sa druge strane, ima zamerke na Turski tok.

Tržište gasa i preduzeće Srbijagas neki su od ključnih problema u srpskoj energetici, ako je suditi po izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pristupnim pregovorima sa EU iz 2020. godine.
Iz Sekretarijata Energetske zajednice (EZ), koja sprovodi energetsku politiku EU sa ciljem da uspostavi jedinstveno tržište, za CINS navode da su protiv Srbije pokrenuli nekoliko postupaka zbog kršenja seta evropskih propisa, a trenutno su u toku dva postupka.

Iz EZ tvrde da izgradnja novog gasovoda dovodi do diskriminacije na tržištu, jer će monopol nad ponudom gasa držati rusko i srpsko preduzeće.

„Mogućnost konkurencije na tržištu treba da umanji zavisnost od jednog dobavljača i izbegne krizu koju mogu da osete privreda, stanovništvo i država u slučaju da stane isporuka“, objašnjava Petar Đukić.

On kao primer navodi krizu u dotoku gasa iz 2009. kada su zbog spora Rusije i Ukrajine pojedini gradovi u Srbiji bili na rubu smrzavanja pa su toplane sa gasa prelazile na prljavi mazut.

Iako nemaju moć da donose obavezujuće odluke za Srbiju, u odgovoru za CINS iz EZ navode da „to mora što pre da se reši”.

Komentari

Vaš komentar