Cene energenata: Pohlepa veća od krize

Biznis 27. sep 202208:0022 komentara
Izvor: Pixabay

Sukob Rusije i Ukrajine je, osim stradanja ljudi direktno pogođenih ratom, izazvao i energetsku krizu širom sveta. Za to vreme velike naftne kompanije ostvarile su rekordne profite, dok najveći teret energetske krize snosili i snose građani, odnosno krajnji potrošači širom sveta, a ni Srbija nije izuzetak.

Svetska energetska kriza kao posledica rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, izazvala je nezapamćen rast cena gasa, a posledično i inflaciju širom planete.

Međutim i pored objektivnih činjenica koje utiču na rast cena, postoje i neki detalji koji nisu logični makar kada su u pitanju sirova nafta i njeni derivati.

Cena nafte je s početkom sukoba u Ukrajini očekivano porasla. Međutim, za razliku do gasa nije poobarala sve rekorde, već je to bilo najviše 50 odsto, a već više od mesec dana nafta ima nižu ili istu cenu kao pre početka sukoba u Ukrajini. Uprkos tome cene naftnih derivata su ostale visoke padajući daleko sporije nego što je to slučaj na berzi. Uz mega profite na gasu, najveće svetske korporacije su sredinom godine podelile bonuse zbog rekordnih zarada.

Goran Radosavljević, ekonomista i profesor na fakultetu FEFA ističe da se to odnosi na sektore nafte i gasa, bilo da su u pitanju domaće ili strane kompanije.

„Rat je nekom majka, a nekom maćeha. Ovog puta su dobro prošle kompanije koje u svom delu poslovanja imaju vađenje, preradu i trgovinu sirovom naftom i gasom. Oni koji se bave samo trgovinom nisu bili srećne ruke jer su trgovinske marže zbog rasta cena bile ograničene na sedam dinara po litru“, kaže Radosavljević.

Kompanija Ekon mobajl (EkkonMobil) je nedavno objavila rekordni profit od 17,85 milijardi dolara za drugi kvartal 2022. godine što je brojka skoro četiri puta veća nego što je bio slučaj godinu dana ranije. I ostali giganti, poput Ševrona (Chevron) i Šela (Shell) su srušili svoje prethodne rekorde. Ševron je zaradio rekordnih 11,62 milijarde dolara, a Šel je ostvario dobit od skoro 11,5 milijardi dolara i obećao je da će akcionarima isplatiti 7,4 milijardi dolara.

Kao što se vidi, korist od rasta cena izazvanih ratom u Ukrajini iskazala se u milijardama dolara viška na računima velikih kompanija, dok su građani iz svog džepa pokrivali rekordna poskupljenja i rekordne profite.

Neto dobit NIS za polovinu 2022 – 43,71 milijardi dinara

Prema izveštaju o poslovanju u prvoj polovini 2022. godine NIS je zahvaljujući povećanoj ceni, obimu prodaje i distribucije ostvario ukupan profit od 66,24 milijarde dinara, dok je neto dobit 43,71 milijardu dinara. Proizvodnja je ostala na istom nivou, dok je uplaćeni porez za 24 odsto veći nego u prvoj polovini prošle godine.

Radosavljević smatra da je bilo za očekivati bilo da će velike cene doneti veliki profit.

„Naravno da su menadžeri kompanija to predstavili kao svoj fantastičan uspeh i naplatili visoke bonuse. I akcionari nisu bili nesrećni jer su podeljene dividende. Država je naplatila veće poreze, a jedini koji su sve to platili su suštinski građani. Nažalost, to je uvek tako“, kaže on.

Prema Vojislavu Vuletiću, predsedniku „Udruženja za gas“, ovakav ishod je posledica politike koja je izazvala sadašnju situaciju i smatra da je trenutno Evropa u najvećem problemu.

„Naravno da će da se sve prevali na običnog čoveka. Sankcije Zapada su uvedene da bi se naparavila šteta Rusiji, a sada vidim da je veća šteta napravljena Evropi“, kaže Vuletić za N1.

On ističe da je politička volja donela odluku da se zabrani prodaja ruske nafte, a zatim se dozvoli da npr. grčki brodovi prevoze tu naftu i prodaju je.

„To je sve jedan veliki bezobrazluk, gde će običan narod, odnosno svi mi da nadrljamo zbog toga, pre svega u Evropi. Pre neki dan su u Bajkonoru Amerikanci i Rusi lansirali satelit sa zajedničkom posadom, a s druge strane su u sukobu. Obe zemlje žive i rade kako hoće, a Evropa ostaje sirota zato što nije samostalna i zbog toga ima veliku štetu“, ocenjuje Vuletić.

Tako su se mnoge evropske zemlje u borbi za alternativu ruskom prirodnom gasu okrenule ka SAD, podižući cene prirodnog gasa na globalnom nivou, a posebno onome iz SAD. Od početka 2022. godine, akcije Ekkona i Chevrona porasle su oko 46%, odnosno 26%.

Vuletić očekuje da će cene i dalje biti visoke i podseća da ako poskupi nafta sledi i poskupljenje brojnih proizvoda koji imaju veze sa naftom, bilo da se radi proizvodnji, transportu ili distribuciji, a to je većina proizvoda široke potrošnje.

Slično stanje je bilo u Srbiji. Cene benzina u Srbiji su u odnosu na period kraja juna i početka jula manje za nekih 30-ak dinara. Tada je benzin koštao 205 dinara, a dizel oko 220. Podsetimo, u januaru, pre početka rata u Ukrajini, litar benzina je koštao 165 dinara, dok je dizel bio oko 173 dinara.

Subvencije za fosilna goriva rastu

Globalne javne subvencije za fosilna goriva 51 najrazvijenije ekonomije skoro su se udvostručile u 2012. godini na ukupno na 700 milijardi dolara.  Većina subvencija je iskorišćena za smanjenje cene koju plaćaju potrošači.

Očekuje se da će subvencije još više porasti 2022. godine, pošto su sankcije Zapada Rusiji zbog rata u Ukrajini dovele cene energije na rekordno visoke nivoe.

„Značajno povećanje subvencija za fosilna goriva podstiče rasipničku potrošnju, ali ne mora nužno da dopre do domaćinstava sa niskim prihodima“, rekao je Matijas Korman iz istraživačkog tima OECD koji su napravili ovu studiju.

Država se tokom proleća i leta odricala dela akciza koje su prema mišljenju Gorana Radosavljevića mogle da budu i veće. Podseća da se radilo o 10, najviše 20 odsto, a da se država odrekla većeg prihoda samo kada je u pitanju dizel za poljoprivredu.

„Po mojoj proceni mislim da je nedovoljno. Moglo je mnogo više. Iako su sa druge strane imali limitiranu dobit u sektoru maloprodaje i veleprodaje zbog ograničenja cena, visoke cene uticale su i na poslovanje NIS-a koji je u prvoj polovini ove godine ostvario rekordan profit iz istih razloga kao što su to učinile druge kompanije“, zaključio je Radosavljević.

Ekonomija je danas takva, zaraditi više u trenutku krize nije neobično. Ono što „bode oči“ običnim ljudima jesu ogromni, rekordni profiti. Neki bi rekli da je to i gotovo pa uvreda za stotine miliona širom planete koji se bore da prežive uz galopirajuće cene, pre svega generisane cenom gasa i nafte.

Ljudi širom planete suočavaju sa naglim padom standarda kakav nije viđen decenijama, dok ostaje nepoznato da li će se teret rasporediti uravnoteženije.

Izvesno je da će ogroman broj teško izdržati sva poskupljenja. Smanjena kupovna moć vodi i smanjivanju aktivnosti na tržištu, manjem standardu ali i profitu, a to je razvoj situacije koji gotovo nikome ne odgovara.

Komentari

Vaš komentar