Brnabić: Veliki izazovi za Vladu Srbije u 2021, ali i ambiciozni planovi

Biznis 23. feb. 202116:3729 komentara
Podeli:
Izvor: Tanjug/Sava Radovanović

Premijerka Ana Brnabić rekla je da u 2021. godini Vladu Srbije čekaju veliki izazovi ali i još ambiciozniji planovi u sprovođenju reformi i stvaranju uslova za rast privrede i bolji život građana. Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da Srbija može da bude među prvih 10 zemalja na Duing biznis listi Svetske banke, podsećajući da je već zauzela deveto mesto u svetu po sistemu izdavanju gradjevinskih dozvola.

„Očekujem da će Srbija na kraju ove godine biti još uspešnija zemlja koja je u 2020. godini, obeleženoj pandemijom, imala najmanji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Evropi“, rekla je Brnabić na predstavljanju nove, 13. „Sive knjige“ Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u kojoj su preporuke za bolje uslove uslove poslovanja u Srbiji.

Ukazala je da dobri ekonomski rezultati u privredi, kao i vakcinaciji i zaštiti zdravlja gradjana, ne bi bili postignuti da nisu preduzete pravovremene mere pomoći privedi i gradjanima, kao i digitalizacija ukupnog sistema.

„U narednom periodu prioritet će biti digitalizacija kompletnog zdravstvenog sistem koji je će biti važan i osetljiv u budućnosti. Radimo na uspostavljanju elektronskog zdravstvenog kartona, e-uputu i e-bolovanju, i to treba da bude sprovedeno u naredna dva meseca“, kazala je Brnabić.

Važne mere koje doprinose boljim uslovima poslovanja su, kako je dodala, proširenje obuhvata prijavljivanja sezonskih radnika, u turizmu i gradjevinarstvu, zatim uvodjenje socijalnih karata, usvajanje zakona o nestandaradnim radnim odnosima, kako bi bio reglisan rad preko interneta.

„Nastavljamo i borbu protiv sive ekonomije, uvodjenjem onlajn fiskalizacija, digitalnih menice“, istakla je premijerka i dodala da će istovremreno sa važnim reforma biti nastavljena izgradnja putne i železničke infrastrukture.

Ona nije govorila o smanjenju poreskih opterećenja zarada, što je jedna od najvažnijih preporuka NALED-a.

Mihajlović: Srbija može među prvih 10 na Duing listi

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da Srbija može da bude medju prvih 10 zemalja na Duing biznis listi Svetske banke, koja rangira države po uslovima za poslovanje, podsećajući da je već zauzela deveto mesto u svetu po sistemu izdavanju gradjevinskih dozvola.

„Mi hoćemo da budemo medju prvih 10 i u svim drugim oblastima, nije dovoljno da budemo samo u izdavanju gradjevinskih dozvola. Pokazali smo da svake godine možemo da popravimo uslove poslovanja“, kazala je ona na predstavljanju Sive knijege.

Izvor : Tanjug/Sava Radovanović

Mihajlović, koja je i predsednica vladine Radne grupe za unapredjenje pozicije Srbije na Duing biznis listi SB, podsetila je da je 2020. godine, koja je zbog pandemije koronavirusa bila teška, Vlada Srbije donela Akcioni plan za dalje poboljšanje uslova poslovanja, za period od 2021. do 2023. godine.

Kao primere šta je već urađeno u skladu sa tim planom ona je navela Zakonu o stečaju, Zakonu o licenciranju stečajnih upravnika.

„Mislim da su velike promene napravljene izmenama i dopunama Zakona o katastru, jer je važno da se ima elektronsko oglašavanje i preuzimanje rešenja. Sve je to pomoglo da nijedan investitor iz Srbije 2020. godine nije otišao“, rekla je ministarka.

Mihajlović je ukazala i da neće biti napretka u srpskoj provredi ukoliko se istovremeno ne bude vodilo računa o energetici, odnosno energetskoj tranziciji, uz istovremeno vodjenje računa o životnoj sredini.

„Da bi mogli da imamo energetsku bezbednost i u nekim oblastima budemo samodovoljni, a da se sačuva životna sredina, pripremljena su četiri zakona u oblasti energetike i predata na mišljenje Vladi i očekuje se da budu usvojeni sukoro“, kazala je ona.

Podsetila je da je prvi put uradjen poseban Zakon o obnovljivim izvorima energije (OIE), koji treba da omogući povećanje proizvodnja električne i toplotne energije iz OI.

Precizirala je da je u zakon uljučena institucija akukcije, odnosno konkurencija izmedju proizvodjača, kao i da potrošači mogu da budu i proizvodjači, a da solarni paneli budu i na sportskim halama, na kućama i stambenim zgradama.

Naglasila je i da se neće dozvoliti gradnja derivacionih mini hidroelektrana u zaštićenim područjima, jer one neće obezbediti energetsku bezbednost, a sačuvaće se životna sredina.

Tu su i zakoni o rudarstvi, energetici i energetskoj efikasnosti.

Prema njenim rečima, povećenje energetske efikasnosti je drugi pravac kojim Srbije treba da ide, odnosno da se učini sve da nacionalni cilj bude smanjenje potrošnje energije, a država će pomoći koliko god može kroz Fond za energetsku efikasnost.

To više ne sme, kako je dodala, da bude sporadično i po pojedinim lokalnim samoupravama ili zgradama i po materijalnom statusu, već mora da bude nacionalni cilj.

Istakla je i da u energetici slede nova ulaganja u srednje i velike hidroelektrane, „jer Srbija mora postepeno da smanjuje proizvodnju iz termoelektrana, odnosno niskokvalitetnog lignita“.

Trinaest predloga u „Sivoj knjizi“

NALED je u novoj „Sivoj knjizi“ dao 13 novih predloga za otklanjanje administrativnih prepreka poslovanju i ponovio 87 nerealizovanih predloga iz prethodne godine koji su doradjeni.

Najviše preporuka je za Ministarstvo finansija (28), zatim za ministarstva privrede, zdravlja i poljoprivrede (po sedam), ministarstva pravde i zaštite životne sredine (po šest) i za Narodnu banku Srbije (četiri), dok je petina preporuka u zajedničkoj nadležnosti više institucija.

Dato je 15 preporuka kojima se ukazuje na administrativne prepreke čije je rešavanje od velike važnosti za prevazilaženje izazova sa kojim se sureću privreda i gradjani u situaciji pandemije.

Ti predlozi usmereni su, pre svega, na digitalizaciju i unapredjenje efikasnosti zdravstvenog sistema, digitalizaciju procedura i dalji razvoj eUprave, uredjenje fleksibilnih oblika radnog angažovanja i rada od kuće, smanjenje poreskog i parafiskalnog opterećenja privrede.

Medju deset prioritetnih preporuka su one usmerene na modernizaciju rada državne uprave, povećanje transparentnosti, unaprednje sistema fiskalizacije i smanjenje troškova poreskih obveznika (registar neporeskih nameta, eAgrar – registar poljoprivrednih gazdinstava i podsticaja, i elektronski zdravstveni karton, bezgotovinsko plaćanje taksi i naknada, objedinjeno uverenje o plaćenim porezima, i modernizacija deviznog poslovanja).

Predloženo je i smanjenje opterećenja rada kao i unapredjenje sistema za prečišćavanja otpadnih voda, zatim ukidanje obaveze dokazivanja troškova prevoza zaposlenih i smanjenje PDV-a za repromaterijal za proizvodnju lekova.

Takodje su predlozi NALED-a da se preciznije uredi poslovanje van radnih prostorija poslodavaca, ubrazanje i pojednostavljivanje postupka ozakonjenja objekata, uvodjenje funkcionalnog „Zelenog fonda“, uvodjenje obaveze izdavanja lične karte sa čipom i ugradnje kvalifikovanog elektronskog potpisa, ukidanje PDV-a na donacije hrane, kao i izjednačavanje cena komunalnih usluga za različite kategorije korisnike.

Ukazano je i da treba ukinuti naknadu za konverziju zemljišta, omogućiti izdavanje objedinjenog uverenja o plaćenim porezima, i ukinuti suvišnu birokratiju u deviznom poslovanju.

U proteklih 12 izdanja „Sive knjige“ NALED je dao 268 preporuka za unapredjenje poslovnog okruženja. Od tog broja su u potpunosti rešene 72 preporuke (27 odsto), a delimično 59 (22 odsto).

Komentari

Vaš komentar