Brkić: Telekom bi platio i duplo, samo da uništi konkurenciju, a sve zaduženiji

Biznis 21. jul. 202117:48 > 17:5926 komentara
Podeli:

Ekonomski novinar Miša Brkić, govoreći o tome što je Telekom Srbija kupio prava prenosa Premijer lige za čak 600 miliona evra za šest sezona, ocenjuje da to pokazuje da nije bilo važno koliko šta košta - "sve ćemo platiti samo da istisnemo i uništimo konkurenciju". Reč je, ističe, o sumi ogromnoj i za velike svetske telekomunikacione kompanije. Da je prodavac rekao i dvostruko veću sumu, Telekom bi pristao na tu cenu, "iz očiglednog razloga - da državnim novcem, pozajmljenim novcem, uništi konkurenciju na tržištu. Radi se o jednoj monopolskoj poziciji i antikonkurentskom potezu", dodao je. Kako navodi, Telekom bilduje svoje poslovne mišiće tako što se svake godine sve više zadužuje, ne vodeći računa o odnosu između duga i profita, što i jeste pravi pokazatelj poslovanja. Dodaje i da se na APR-u vidi da efikasnost Telekoma opada iz godine u godinu, o čemu predsednik države i menadžment ne govore ništa.

Šesto miliona evra – to je tek nešto manje od sume novca koju je, prema sopstvenoj računici, država uštedela na trogodišnjem smanjenu penzija u Srbiji. Upravo toliko novca za šest sezona prenosa Premijer lige od 2022. plaća državni Telekom. Može li taj posao uopšte da bude isplativ i odakle Telekomu toliki novac?

Brkić kaže da bi Telekom morao da zaradi bar 101 milion da bi taj posao bio isplativ. On je, gostujući u Danu uživo TV N1, istakao da, ako to podelimo na devet, 10 meseci koliko traje jedna sezona –  teško da može da bude, sa ekonomske tačke gledišta, isplativo, na toj visini novca.

Povezano:

Agencija Beta navodi da je u pitanju iznos koji je gotovo 10 puta veći od onog koji je za iste prenose do sada plaćao Sportklub. Na pitanje kako razume toliko povećanje cene koju nije digao prodavac već zapravo kupac prava, Brkić kaže da to govori samo o pregovaračkoj poziciji kupca. „On je taj ko je imao jak razlog da zabezekne i prodavca. Suma koju je ponudio bila je tako primamljiva da prodavac to nije mogao da odbije. Način i suma, kako je ispregovarano, ukazuje da u tom poslu nije bilo ekonomskog interesa, već da je kupac, odnosno domaća državna kompanija, imala drugi interes – da se na tom tenderu pojavi ne pitajući za cenu i kupi usluge prenosa Premijer lige“, dodaje.

On kaže da državnoj kompaniji novac „ne znači mnogo, jer – 600 miliona za šest godina je ogromna suma, čak i za velike telekomunikacione kompanije, poput Britanskog telekoma ili Dojče telekoma“. I oni, ističe gost N1,  kad ulaze u takve aranžmane, sa tako dobrim prodavcem kao što je Premijer liga, vode računa da skinu svaki dolar ili evro, da uštede, jer u nekim slučajevima iza njih stoje njihove države kao njihovi suvlasnici, kao i kod našeg Telekoma, ali te kompanije više vode računa kako će potrošiti novac.

„Ovde nije bilo važno koliko košta. Da je prodavac rekao i duplo veću sumu, ja imam utisak da bi Telekom pristao na tu cenu, iz  očiglednog razloga – da državnim novcem, pozajmljenim novcem, uništi konkurenciju na tržištu. Radi se o jednoj monopolskoj poziciji i antikonkurentskom potezu“, ističe ekonomski novinar.

„Ljudi iz Premijer lige ne veruju Telekomu iz dva razloga“

Kako je prenela Beta, Premijer liga je odbila bankarske garancije Telekoma, pa je bilo neophodno da se avansno uplati 200 miliona evra.

Komentarišući taj detalj, Brkić kaže da je očigledno da iz profita taj posao nije mogao da bude finansiran. „Nije ništa sporno da ozbiljne telekom kompanije, koje iza sebe imaju tržišnu moć i poslovni rezultat, ponude bankarsku garanciju. Očigledno da ljudi iz Premijer lige ne veruju našem Telekomu iz dva razloga – prvo, što je lupio cenu za koju se niko nije nadao da će ponuditi. Već ta činjenica u ozbiljnom poslovnom svetu izaziva sumnju. A drugo – nije teško pogledati poslovne rezultate Telekoma prošle i prethodnih godina, pa se uveriti da ta kompanija nema tu finansijsku snagu da može da izdrži finansijski ugovor. Čak i kad nudi bankarsku garanciju, prodavac usluge sumnja da ta kompanija, čak i da nabavi bankarsku garanciju, može da ispunjava svoje obaveze. Zanimljivo bi bilo videti koja banka u tom poslu hoće da prati Telekom“, naveo je Brkić.

Novinar dodaje da bi bilo zanimljivo da predsednik države (Aleksandar Vučić) kaže javnosti upravo to:

„Predsednik države, koji nas je danas obavestio o nekim detaljima ugovora, što sugeriše da je u tome učestvovao, jer  – vrlo dobro zna detalje, da nam kaže koja banka nudi garanciju za tako spektakularnu cenu koju je Telekom ponudio“.

Predsednik Vučić ranije danas je rekao da, kada Telekom pobeđuje, pobeđuje država i da je to njegova politika. Cela ta izjava liči na šibicarsku ekonomiju i zapravo nema blage veze sa ekonomijom, kaže na to Brkić.

„To hvaljenje državnom kompanijom – pa, dovoljno je gledati poslovne rezultate te kompanije, pa iz njih čitati, a ne slušati bilo kog političara, pa i predsednika Republike, koji ima pravo da se hvališe… Ali, rezultati su jedino meritorni da kažu kako je ta kompanija poslovala. Svako ko je zainteresovan može da uđe na sajt Agencije za privredne registre i može da prati poslovanje Telekoma u poslednjih četiri, pet godina, pa će se uveriti kakvi su to rezultati“, dodaje.

Ističe da Telekom mora u javnost da iznese detalje ugovora.

„Kad predsednik kaže da je to državna kompanija, previđa jedan važan podatak – država jeste vlasnik, ali 58 odsto Telekoma. U vlasništvu su i zaposleni u Telekomu ali i građani Srbije. S tog stanovišta je Telekom, kao kompanija, iako se ne listira na berzi, dakle menadžment Telekoma mora javno da objavi detalje ugovora koji je napravio sa ljudima iz Premijer lige“, objašnjava gost Dana uživo.

Bildovanje poslovnih mišića zaduživanjima

Upitan o tome kako ovaki poslovi utiču na dugovanja Telekoma, Brkić kaže da političari i menadžment Telekoma igraju na kartu da će u budućnosti, „jedne lepe godine, Telekom biti monopolista na tržištu i da će ubirati sav profit koji jedna telekomunikaciona kompanija može da sakupi“. Dodaje da je ubeđen da to neće biti moguće.

„Pozicioniranje Telekoma na tržištu govori da on bilduje svoje poslovne mišiće tako što se svake godine sve više zadužuje, ne vodeći računa o odnosu između duga i profita koji kompanija ostvaruje. Taj odnos dug – profit, za ozbiljne je banke vrlo značajn pokazatelj koliko Telekom dobro ili loše posluje. Ono što sam ja uspeo da vidim iz poslovnih rezultata objavljenih na sajtu APR je da efikasnost Telekoma opada iz godine u godinu, To je ono što treba da zabrine i menadžment kompanije, ali i predsednika države. Ali, oni taj podatak ne spominju, jer im to ne ide na ruku. To što je Telekom državna kompanija ne mora ništa da znači“, kaže Brkić, navodeći da je upravo Telekom primer ne baš uspešne državne kompanije, ali da ima „još mnogo primera u kojima je država bila vlasnik“, pa te firme i banke ne posluju tako dobro kao što se očekivalo.

On ukazuje na to da će država, kao većinski vlasnik, biti u prilici da obezbeđuje razne bankarske garancije i novac za Telekom, da pokaže kako kompanija uspešno posluje. „Ali, važno je pratiti tok novca – ko finansira, ko daje garanciju – koja banka, domaća ili neka strana, ili neki investicioni fond ili investiciona banka koja pokriva tako ambiciozan projekat kao što je prenos Premijer lige“, dodao je.

Na pitanje šta je cilj tog projekta, kaže – predatorski odnos na tržištu.

„Iz predsednikovog obraćanja danas, ali i iz načina kako je Telekom pregovarao taj prenos i koliko ga plaća, pokazuje se da je u pitanju jedan predatorski odnos na tržištu, da Telekom, uz pomoć države kao većinskog vlasnika, nastupa kao neko ko je dovoljno moćan da poništi tržišnu konkurenciju i da istisne sve druge takmičare koji se nadmeću recimo za posao prenosa Premijer lige. To što je Telekom tako napadno u pregovorima ponudio fantastičnu sumu novca, pokazuje da nije bilo važno koliko to košta – „sve ćemo platiti samo da istisnemo i uništimo konkurenciju“ koja je to dosad radila ili je možda razmišlajala da to radi i narednih godina“, zaključio je Brkić.

Komentari

Vaš komentar