Biljana Borzan (EP): Zabrana proizvođačima da ugrađuju kvarove u uređaje

Biznis 01. mar. 202111:49 > 11:50
Podeli:
Evropski parlament
Izvor: Frederick FLORIN / AFP

Diskriminacija potrošača u okviru Unije postoji. Sprovela sam istraživanje koje je pokazalo da su naizgled isti proizvodi u Hrvatskoj slabijeg kvaliteta nego u Nemačkoj. Analiza je pokazala da u kvalitetu hrane 53,8 odsto proizvoda ima razlike u kvalitetu, a da tek 15 odsto nema. Nažalost, nemamo podataka kakva je situacija sa zemljama van EU, ali sve promene koje unutar EU ostvarimo vredeće i za one države koje će tek ući u Uniju, rekla je Biljana Borzan, poslanica Evropskog parlamenta i potpredsednica evropskih socijalista.

Ona je, za portal Biznis.rs istakla da je Odbor za unutrašnju trgovinu i zaštitu potrošača Evropskog parlamenta usvojio zakon koji zabranjuje prodaju naizgled istih proizvoda različitog kvaliteta u EU.

„Usvojili smo zakon koji brani ovu vrstu diskriminacije i kada stupi na snagu opet ćemo ispitati tržište. Propisane su i velike kazne. Mislim da je to odličan primer prednosti članstva u EU, jer takvu kontrolu tržišta ne bi mogli ostvariti kroz nacionalne propise. Neke firme su se i pre donošenja zakona obavezale na plasman robe istog kvaliteta“, objašnjava poslanica EP.

Trenutno, kako kaže Borzan, intenzivno radi na detaljima koje predviđa EU strategija „Od polja do stola“.

„Strategija predviđa izmene u načinu označavanja porekla hrane, u kojem postoje rupe za koje smatram da dopuštaju skrivene marketinške prakse. Na tržištu nalazimo proizvode sa čijih pakovanja ‘vrišti’ domaće, dalmatinsko itd, a u njima glavni sastojci uvozni. Jedini način da potrošač to shvati je da pročita deklaraciju na kojoj je propisana veličina slova tri milimetra. Mislim da je to diskriminacija na štetu građana i zalažem se da se ispravi. Dovoljno bi bilo npr. da se uz natpis uvede obaveza stavljanja male zastavice zemlje porekla, jer bi grafički simbol iskočio iz teksta i potrošač bi ga lakše primetio. Proizvođači su naravno slobodni da koriste uvozne sirovine radi bolje cene ili dostupnosti, ali se potrošač ne može dovoditi u zabludu kako je proizvod domaći. Takve prakse su česte kada se radi o maslinama, začinima, suhomesnatim proizvodima i konzerviranoj ribi“, ističe Borzan.

Dodaje i da će naredne godine, kao jednu od mera u borbi protiv epidemije gojaznosti EU predložiti obavezne oznake nutritivne vrednosti hrane na pakovanju.

„Na zajedničkom tržištu EU se trenutno koristi nekoliko načina za označavanje, poput ‘Živeti zdravo’ u Hrvatskoj, simbola ključaonice u skandinavskim zemljama, kao i Nutri-score u Zapadnoj Europi. Njihova upotreba je trenutno dobrovoljna i nije regulisana na nivou EU. Već neko vreme se borim za uvođenje jedinstvene i obavezne oznake na prednjoj strani pakovanja, jer nas nezdrava ishrana i gojaznost sve više koštaju kao društvo. Cilj je da oznaka bude jasna i razumljiva, da potrošaču jednostavno ‘prevede’ deklaraciju o sastojcima i  pomogne da  razazna koji proizvodi na polici u trgovini imaju bolju nutritivnu vrednost“, navodi Borzan.

Već sedam godina, evroposlanica Biljana Borzan, bavi se i pitanjem „ugrađivanja kvarova u tehničke uređaje“, nakon isteka garancije.

„Građani se najviše žale na mobilne telefone, mašine za pranje veša, printere, televizore i usisivače. Istraživanje koje je radilo Evropsko udruženje potrošača je pokazalo da se većina proizvoda kvari u drugoj ili trećoj godini rada, upravo nakon što istekne garancija. Imenovana sam za izvestioca za održivu potrošnju, te su nedavno izglasani moji predlozi za produženje trajanja uređaja, jeftinije i dostupnije rezervne delove, kao i zabranu ugrađenih kvarova”, kaže Borzan.

Kvalitet meda u Evropskoj uniji takođe je na listi prioriteta kancelarije evroposlanice Biljane Borzan.

„Trenutna evropska pravila omogućavaju korišćenje oznake da je neki med dobijen mešanjem meda proizvedenog u EU i meda koji nije proizveden u EU, bez navođenja razmere ili zemlje porekla. U praksi to znači da proizvod koji ima jedan posto evropskog meda i 99 posto uvoznog meda može biti označen kao ‘mešavina EU i ne-EU meda’, jednako kao da je razmera obrnuta. To otvara prostor za manipulacije, prevare potrošača i otežava život domaćim proizvođačima meda. Gotovo polovina meda na evropskom tržištu se uvozi iz Kine, a istraživanja su pokazala da je 20 odsto uvoznog meda krivotvoreno i da sadrži ilegalne dodatke poput šećernog sirupa, koji služi povećanju količine. Nadalje, za razliku od kineskih, naši medari se moraju pridržavati strogih pravila, a uvozne kontrole nisu dovoljno snažne da spreče uvoz meda koji nije u skladu s evropskim standardima“, objašnjava Borzan.

Ona dodaje da, kako bi se građani zaštitili od prevara, a domaći proizvođači od nelojalne konkurencije, EU mora promeniti bar način označavanja, na primer uvođenjem obavezne deklaracije sa navedenom zemljom porekla i razmere u mešanom medu.

Komentari

Vaš komentar