Analiza MAT: Za pet godina javna preduzeća prešla put od „dobitaša“ do gubitaša

Biznis 06. apr. 202119:488 komentara
Podeli:

Predstavnici države ne propuštaju priliku da se pohvale ekonomskim napretkom Srbije. O tome kako posluju javna preduzeća danas se ne hvale, a istraživanje ekonomista pokazuje da država ima velikih problema u upravljanju tim firmama. Za pet godina javna preduzeća prešla su put od „dobitaša“ do gubitaša, pokazuje analiza objavljena u časopisu Makroekonomske analize i trendovi.

Ni reforme duge 20 godina nisu uspele da uvedu reda u javni sektor. On je, kaže istraživanje, za početak i dalje ogroman. Problem je i to što se mesta u državnim preduzećima shvataju kao politička, a ne mesta za stručne ljude. Nema finansijske discipline, a neophodno je, kaže izveštaj, i da se javni sektor, napokon, modernizuje.

Kada govorimo o veličini, svaki 14. radnik u privredi Srbije zaposlen je zapravo u velikim infrastrukturnim javnim preduzećima. Za pet posmatranih godina, međutim, smanjenja broja zaposlenih je bilo, njih 8.603 ostalo je bez državnog posla.

Povezano:

A kada pričamo o gubicima – svaki deseti dinar gubitaka u privredi Srbije, napravila su upravo – javna preduzeća.

„Ja mislim da bi prvi korak ka rešavanju tog problema bio da javna preduzeća postanu stvarno državna, a ne da budu partijska, kao što je to sada slučaj. Drugi recimo uslov jeste da se izvuku fiskalne i socijalne funkcije iz tih preduzeća, da ona ne budu mesta gde će se zbrinjavati ljudi koji su nezaposleni ili partijski funkcioneri, zatim da se dovede profesionalni menadžment“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

Za pet godina, što je bio posmatrani period, iz kolone onih koji imaju dobit, prešli su među gubitaše.

Neto dobit kod analizirane 22 firme, za tih pet godina, smanjena je za 40 odsto, a neto gubici povećali su se za 50 procenata.

Grupi onih koji beleže gubitke među železničkim preduzećima, Putevima Srbije, preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, u 2018. i 2019. godini pridružile su se i energetske firme.

Ističu i da je primetan pad neto finansijskog rezultata kod Telekoma Srbija za 4,4 puta, pad pozitivnog poslovanja beleži i Srbijagas, Pošta Srbije i Elektromreža Srbije.

„Ovaj izveštaj MAT-a govori o periodu 2018. i 2019. godine tada su došle one najveće kupovine Telekoma, poput Kopernikusa i drugih operatera, tako da u tim godinama kada investirate, teško da možete da imate i neto dobit, e sad drugo je pitanje da li su te investicije bile opravdane, da li je to bilo preplaćeno ili ne“, kaže novinar nedeljnika Vreme Radmilo Marković.

Uprkos tome što je opšta ocena da oni koji su na čelu javnih preduzeća njima efikasno ne upravljaju, više od 50 odsto subvencija i državnih dodeljivanja u privredi, otišlo je upravo tim firmama.

Kada se pogleda koliko je to novca, autori istraživanja navode da su u 2019. godini subvencije dostigle ukupno 1, 5 milijardi evra, što znači da su 772 miliiona otišla javnim preduzećima.

„Problem je što se te subvencije, ne samo državnim preduzećima, nego i privatnim, dele prilično netransparentno. Tako da mi u suštini ne znamo nikakav efekat tih subvencija, generalno gledajući, za sva preduzeća“, kaže Marković.

Osim načina podele tih para, nije dobra i računica, primećuje Marković. Dvadeset dve firme koje se u istraživanju pominju, izgubile su 155 miliona evra, a kroz subvencije od države dobile već pomenuta 772.

Komentari

Vaš komentar