Šok izazvan virusom korona doveo je do brojnih prilagođavanja u sferi ekonomije: masovno je uveden rad od kuće, digitalizacija je postala široko zastupljena u svim sferama života, javni dug je rapidno porastao, uslužni sektor je doživeo jaku kontrakciju (pad), a proizvodnja je pokazala otpornost. Ipak, najveće šokove je pretrpelo tržište rada, budući da su milioni ljudi ostali bez posla, ističe se u analizi Katarine Stančić i Miladina Kovačevića u novom broju Markoekonomskih analiza i trendova - MAT.
„Neizvesnost u pogledu budućnosti – kako će se odvijati život, rad, komunikacija – prisutna je već mesecima i čini se da ćemo još dugo živeti sa njom“, ocenjuju autori analize.
Ako se realizuju pretpostavke da će se proizvodnja premestiti iz siromašnih u bogate zemlje, onda će svakako najveće gubitke pretrpeti upravo zemlje iz kojih je proizvodnja izmeštena, smatraju ovi autori.
„Na primer, Kina i Istočna Evropa su regioni koji su najviše participirali u globalnim vrednosnim lancima, a ujedno, zbog blizine razvijenim zemljama, ovo su najatraktivniji regioni za strane investitore“, navodi se u analizi.
Imajući u vidu da je proizvodnja za vreme epidemije uspela da se održi na zadovoljavajućem nivou, za razliku od usluga, sva pažnja ekonomskih subjekata, kako se ističe, biće usmerena na održavanje ovog trenda.
„Korona je samo ubrzala velike reorganizacone promene u svetskoj ekonomiji, započete za vreme svetske krize iz 2008. godine“, ističu ovi autori.
Prema nekim analizama, ovako krupne promene smanjuju verovatnoću ‘V’ oporavka, premda, kako se navodi – MMF i OECD predviđaju za 2021. taj scenario, najverovatnije zbog sličnog iskustva posle finansijske krize iz 2008, kada su se globalni vrednosni lanci relativno brzo oporavili.
„Međutim, ova kriza je drugačija i firme će samo nastaviti još bržim tempom procese vraćanja proizvodnje u matične zemlje, što će izazvati kontrakciju globalnih vrednosnih lanaca. Koliko brzo će rasti produktivnost nakon ove reorganizacije (i da li će uopšte rasti), zavisiće od toga da li će se roboti u proizvodnji koristiti za kreiranje novih poslova i produktivnog potencijala, ili će samo služiti kao supstitut za ljudsku radnu snagu“, ukazuju Stančić i Kovačević.
Ono što je izvesno je, ističu – da će u narednom periodu doći do rasta štednje iz predostrožnosti, ali i do daljeg pada investicija, takođe iz predostrožnosti i zbog neizvesnosti u pogledu budućih kretanja.
„Zbog većih rizika i cena zaduživanja će na dugi rok biti veća, pa će tako finansijski kapital biti teže dostupan. Pandemija će smanjiti realni rast BDP za oko tri procentna poena u periodu 2020-2021. Najveću kontrakciju pretrpeće Amerika i Britanija, dok Kina ima daleko veće šanse da se oporavi najbrže. Zbog povezanosti s Kinom i region rastućih ekonomija Azije doživeće brži oporavak, dok će druge rastuće ekonomije (Turska, Saudijska Arabija, Južnoafrička republika) najverovatnije proći kroz ozbiljnu kontrakciju tokom 2021. godine“, zaključuje se u analizi.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!